Oprosti mi Boze
30.7.2010
U svakojake sam se kucine upetljala. Mislim ja, onako svesno, da mi bas sve to i nije trebalo. Reci popu da je pop, a bobu da je bob, nije uvek uputno. Ljudi su cudni, sujetni, narocito oni koji misle da sve znaju a da nasuprot sebe imaju ovcicu koja samo bleji. E, pa ponekad to blejanje ume da porusi njihov sveznajuci oreol.
Oprosti mi Boze, ali muka mi je vise od takviih sto prodaju pamet i misle, a ne znaju da ne znaju da misle. Ja sam cudan svat. Osecaj me retko vara, ali ja uglavnom otcutim saznanje i idem dalje, zarad nekog mira. Ne mogu vise. Ne dozvoljavam vise nikome, ne da me vuce za nos, nego cak i da pokusa. Ako je za vajdu, bilo je dosta.
Sruci mi istinu u lice, pa neka zaboli, ali je istina. Nemoj mi uvijati u neke stare otrcane celofane prijateljstva, toboze, da me ne zaboli. Sta tebe briga hoce li boleti ili ne? Ako imas >>>> kazi, pa kud puklo neka pukne, puklo je odavno.
Otkrije se sve, kad tad.
Volim ( oprosti Boze ) tu zabezeknutost i muk kada izgovorim kljucnu recenicu i ono zamuckivanje nevesto prikriveno, pa onaj udarac koji se cuje kad kamen pada sa srca kada se ja nasmejem i izokrenem pricu.
Ko nije bio u ovakvoj situaciji?
Malo ko.
Toboze sve je u redu, a bas nista nije u redu. ne volim laz. Ne volim lazljive prijatelje-prestaju to da mi budu. Samo mi jos osmeh ne silazi sa lica. Ma, neee, nemam ja masku, ja samo hocu da vidim dokle doseze ljudska zavist i zloba i ono odvratno licemerje.
Raspisah se ja, ali to je to, u sustini.
