Slučajnost... Baš kada sam otvorio blogoye da pišem o koncertnoj nedelji u BG, video sam da sam dobio poziv da budem deo uređivačkog kolegijuma Muzičkog Bloga...
Posle po' godine sam o5 u Beogradu na duže od 2-3 dana. I ono što me je oduševilo je fantastična koncertna ponuda. Jednostavno ne možemo da postignemo da vidimo sve,a baš bismo hteli. Srećom, imamo dobru vezu ne jednom ultra poznatom radiju, pa dosta puta ulazimo za dž. jer smo na kojekavim spiskovima ... Ne pišem ovde o tzv "velikim" koncertima, tipa Peppersa, Maidena, Tošea i sl., nego o malim događajima, koji privuku stotinak ljudi, a ugođaj bude fantastičan.
Ovaj post se se odnosi na prošlu nedelju...
'vako je to počelo ... Nedelja, Bitef. Odvratno mesto, u principu takvi i ljudi. Međutim, koncert Kristala, ulaz naravno preko spiska, što je doprinelo tome da se skupi odlična "ekipa". Nije bilo gužve, a sve ljubitelji Kristala. Moram da dodam, da su oni nekad dosadnjikavi, ali imaju nekoliko vrhunskih pesama. Koncert odličan, svi pevamo (ja sam ustanovio da znam sve pesme Kristala), jedan bis, drugi bis, publika u delirijumu, Kristali prilično iznenađeni ... Sve u svemu odličan događaj. Pesme Ustani i Kreni, Menjam se, Sasvim sama i naravno, lični hit Ja imam 2 metra... sigurni ima još neka, ali se ne mogu setiti ...
kristali su bili super, ali ono što se dogodilo u sredu je potpuno izbacilo preovladalo razumom i emocijama...
Sreda, Dom Omladine, Cris & Carla... Daleko poznatiji kao članovi sastava The Walkabouts . Za ovaj koncert smo ipak morali da platimo kartu, 800 din, što je u utorak izgledalo ka problem, međutim u sredu uveče se pokazalo kao jedna od najboljih investicija. JPre koncerta je bila promocija knjige Žikice Simića, svakako jednog od najboljih poznavaoca te muzike (amerikana, folk country, rock, r'n'b) u nas. Knjiga se zove Električna Zavesa.
Ja sam slušao the walkabouts i imao sam neku predstavu kako će sve to zvučati, ali o5 nisam bio skroz sigurna, dok moja devojka nije imala pojma šta je očekuje. Na ulazu smo primetili da smo jedni od najmlađih posetilaca, što dosta dugo nisam doživeo. U Domu Omladine su bile postavljene stolice i tribinica, lepo smo se smestili i C&C su počeli... Od prvih taktova se osetilo da će biti nešto posebno. Prvo se osetila neverovatna navala emocija, prvo prema devojci, a uskoro su mi falili skoro svi koje sam ikada poznavao. Poželo sam da se svi ljudi koje poznajem pojave tu i da se sa svima izgrlim, a da se to isto vreme neprestano grlim i sa devojkom... Neverovatno je bilo. Videlo se i po drugima da se tako osećaju. "Kao da znaju neki ton koji direktno pogađa u centar za emocije" reče moja devojka ... Njih dvoje su genijalni. Dve gitare, dva vokala, u nekim pesmama sintisajzer "od $8" ...
to je bila sreda... koncert koji će jako dugo ostati u pamćenju...
Sledeći dan , nešto potpuno drugačije
Četvrtak, Studenjak, Horkestar (bivši Horkeškart) Potpuna suprotnost po emociji od srede. Hor sastavljen od 30ak ljudi + 2 gitare+bas + bubanj. Svirači su odlični, hor savršeno uvežban. Izbor i textovi pesama su takvi da se publika zabavlja i smeje, ali istovremeno i da se pokaže da je HS postao ozbiljna muzička tvorevina. Uglavnom pevaju obrade, ali su one toliko obrađene da bi se teško prepoznao original da ga ne najave pre pesme (i to sa megafonom). Pesme su u rasponu od Jedem ti malter i Kako čeka u šolji mleka do političke Nazad. Meni se lično najviše sviđa obrada (čini mi se Obojenog programa) Hvala. Nema šanse da vam ovaj hor ne izmami makar smeh, ako ne i potpuno oduševljene ovim mladim ljudima. U stvari, bio je jedan pojedinac kome se nije svidelo sve to, ali on je poznat kao gunđalo i njemu je sranje sve što voli više od 20ak ljudi...
U petak smo ipak malo odmarali i bili prinuđeni da propustimo nastup fantastičnih The Singing Lions.
Odmor je bio gotov već sledećeg dana...
Subota, SKC, Zion Train kao što mu i ime kaže, radi se o reggae-dub bendu koji čine crnja za gramofonima i kompom (koji radi kao mašina, toliko dobro i toliko emotivno, nasmejao se tek na pred kraj koncerta), matori MC (ne objektivno mator, nego mator za reggae MCa) koji ima retko veliku količinu energije, koja jednostavno izbija iz njega i vuče ceo SKC , zatim truba i trombon. Vrlo interesantna postava, koje se okreče oko DJ-a i energije MC-a ... pardon, u reggae ne postoji DJ nego Selektah ... Čovek, skače, luduje po bini, svaki čas animira masu, vrhunski pro i vidi se da ima ogromno iskustvo u komunikaciji sa publikom. Bilo je jako zabavno gledati ga i slušati, i nije bilo šanse (ako je neko uopšte i pokuavao) odupreti se tom ritmu i toj eneregiji i ne đuskati ... Ono što je meni bilo super je to što je pevač izašao na binu u trenerci ... Sve u svemu, koncert vredan pažnje ...
Posle po' godine sam o5 u Beogradu na duže od 2-3 dana. I ono što me je oduševilo je fantastična koncertna ponuda. Jednostavno ne možemo da postignemo da vidimo sve,a baš bismo hteli. Srećom, imamo dobru vezu ne jednom ultra poznatom radiju, pa dosta puta ulazimo za dž. jer smo na kojekavim spiskovima ... Ne pišem ovde o tzv "velikim" koncertima, tipa Peppersa, Maidena, Tošea i sl., nego o malim događajima, koji privuku stotinak ljudi, a ugođaj bude fantastičan.
Ovaj post se se odnosi na prošlu nedelju...
'vako je to počelo ... Nedelja, Bitef. Odvratno mesto, u principu takvi i ljudi. Međutim, koncert Kristala, ulaz naravno preko spiska, što je doprinelo tome da se skupi odlična "ekipa". Nije bilo gužve, a sve ljubitelji Kristala. Moram da dodam, da su oni nekad dosadnjikavi, ali imaju nekoliko vrhunskih pesama. Koncert odličan, svi pevamo (ja sam ustanovio da znam sve pesme Kristala), jedan bis, drugi bis, publika u delirijumu, Kristali prilično iznenađeni ... Sve u svemu odličan događaj. Pesme Ustani i Kreni, Menjam se, Sasvim sama i naravno, lični hit Ja imam 2 metra... sigurni ima još neka, ali se ne mogu setiti ...
kristali su bili super, ali ono što se dogodilo u sredu je potpuno izbacilo preovladalo razumom i emocijama...
Sreda, Dom Omladine, Cris & Carla... Daleko poznatiji kao članovi sastava The Walkabouts . Za ovaj koncert smo ipak morali da platimo kartu, 800 din, što je u utorak izgledalo ka problem, međutim u sredu uveče se pokazalo kao jedna od najboljih investicija. JPre koncerta je bila promocija knjige Žikice Simića, svakako jednog od najboljih poznavaoca te muzike (amerikana, folk country, rock, r'n'b) u nas. Knjiga se zove Električna Zavesa.
Ja sam slušao the walkabouts i imao sam neku predstavu kako će sve to zvučati, ali o5 nisam bio skroz sigurna, dok moja devojka nije imala pojma šta je očekuje. Na ulazu smo primetili da smo jedni od najmlađih posetilaca, što dosta dugo nisam doživeo. U Domu Omladine su bile postavljene stolice i tribinica, lepo smo se smestili i C&C su počeli... Od prvih taktova se osetilo da će biti nešto posebno. Prvo se osetila neverovatna navala emocija, prvo prema devojci, a uskoro su mi falili skoro svi koje sam ikada poznavao. Poželo sam da se svi ljudi koje poznajem pojave tu i da se sa svima izgrlim, a da se to isto vreme neprestano grlim i sa devojkom... Neverovatno je bilo. Videlo se i po drugima da se tako osećaju. "Kao da znaju neki ton koji direktno pogađa u centar za emocije" reče moja devojka ... Njih dvoje su genijalni. Dve gitare, dva vokala, u nekim pesmama sintisajzer "od $8" ...
to je bila sreda... koncert koji će jako dugo ostati u pamćenju...
Sledeći dan , nešto potpuno drugačije
Četvrtak, Studenjak, Horkestar (bivši Horkeškart) Potpuna suprotnost po emociji od srede. Hor sastavljen od 30ak ljudi + 2 gitare+bas + bubanj. Svirači su odlični, hor savršeno uvežban. Izbor i textovi pesama su takvi da se publika zabavlja i smeje, ali istovremeno i da se pokaže da je HS postao ozbiljna muzička tvorevina. Uglavnom pevaju obrade, ali su one toliko obrađene da bi se teško prepoznao original da ga ne najave pre pesme (i to sa megafonom). Pesme su u rasponu od Jedem ti malter i Kako čeka u šolji mleka do političke Nazad. Meni se lično najviše sviđa obrada (čini mi se Obojenog programa) Hvala. Nema šanse da vam ovaj hor ne izmami makar smeh, ako ne i potpuno oduševljene ovim mladim ljudima. U stvari, bio je jedan pojedinac kome se nije svidelo sve to, ali on je poznat kao gunđalo i njemu je sranje sve što voli više od 20ak ljudi...
U petak smo ipak malo odmarali i bili prinuđeni da propustimo nastup fantastičnih The Singing Lions.
Odmor je bio gotov već sledećeg dana...
Subota, SKC, Zion Train kao što mu i ime kaže, radi se o reggae-dub bendu koji čine crnja za gramofonima i kompom (koji radi kao mašina, toliko dobro i toliko emotivno, nasmejao se tek na pred kraj koncerta), matori MC (ne objektivno mator, nego mator za reggae MCa) koji ima retko veliku količinu energije, koja jednostavno izbija iz njega i vuče ceo SKC , zatim truba i trombon. Vrlo interesantna postava, koje se okreče oko DJ-a i energije MC-a ... pardon, u reggae ne postoji DJ nego Selektah ... Čovek, skače, luduje po bini, svaki čas animira masu, vrhunski pro i vidi se da ima ogromno iskustvo u komunikaciji sa publikom. Bilo je jako zabavno gledati ga i slušati, i nije bilo šanse (ako je neko uopšte i pokuavao) odupreti se tom ritmu i toj eneregiji i ne đuskati ... Ono što je meni bilo super je to što je pevač izašao na binu u trenerci ... Sve u svemu, koncert vredan pažnje ...
Pošalji komentar
Komentari: