Traje...dan kao stvoren za otvaranja starih kutija uspomena, pozutelih pisama, "bacanje" pogleda na sasusene cvetove izmedju stranica drage knjige... kao stvoren za izlezavanje na oblaku sopstvenih misli, uz neku muziku koja nosi ( uznosi ) . Mozda za nezne tonove koji bi dopirali iz male muzicke kutije, ali ja je, nazalost nemam...imam ovu "obicno-neobicnu" u takvom danu...sasvim prikladnu.
Razmisljam o Tebi. Jos par sati i vracas se. Bas se oduzilo ovo putovanje, ali znam, moralo se. Kad se mora...a morao si otici tamo i trebalo je da se dogodi bas to sto se dogodilo. U redu je...
Umoran si, a otisao si da se odmoris. Znali smo oboje da od planiranog nece biti bas nesto, tek...ja jedva cekam da mi se vratis.
Stapam se sa vrelinom ovog dana i sve mi nesto "fali" i samo sam "njanjava", ali nemaaa togaaaa, dogovorili smo se.Nema.
Pisem ovo kao da si otisao u ...mozda nasu Barselonu ( uhh...uhh...uhh i jos bez mene )...par sati "klackanja" autobusom nas deli. Cekam te. Docekace te osmeh. Nedostajes mi jako, Cudo moje.Znas to.



Ne obaziruci se na komentar, ja nastavljam da "skrnavim" blogove.
Ne pitam se zasto joj smetam, jer vec je sve rekla. Ne pitam se ni zasto me progoni...Nije vazno.
Ja sam zena koja svoju misao slaze u stih, nista vise. Nema pravdanja, nema kajanja. Ovo sam ja.

Ne neviram se, ma kakvi !!!
Prvo ON  pa ona, ali da krenemo od NJE ... dame valjda i dalje imaju prednost, kazu.
Ona meni danas rece:"Pederska poezija pesnikinje u nastajanju"...pa da sam mogla da pucammmm...mislimm da puknem-pukla bih. Nisam, pa me evo, pisem, skrabuckam malko. Salim se, naravno. Ja zaista cenim iskrenost i za mene ona nije ( istina ) "izandjala" kategorija. Ako je bila iskrena-rescpect, ali ako je htela da provocira, malo se z*****la, bas tako. Ja joj se kao sto dolikuje, lepo zahvalila i nastavila da pisem kao da je nema. Ono...nema je, ako cemo posteno. Sakrila se iza one engleske fraze koju ja ne razumem, pa nisam uspela da procitam kako strejt poezija izgleda. Da me gay narod ne shvati pogresno, ja nem' nista protiv njih, bas nista, neka svako zivi kako hoce, no ona me cacnula sa tim izrazom, pa k'o velim, ali nije tema. Tema mog danasnjeg dolaska su moji mali sunovrai u sumnje, strepnje i male strahove. Uhvatilo me...pa sad mislim zasto volim...bolje da heklam ili da gajim neke biljcice, mozda da vozim bicik i pevusim...ma jokkkk....ja zapela da ga volim iz sve snage, onako "dusmanski".
Tako mi on juce rece da ga ne proganjam, a ja se "izbecila" u njega, sva nakostresila i taman poceh :"Slusaj me ti, dooobroo..." kad on shvati da "ga je precerao" pa poce sa izvinjavanjem. Ne znam otkud mu ideja da ga proganjam, sasvim sam mirna, stalozena i ljubomorna. Pa da...al' "malo" samo. Malo, koliko da nam nije monotono.Njemu nije ( hehheheh ) znam sigurno. Ma znam, neko ce reci...."ljubomora je odraz nesigurnosti" ( i bice u pravu )...te..."ljubomora skodi svakoj vezi" ( naravno, nisam luda )..."ljubomora jos ako je patoloska...( daj, ne gledaj u mene dok to izgovaras, vidis da crvenim )...
Sve ja znam, ali ne da mi djavo  mira, moram malo, pa to ti je. Smucice mu se jednog lepog dana ( bolje onog dana kada je kisovito, da ne vidi kako rondzam ) i okrenuce se...otici bez pozdrava i bicu ja kriva.
Elem, izgladismo mi nase nesporazume ( trenutno ) i sad smo, kako ono deca kazu "cooL"...Uh, ne volim tu rec, ni onu "opusteno" a o "tranziciji" necu, poludela bih.
E tako, hajde sad da popijem ovu kaficu koja se hladi, da izduHanim jednu, 'nako od meraka i da slusam malko muzike.
Koja pesma?
Ne znam...Mozda ova ???

http://www.youtube.com/watch?v=Wn7WfhhF7Yw

Joj, kad bi se TO moglo. Predlozicu OK da uvede disciplinu "preskakanje losih dana" ( hmm...skok u dalj, vis, s motkom...nista to nije, izvinjavam se kraljici sportova )...'ajd ti budi majstor pa preskoci ovako sugav dan. Nisam uspela, nego ga, nekako privedoh ovom vremenu. U ispijanju kafe ne uzivam, cigareta nestalo, caj nikada nisam volela, prejela sam se kao prase, muci me reuma...i treba li jos da nabrajam? E da...manta mi se sve u 16 do 17 a ja sedim i kucam. Glup dan, ja jos vise. Neka mene ovakve, treba mi da okrivim nekog, pa makar i neduzni dan za sve i bice mi... "bice" mi lakse kanda malko. Ma znam da nece, nego pisem i ja bzvz...Odoh ja lepo na spavanje, a sutrasnji dan cu docekati ozarena osmehom i  "osnazena" kaficom pa cemo videti kako ce biti...




Jutro mirise na sanjarenje i kaficu koju sa uzivanjem ispijam. Mirise na tvoj pogled i blista poljupcem tvojim. Zarobilo me tvoje milovanje glasom najlepsim i smeh koji bi da u sebe uvuce svu lepotu i meni je, blistavu pokloni.
Volim ova jutra. Bas volim.
Sta donosi dan? Ne znam, enigma vecna u nadoazecim satima. Lepo je ovako i lep jutrom mirisati na ljubav.
Jell da?
Vesela pesma za veselje u jutru avgustovskom.

Bas mi je dan za dubokoumna razmisljanja, ubilo se ! Polovinu vesto prespavah, onoj se drugoj "iskezih" bezobrazno dok uz kafu i cigarete cekam da zrna peska lagano otklize na pescanom satu i da odem u....tamo bas. Jedan je od onih dana kad bih htela, pa ne bih, od onih sugavih dana kad mi se sve nesto MOZDA uvlaci u recenice. Poludecu, mozda sutra, danas ne mogu jer mislim na trista nekih nezavrsenih poslica zbog sopstvene danasnje njanjavosti i pekmezanja, od ove hladovine koja umesto da me podigne, baca u neka luda stanja. Danas sam kao reka koja ne zna svoj tok, ne poznaje sopstveno korito i zapljuskuje umesto svojih neke tudje, nepoznate obale. Cudan, sasav i sugav dan, ali moj, sta da se radi.
( Da se pije kafa...sapnuo mi je unutrasnji Zlocko ).
Tako ce i biti.
Moj dan. Mali, sasavi.

Srtvarno ? "MOZDA sutra bice bolje..."

U svakojake sam se kucine upetljala. Mislim ja, onako svesno, da mi bas sve to i nije trebalo. Reci popu da je pop, a bobu da je bob, nije uvek uputno. Ljudi su cudni, sujetni, narocito oni koji misle da sve znaju a da nasuprot sebe imaju ovcicu koja samo bleji. E, pa ponekad to blejanje ume da porusi njihov sveznajuci oreol.
Oprosti mi Boze, ali muka mi je vise od takviih sto prodaju pamet i misle, a ne znaju da ne znaju da misle. Ja sam cudan svat. Osecaj me retko vara, ali ja uglavnom otcutim saznanje i idem dalje, zarad nekog mira. Ne mogu vise. Ne dozvoljavam vise nikome, ne da me vuce za nos, nego cak i da pokusa. Ako je za vajdu, bilo je dosta.
Sruci mi istinu u lice, pa neka zaboli, ali je istina. Nemoj mi uvijati u neke stare otrcane celofane prijateljstva, toboze, da me ne zaboli. Sta tebe briga hoce li boleti ili ne? Ako imas >>>> kazi, pa kud puklo neka pukne, puklo je odavno.
Otkrije se sve, kad tad.
Volim ( oprosti Boze ) tu zabezeknutost i muk kada izgovorim kljucnu recenicu i ono zamuckivanje nevesto prikriveno, pa onaj udarac koji se cuje kad kamen pada sa srca kada se ja nasmejem i izokrenem pricu.
Ko nije bio u ovakvoj situaciji?
Malo ko.

Toboze sve je u redu, a bas nista nije u redu. ne volim laz. Ne volim lazljive prijatelje-prestaju to da mi budu. Samo mi jos osmeh ne silazi sa lica. Ma, neee, nemam ja masku, ja samo hocu da vidim dokle doseze ljudska zavist i zloba i ono odvratno licemerje.
Raspisah se ja, ali to je to, u sustini.

Mora.
Smenjuju se razgoliceni trenuci obicne svakodnevice sa ustalasanim nabojima ceznje...u krug, lagano...pa ko prevagne na toj klackalici mojih dana.
Razgovaram sa pticama i travama nemustim jezikom i poznatim osmesima. Trazim izgubljena razmimoilazenja i pronadjena sastajanja. Srecna sam. Sa tobom sam srecna.
Dotrci do mene pogledom, glasom...sakrij se u moje trepavice i siske...nasmej se i ja cu.
Trazeci tebe ja nalazim sebe nasmejanu.
Dodji da ovaj dan ucinimo blistavijim, da ovaj trenutak obelezimo nama. Koracaj uz mene, koracam uz tebe i naslanjam svoje kovrdze na tvoje rame. Volim taj dodir nedodira i istinu vasione u zenici.
Dodji, da bih ti dolazeci poklonila deo svog sna u kome si ti.
Hej...Cudo moje...



Setila sam se novembarske noci i muzike Leonarda Koena, naseg prvog susreta...Rekao si da ces biti moj cuvar snova...Nasmesila sam se i podarila ti svoj najlepsi sanjivi osmeh. Pomilovao si moje kovrdze, tako si rekao, pomilovao usnama konacnog nalazenja. Osmeh u uglu tvojih usana,...ne smeta mu stara lula, ne smeta nista da pogledom pogled mi pronadjes, u njega uronis i zarobis me iako sam ti se vec predala u vecnosti, nekada davno, kada smo vasionom lutali trazeci polovinu svoga bica.
Golica me tvoja brada, tvoji brkovi, golica smeh grlen i reci samo nama znane. U meni bura koju secanja pokrecu dok te cekam da se vratis...Danas ces kasniti, javio si, ali ja nestrpljivo spremam postelju radovanja za umornog princa koji je planine snova presao i do mene dosao...tada...da ostane.
Ostao si...Cudo moje...



Grmljavina me plasi. Bas je grmelo. Pokrila sam se ja fino mojim "cebelencetom" ( preko glave ) trudeci se da ne cujem kako udara...i uspavala se. Da li sam ista sanjala ? Ne znam, nisam zapamtila san, a to mi se retko desava. Obicno pamtim, pa me opterete snovi, koji su katkad na ivici kosmara. Popodnevne ove...danasnje...ne zapamtih. Nevazno sasvim, znam ti si bio u njima...znam. U san te je dovela moja zelja, danas nam je komunikacija nesto u malom minusu...il' se razumemo, il' se ne razumemo, no svejedno znam da se volimo. Sanjala sam te, sigurno,,, u snu vajala ovim prstima od zelje i strasti. Spavam budna. Budna sanjam. Tebe.
Prizivam te raznoraznim carolijama i berem travke na poljima nasih susretanja...caroban napitak usnama ti darujem...lagani poljubac za tebe.
Opijamo se osmesima, opijamo pogledima, omamljeni cutanjem, u tisini naseg danas...



...taj ringispil u mojoj glavi...."
U mojoj glavi bljesak vrtoglavog namotavanja niti sna na malic, tek da ne zaboravim izguzvanu postelju strasti ( moze li se... )...koncic za secanja kada kosa pobeli i ruke pocnu da podrhtavaju, kao sto sada svaki nas tren podrhtava strascu.
Volim ta lelujanja i konfete nasih ljubljenja pod strehama ljubavi. Ti si moje cudo veliko, ja tvoje cudo malo...mi smo u ovom svetu potpuni vanzemaljci, ali tako nam lepo pristaju nasa zelena odela...smej se ... smejem se i ja grleno, slatko. Volis moj smeh, volim tvoj pogled ispod obrva i smesaka pod brkovima i bradu sto me tako nezno grebe dok se ljubimo.
Ljubimo se vidom i nevidim i ljubimo cujno i necujno. Imas li merdevine...daj da se popnem i probusim rupicu na nebu , pa ja te volim do neba i kroz rupicu na nebu..jos vise...Smej se  sreco i ja se srecna smejem.
Hejjj...ti si cudo moje...tvoja sam njanjava cudakinja koja oblaci najludja odela strmoglavljenja u tvoju sustinu. Uvek me docekas rasirenih krila i nezno me spustis na njih...najneznije...da se grlimo tamo negde...van vremena, prostora i ljudi...Cudesni prince moj...Ne volem ja mnogo toga...al tebe volEm...prince moj...




Trazim lepotu u nekim nestvarnim svetovima, u sopstvenim letovima, u zaletima i preletima preko omadjijanih planina leprsavog zagonetanja.
Jorgovan u mojoj basti procvetao. Boja radovanja u boji beline i poletnog ceznjivog podrhtavanja mojih damara.
Umem da prepoznam lepotu i stih da napisem, glas da cujem i slusam...da slusam umem i sebe nekad ja bas razumem.
Proletela ptica i ja sam sloboda u njoj. Ona je sloboda meni doneta ovog dana kome vetar mrsi kovrdze. Ridje kovrdze moga dana zamrsene. Cesalj su moji osmesi i moja radovanja.
Moj princ ...moj princ u setnji nasim stazama zelja, stazama zelenih strasti.
Strast ima zelenu boju ravnice, zelenu boju sirine, prostranstva voljenja.
Dobar dan princeze, princevi, dobar vam dan Alise u prelepim zemljama cuda.Ja imam dzepni sat i ne merim vreme. Ja imam olovku a dusom pisem. Imam radost za sve...ovog obojenog dana kotrljavih cucorenja mojih. Vasih i mojih...potpuno je svejedno, zar ne ?



Pozelela sam poljubac nezni na obrazu i zagrljaj u laganom ljuljuskanju, naslonjena na grudi coveka koga volim. Pozelela pogled u pogled da zaronim i u plavetnilu nestanem nosena drhtavom zeljom. Pozella sam mnogo toga na izmaku ovog dana.
Deca bi rekla..."Bili smo dobri..."...sta ja da kazem, jesam li? Jesu li me sarene misli i rascupani strahovi koji su danas najlepsi tango otplesali sa mojom mrzovoljom na smiraju ovog zagonetnog dana. Gde sam  par minuta pre ponoci? Nisam Pepeljuga...nemam staklenu cipelicu...imam mog princa...pronaci ce me iza visokih planina moga mrgodjenja, pronaci ce me kad prepliva reke i izbegne svim bujicama moga namcorisanja danasnjeg.

Znam da hoce. Mi imamo nas...znam da je tako....Poljubac sakrivam u nedra i pruzam mu ruku da me povede na nas obalak od paperjasto neznih, samo nasih, snova...snova u bojama duge.




Pa...sad...ako izuzmem par svadjica, jedno znacajno HMm, vremenske [ne]prilike koje ne pogoduju mojim godinicama i hronicnim...ali da to ne bude tema, evo ja "preskacem" kozlic svih bolestina i medikamentoznih potrepstina i uskacem nasmejana na popodnevno ispijanje kafice. Moje misli i ja...muzika koju slusam, bas onako...dusom.Dosla sam da vam kazem kako sam u TOP formi, ali me je kralj opet iznenadio svojim skakutanjem po sahovskoj tabli nasih ljubavnih poteza.Ko kaze da je lovac na potezu? Gresi... Kraljevi su uvek onako, kao, nezainteresovani, njihova Visocanstav su iznad svih igrica...kad...onoooo...ni kraljevi nisu kao sto su nekada bili. Skok tamo-skok ovamo ( vise tamo, uz naivna obrazlozenja ) dok ja kao TOPcina neka nisam smanjila ton, podigla obrvu i izgovorila ono, gore pomenuto HMM...Jasno je kralju, pa zar bi bio vladar nasih dana ( a gde sam tu ja, sto rece reklama ) da sve odmah ne skonta i umilnim glasom ne progovori..."Ludo moja, opet ljubomora"
Ljubomora?
Ma kakvi !!!
Posesivnost........daaaaaaaaaa !!
Ko mi je kriv, kad je kralj privlacan "komad" za ostale podanice njegovog sarma.
Tu se ja bas iznerviram i napisem par stihova, ostadoh bez duHana...popih jednu roze pilulu...i dodjoh da vam se pozalim.
Ko jos cita samozvanu kraljicu promasaja?
Niko...znala sam.
Meni je lakse, vi ne citate i svi smo zadovoljni.
Odoh sada da pronadjem zlu vesticu da mog kralja pretvori u zabu, posle idem da kupim loptu i da se igram kraj bunara, ne bi l' ista upala i tako...spasim ono sto se spasti moze...Poljubicu moga zapca...postace macak. Cizme sam mu kupila na rasprodaji. Pravi Markiz od Karabasa.
Dzin spava...nije jos na redu...

Kafa ispijena...odoh...zurim....


Deluje moja carolija....kostala je, ne kazem, ali mi je izmamila osmeh. Treba puno osmeha svima u ovim danima...znam.

Ne znam bas da li je dobro ovo jutro. Odavde gledajuci, uopste ne obecava. Ko zna, ma nije ni vazo. Ja cu da krenem svojim serpentinama i da uzivam koliko god je to moguce. Pijem kafu ( Hoce li neko da mi pravi drustvo? Nece? Dobroooo ! )
Ohladila se kafica dok sam ja sve ove sisteme "ispodizala" a sporooo je u ... (bippp ).
Muzika za dobro jutro, cigareta za dobar dan...jedan osmeh prepun srece...i nema sta nece danas.

Optimisticno je previse, cak i za jednu La[u]ru , jell da?

Napisacu danas jednu pesmu, par nota , nacrtati jedan "Cica Glisa" crtez...i bice ovo divan dan ...znam..







Opasnica Lara...nije lose, nije lose...

Uzivam u sopstvenim zanovetanjima.
Hocu ovo, necu ono-mozda bih, mozda i ne bih.Uvek ja tako i nikada mi ne dosadi.Odraz je moje stalne zelje da od dana nacini savrsen trenutak u svemiru, svesna da to bas ne ide tako i da nikako ne moze.Uporna sam u pokusajima, cesto smesna sebi, ali ne odustajem. Mozda mi jednoga dana dosadi, ko to zna?
sada je bas ovako. Obicno sam sredovecno zanovetalo.

Volim zelena zanovetanja.



Planirala sam puno toga da uradim danas. Nista mi nesto nije polazilo od ruke. Sa terase sam gledala moju klupicu u obliznjem parkicu, ali bas mi se nije dalo da izlazim na 145 stepeni u setnju, pa na klupicu da porocno zapalim cigaretu, tako strasno uvlaceci dim u ova sredovecna pluca vec dovoljno ispunjena dimom i otrovom. Ostala sam u sobi, otvorila mali blog i zapisujem svakakve mozgu strane ali dusi mile brljotine mojih mislim.

Neka vam to ne smeta, slucajni citaci...takva sam ja...Zbrkano nasmesena...


Uzivanje je sedeti i mozgalice slagati kao puzle...Umem ja to, ma stvarno...Palim cigaretu i zamisljam...ovo divno vece i ja na mojoj klupici.

Dodjite, ima mesta !


Kazem ja 'vako sebi: Sad ustani, napravi jedan krug po svojim mislima, zadihana zastani negde na pola puta, stropostaj se na zelenu klupicu mastanja i nasmej se. Umorna nisi. Znam te. Ponovi samo jos jedan jedini put taj carobni krug i opet se nasmesi. Mozes ti to. Bolje? Naravno da je bolje i uvek ce biti, kada male, maleNcke gluposti izbacis iz glave. Kao da je vazno da li ce sve biti na svom mestu u mozaiku tvoga dana. Bice, mozda sutra, ne brini. Puno briga donosi puno bora a ti ih imas previse, rekoh li ti to juce? Opet ne slusas glas [ne]razuma sopstvenog ?!

Slusaj ovo. Slovenska, Slobodna, Sretna, Nasmejana.

Okeani - Jelena Tomasevic