Izgleda da sve više i više ljudi postaju svesni tema koje se tiču okoline i pokušavaju da daju sve od sebe da bi pomogli planeti koja nas drži u životu. Neki ljudi pokušavaju da zamene konvencionalne izvore energije sa alternativnim, kao što su vetar ili solarna energija.

Čak i inženjeri avijacije traže alternative za cigaru sa krilima koju sad zovemo avion. Dugotrajne postavke letačkog inženjeringa bi mogle biti potisnute od strane običnog, ipak poznatog ali novog dizajna: letećih tanjira.

“Želim da se otarasim slike cilindričnog tela sa krilima,” rekla je Etnel Straatsma sa Delft univerziteta za Tehnologiju u Holandiji. To ne znači da ćemo videti vanzemaljce da lutaju okolo uskoro, već bi naša trenutna tehnologija mogla da skrene ka uvrnutim idejama, sa radikalnim novim dizajnima.

U Straatsma-inoj viziji, avion budućnosti bi mogao doći u divljim oblicima, uključujući više ili manje fantastične leteće tanjire koji su pohodili filmove, naučno fantastične romane i tabloide više od pola veka.

Straatsma predsedava skorije formiranom CleanEra projektu, koji teži da dizajnira “ avion koji je ultra prijatelj ekologije” koji oslobađa 50 procenata manje ugljen dioksida po putničkoj milji od trenutnih aviona. To ne govori mnogo, ali ilustracije dizajna opisuju tu novu letelicu kao leteći tanjir koji bi mogao smajiti zagađivače i buku u liniji sa preporukama iz Evropske Komisije za aeroprostor, ACARE.

Moderni avioni su izgleda dostigli kraj svoje evolucije, pošto više nema prostora za poboljšanje sadašnjeg dizajna. Čak ni najsmelije modifikacije dizajna ne bi mogle smanjiti emisije ugljenika i nivoe buke više od 10 do 15 procenata.

“Ove ideje ne mogu da se ravnaju sa 5 procentnim rastom koji (avionska) industrija nastavlja da ima svake godine,” rekao je Alexander de Haan, takođe iz Delft-a, ali koji nije uključen u CleanEra-u, koji je ispitivao moguće aplikacije poboljšanja.

Pošto vazdušni saobraćaj trenutno stvara 2 procenta globalne emisije ugljen dioksida što bi moglo da poraste do 5 procenata do 2050, nešto se sigurno mora uraditi povodom toga, objašnjava Andreas Hardeman iz industrijske grupe Međunarodne Asocijacije za vazdušni saobraćaj.

“Otkako je Boeing 707 prvi put poleteo 1957., avioni …su se veoma malo promenili od njihovog osnovnog izgleda,” rekao je Hardeman. “Ipak, zbog toga što je teško napraviti buduća poboljšanja  u osnovnom dizajnu, ekonomski i pritisci zbog okoline znače da jača zahtev za radikalnom promenom.”

Izgleda da će ove radikalne promene uključiti kružnu letelicu, sličnu onima koje su navodno prevozile vanzemaljce.

Možda se pitate zašto se tinejdžeri navuku na marihuanu kao što se muve zalepe za papir za muve, dok većina odraslih lako odbije ovu drogu. Iznenađujuće, testovi na pacovima su otkrili da pacovi adolescenti su, takođe, više od odraslih jedinki podložniji da se navuku na kanabis; štaviše, opasni nepoželjni efekti ove droge na njihov mozak (koji se odnose na veštine pamćenja) su mnogo ozbiljniji u njihovom slučaju. Tokom perioda testiranja od 18 dana, ljudi iz tima koji je predvodio Iain McGregor na   Sidnejskom univerzitetu u Australiji, su ubrizgavali tetrahidrokanabinol (THC), glavnu aktivnu hemikaliju u kanabisu, u dozama koje podražavaju široku upotrebu kod ljudi. “Dve sedmice nakon konačne doze, odrasli pacovi su izbegavali regione prostorije za testiranje gde im je davana inekcija, ali adolescenti nisu pokazali takvu averziju. To znači da su odrasli pacovi smatrali THC neprijatnim, dok adolescenti nisu,” rekao je McGregor. I za zazliku od odraslih, pacovi tinejdžeri su imali neprekidne probleme sa kratkotrajnim pamćenjem. Kad je tim ispitao moždanu oblast hipokampus, istraživači su otkrili promene u mnogo više proteina u mozgovima pacova tinejdžera, u poređenju sa odraslima. Tim istraživača iznosi da zato što se tinejdžerski mozak još uvek razvija, izgleda da je ranjiviji na THC. Ovo je zabrinjavajuće otkriće, pošto cifre iz Administrativne službe za mentalno zdravlje i Zloupotrebu supstanci u SAD jasno pokazuju da korišćenje kanabisa među američkim tinejdžerima sve više raste. Kao dodatak, neke skorije studije pokazuju da negativni efekti od dugotrajnog pušenja kanabisa, od onih sličnih pušenju duvana (problemi sa plućima, uključujući rak i stariji izgled), do ozbiljnih psihičkih bolesti kao što su šizofrenija i promene na mozgu kod nerođene dece (naročito u oblasti korteksa, delu mozga koji ima ulogu u mišljenju, učenju, planiranju i pažnji). U međuvremenu, ovu drogu jako podržavaju  mnoge grupe u slučaju olakšanja bola kod raka i side.

Jedna važna fizička razlika imeđu ljudi i majmuna se tiče osobine ljudske kose da raste bez prestanka. A ljudi dižu veliku frku oko svog ukrasa na glavi, pošto kosa može biti znak dobrog zdravlja. Ponekad, to može ispasti pomalo smešno, kao u ovom slučaju: kosa je duža od vlasnika tj. vlasnice.

Xia Aifeng, 36, kineskinja iz Shangrao-a, u istočnoj kineskoj provinciji Jiangxi, se nije šišala 16 godina, od svoje dvadesete. Njena kosa je porasla do 2.42 metra (8 ft) dužine, dok je ona samo 1.6 metara visoka!

Xia pere svoje pletenice jednom sedmično, a proces traje 90 minuta. Genetika ove žene je izvanredna, pošto kosa ima razvoj kroz tri faze: rast (anagen), degeneracija (catagen) i odmor (telogen). Postoji oko 100,000 do 150,000 folikula dlake na koži glave (skalpu). Anagen faza vodi brzoj multiplikaciji ćelija sa baze folikule što rezultira stalnim rastom dlake. Kad se anagen završi, ćelije koje proizvode dlaku počinju da umiru, i onda nastupa catagen faza, koja traje nekoliko sedmica. Nakon toga nastupa telogen, kada je folikula metabolički inertna i može trajati nekoliko sedmica pa čak i meseci. Nakon toga folikula ulazi u drugi ciklus: novi anagen i nova dlaka počinje da raste. Nova dlaka gura staru koja počinje da otpada, često kad češljate kosu. Pošto se ciklusi različitih folikula ne podudaraju, različiti delovi tela proizvode dlake različitih dužina, u zavisnosti od različitih anagen vremenskih perioda. Folikule na koži glave mogu ostati u angen fazi nekoliko godina, proizvodeći dlake dužine jednog metra, dok dlaka na telu ostaje u anagenu ostaje samo nekoliko sedmica ili meseci, stvarajući kraću dlaku. Xia-in anagen bi mogao zaista biti dug.

Izdvajamo iz ponude:

FBI je koristio najnoviji tip daljinski instaliranog spyware-a prošlog meseca da ispita ko je slao e-mail-om bombaške pretnje u srednju školu blizu Olimpije, Vašington.Federalni agenti su dobili sudsko naređenje 12. juna da pošalju spyware zvani CIPAV na MySpace nalog za koji se sumnjalo da ga je koristio lažni dojavljač koji je pretio bombom. Jednom ubačen, softver je bio dizajniran da pošalje izveštaj za FBI o Internet Protocol adresi kompjutera osumnjičenog, drugim informacijama na njegovom PC-u, i pre svega, trenutnom logu korisnikovih odlazećih veza.

Osumnjičeni, bivši učenik srednje škole Timberline, Josh Glazebrook, je osuđen ove nedelje na 90 dana u popravnoj instituciji nakon što je proglašen krivim za pretnje bombom i druge optužbe.

Iako je bilo dosta spekulacija kako je FBI mogao isporučiti spyware elektronski, ovaj slučaj je prvi koji otkriva kako se tehnika koristi u praksi. FBI je potvrdio 2001. da je radio na virusu zvanom Magic lantern (Čarobni lampion), ali tad nije mnogo govorio o tome. 2 druga slučaja u kojima je poznato da su istražitelji koristili spyware, slučajevi Scarfo i Forrester, su imali agente koji su se uvukli u kancelarije da bi postavili ključeve za logovanje (key loggers).

FBI naziva ovaj spyware CIPAV (skraćeno od Computer and Internet Protocol Address Verifier ili Verifikator kompjuterskih i IP adresa ).

“Stvarna priroda ovih komandi, procesa, mogućnosti i njihova konfiguracija je poverljiva kao i osetljiva istraživačka tehnika, čijim otkrivanjem bi se ugrozile druge tekuće istrage i korišćenje tehnike u budućnosti, “ napisao je agent Norm Sanders. Referenca ka registriju operativnog sistema  pokazuje da CIPAV može ciljati Microsoft Windows. Drugi podaci poslati FBI-ju uključuju tip operativnog sistema i serijski broj, logovano korsničko ime i web URL za koji je kompjuter prethodno bio zakačen.

Bilo je nagoveštaja u prošlosti da je FBI koristio ovu tehniku. 2004. članak u Minneapolis Star Tribune-u je izvestio da je biro koristio "Verifikator IP adresa" koji je poslat osumničenom preko e-mail-a. Pretpostavlja se da je korišćena ubačena slika u HTML formatiranoj e-mail poruci, poznatija kao Web bug (internet buba).

Interesantan obrt u trenutnom slučaju je da su istražitelji saznali o profilu na MySpace-u, timberlinebombinfo, kada je njegov tvorac pokušao da ubedi druge učenike da se linkuju na njega i najmanje jedan od njihovih roditelja je zvao policiju. 33 učenika su primila zahtev da pošalju link ka "timberlinebombinfo" na nihovim stranicama MySpace-a.

Učenik koji je slao lažne pretnje bombom je takođe slao niz pretećih poruka sa Google Gmail naloga (uključujući i dougbrigs@gmail.com) 4. juna.”Imaju 4 postavljene bombe u srednjoj školi Timberline. Jedna je u matematičkom holu, holu biblioteke i jedna je prenosiva. Bombe će eksplodirati u petominutnim  intervalima od 9:15 pre podne, “deo je tih poruka. FBI je odgovorio dobijanjem logova sa tih naloga sa Google-a i MySpace-a, a oba su pokazala IP adresu 80.76.80.103 za koju se ispostavilo da je kompromitovani kompjuter u Italiji.

Tad je FBI iskoristio CIPAV kao tešku artiljeriju koji je isporučio podatke o IP adresi, Ethernet MAC adresi i izvesne tipove informacija o registriju.

Pod pretpostavkom da je FBI isporučio CIPAV spyware preko e-mail-a, kako je program zaobišao anti spyware odbrane i instalirao se kao maliciozni softver? Jedna mogućnost je da je FBI ubedio tvorce sigurnosnog softvera da previde CIPAV, i da ne uzbunjuju njihove korisnike na njegovo prisustvo. Druga je da je FBI otkrio (ili platio nekom da otkrije) nepoznate ranjivosti Windowsa i sigurnosnog softvera baziranog na Windowsu, koji bi dozvolio CIPAV-u da se instalira. Iz perspektive FBI-a, to bi bilo poželjno, jer bi i drugi prodavci bezbednosnog softvera, mnogi sa centrima u drugim zemljama, morali da stave CIPAV na belu listu. Ispitivano je 13 prodavaca sigurnosnog softvera i svi su rekli da im je generalna politika da otkriju policijski spyware. Neki bi ipak poslušali naređenje suda da ignorišu policeware, a niti McAfee niti Microsof t ne bi rekli da li su dobili takvo sudsko naređenje.

Ako bi neko tražio Mars na Zemlji, naučnici su otkrili da bi uslovi na meksičkom najvišem vulkanu  baš odgovarali. Sada se borove šume koje rastu na padinama 13780 stopa visokog i snegom pokrivenog Pico de Orizaba-e  ispituju da bi se videlo da li bi drveće moglo rasti na zagrejanom Marsu, kao deo vizije pretvaranja hladne crvene planete u ljudsko stanište u budućnosti.

NASA sarađuje sa meksičkim univerzitetima da vidi da li bi zagrevanjem Marsa pomoću toplotnih gasova, povećanjem vazdušnog pritiska i stvaranjem fotosinteze, mogli stvoriti atmosferu blisku životnim formama koje zahtevaju kiseonik, a drveće bi bilo prvi važan korak. Na Pico de Orizaba-i, koja je najveća meksička planina, drveće raste na većoj nadmorskoj visini nego bilo gde na planeti.

“Izgleda kao naučna fantastika, ali mi misllimo da je izvodljivo,” rekao je  Rafael Navarro-Gonzalez, profesor na UNAM Univerzitetu u Meksiko Sitiju, koji 9 godina proučava borove šume na Pico de Orizaba-i. “Svedoci smo zagrevanja naše planete sa gasovma iz staklenih bašti, ali na Marsu bismo mogli to uraditi brže sa moćnijim gasovima,” rekao je on. “Prva ljudska misija na Mars je bila pre 10-15 godina, a proces zagrevanja bi mogao početi 50 godina kasnije,” rekao je Chris McKay, NASA-in naučnik. Efekat staklene bašte gasova kao što su metan i azotni oksid bi mogli podići temperaturu na Marsu do 41 ° F (5° C) od – 67° F (-55° C) kolika je sada, a to je temperatura na kojoj se razvija drveće. Drveće, za razliku od jednostavnih biljaka (alga ili lišaja), bi moglo jednom omogućiti ljudima da dišu na Marsu. Istraživači sada proučavaju šta utiče na drveće da raste iznad određene nadmorske visine, gde temperatura pada i vazduh postaje ređi.

“Stvari ne počinju da se dešavaju sa biološke tačke gledišta dok drveće ne počne da raste. Drveće predstavlja mašine za biosferu. Moguće je da bi Mars mogao imati drveće za 100 godina, ali prvo treba da razumemo šta postavlja liniju drveća na Zemlji,” rekao je McKay.

Mars ima beživotnu kamenu površinu, i pogađa ga intenzivno ultra ljubičasto zračenje i ima izuzetno tanku atmosferu ispnjenu ugljen dioksidom, i još uvek opseda ljudsku maštu koja traži vanzemaljski život. Mnogi veruju da Mars ima leda na svojim polarnim kapama koji bi se mogao istopiti i da njegovo tlo sadrži krucijalne elemente potrebne za život.

Projekat Pico de Orizaba planira da upumpava gasove iz efekta staklenih bašti u atmosferu crvene planete, zatim ubacivanje bakterija za fotosintezu i na kraju i drveća. Projekat bi se stopirao u slučaju da se otkrije život na Marsu.

“Ideja je da se istraži mogućnost kolonizovanja Marsa. Ako postoji život, nemamo prava da ga uništavamo. Ali, ako je Mars pust, mogli bi preneti život sa Zemlje na Mars,” rekao je  Navarro-Gonzalez, misleći na preobraćanje ekstremno suve planete u bujni zeleni svet, sa jezerima i planinama bogatim mineralima koje bi u budućnosti mogle snadbevati Zemlju.
Izdvajamo iz ponude:

Neki rođendani nisu baš srećni događaji. Magazin Science beleži 25 rođendan prvog zabeleženog pojavljivanja malware-a. Magazin koristi priliku da prati evoluciju virusa i njegovih rođaka (trojanaca, rootkit-a itd.) i raspravlja zašto će isti problem biti raširen kao kuga i sa njihovim 50-im rođendanom.

Većina nas je bila izložena prvi put konceptu malware-a sa dolaskom Morris Worm-a (crva) 1988, koji se proširio širom sveta kroz internet, koji je u to vreme postojao prvenstveno kao akademski resurs. Ali autori su primetili da je Morris Worm kasnije došao. 1982 se pojavio prvi kompjuterski virus, Elk Cloner, proizvod srednjoškolca iz Pistburga koji je proširio kroz Apple II sisteme preko zaraženih flopi diskova.

Elk Cloner-ov učinak je bilo samo prikazivanje loše poezije. To je postavilo standard za prvu deceniju ili više malware-a, koji su se fokusirali primarno da nerviraju korisnike sa grafičkim porukama ili pretnjama da če uništiti njihov kompjuter. Od tada je malware postao veliki biznis i za ofazivne i za defazivne igrače. Sada postoji i multibilionska industrija antivirusa i njena borba ide većinom protiv tvoraca malware-a, koji zarađuju sa njim. Oni koji stvaraju te kodove se sada fokusiraju na rad svojih virusa neprimećeno da bi kontinuirano mogli da seju spam ili da dobiju finansijsku informaciju od korisnika koji ništa ne sumnjaju.

Autori su primetili broj trendova koji će sačuvati malware industriju srećnom i zdravom i u bliskoj budućnosti. Savršen program za otkrivanje malware-a nikad neće biti moguć, a završeno skeniranje će uvek patiti od lažnih malware-a, i propuštenih pravih. Nisu impresionirani ni raznovršnošću platformi, jer je to mač sa dve oštrice. Što je više programa, to će se naći neki koji su ranjiviji.

Postoje 2 glavna razloga širenja kuge u obliku malware-a u budućnosti. Prvi, sa kim smo svi i suviše dobro upoznati je glupost korisnika, jer ne postoji popravka ljudske prirode. Dovoljna je samo jedna e-mail poruka da osakati kompjuter tako što će izbrisati osnovni fajl, a koju je naivni korisnik otvorio. Ali najveći problem u budućnosti će biti od sve sofisticiranijih kompjutera, pa i od elektronskih naprava. Što je više funkcionalnosti, veča je i mogućnost da se napravi greška. Ovo ostavlja mnoge operativne sisteme ranjivim jer mnogi programi funkcionišu iznad njih. Sve više se povečava i rizik od spravica koje se sofisticiraju i u povezivanju i u softveru. Postojanje virusa kod mobilnih telefona je indikacija pojave malware-a i u ovoj oblasti, a to se širi i na PDA-a, muzičke plejere…

Jedan aspekt problema je izgleda izostavljen. Naš primarni odgovor na postojeći malware je softver koji se oslanja na intervenciju korisnika i rečnik za sumnjivi kod. Postavlja se pitanje da li će naše sofisticirane elektronske naprave moći da hostuju malware pre nego što su u mogućnosti da podrže antivirus softver. Rizik je veći u slučajevima kad tvorci naprave ili provajderi usluge ostave korisnika van pune kontrole nad napravom; tvorci malware-a neće imati takvih ograničenja.

Izgleda da nećemo imati takav luksuz prikazivanja vulgarnih poruka i loše poezije, već treba da se spremimo za opasnosti koje vrebaju van naših PC-a. Dobra ideja bi bila da počnemo da se osiguravamo da ćemo moći da se uhvatimo u koštac sa onim što je neizbežno.

Izdvajamo iz ponude:

Nećete verovati, ali postoje žene rođene bez vagine! Ovo genetsko stanje se zove Mayer-von Rokitansky-Küster-Hauser sindrom (MRKHS), i pogađa jednu od 5000 žena, a manifestuje se nedostatkom vagine tokom embriogeneze. Ove pacijentkinje mogu imati normalnu matericu, jajnike i sekundarna seksualna obeležja kao što su grudi, ali ne mogu imati seksualne odnose, niti rađati. Ako su im jajnici normalni, mogu ostati u drugom stanju in vitro oplodnjom, ali nakon toga im treba surogat majka da iznese trudnoću i rodi.

“ Obično se ovaj sindrom dijagnostikuje kad su mlade i pokušaju da imaju seksualni odnos prvi put, a javi se bol,” rekla je Dr. Cinzia Marchese, profesor kliničke patologije i biotehnologije na univerzitetu Sapienza u Rimu. Ove žene se puno puta suviše stide da razgovaraju o tome sa svojim roditeljima kad su mlade, i često “žive ostatak života bez normalnog seksualnog života, iako su normalne žene sa normalnim osećanjima”, rekla je ona. Trenutni metodi za rekonstrukciju vagine su bazirani na kalemljenoj koži ili intenstinalnom tkivu, ali ova hirurgija je još invazivna, duga i bolna, i zahteva dosta vremena da bi se razvila normalna vagina. Ali sada, Marchese je uspela da napravi potpuno nove vagine dvema ženama sa MRKHS, koristeći njihove vlastite ćelije da dobije vaginalno tkivo u laboratoriji, po prvi put. “Ona se udala i živi normalnim životom,” rekla je Marchese za 28-godišnju pacijentkinju, koja sada ima zdravu vaginu. Druga pacijentkinja je bila devojčica od 17 godina. Marchese-in tim je uzeo ćelije biopsijom sa mesta gde bi vagina trebala biti, da bi dobili vaginalno tkivo. Takva vrsta tkiva pokriva unutrašnjost vagine, usta, digestivnog i disajnog trakta. “Uzima se biopsija od 0.5 cm sa tog mesta, i koristeći enzime istraživači razlažu tkivo i stvaraju stem ćelije (nezrelog tipa), da bi gajili novo tkivo. Potrebno je oko 15 dana da se dobije dovoljno gust omotač i da bi se uradila transplantacija pacijentima,” rekla je Marchese.

Kad sam se vratila u Italiju, modifikovala sam ovu tehniku za vaginalno tkivo. Naš uspeh bi mogao biti dobra vest za žene sa rakom i drugim vaginalnim problemima, “rekla je ona. 
Izdvajamo iz ponude:

MOBILNI TELEFON ZA SVAKOG 50-TOG UČESNIKA U PROMOCIJI ‘’KO RANO RANI 1000 DINARA GRABI’’

OD SLEDEĆE NEDELJE 1000 SREĆNIH DOBITNIKA ĆE BITI POZVANO

Pošto su Vipove pripejd kartice u upotrebi, vreme je da počne nagradna igra za učesnike u promociji ‘’Ko rano rani, 1000 dinara grabi’’. Oni imaju šansu da, počevši od DANAS dobiju jedan od 1000 Nokia ili Samsung mobilnih telefona. Vipov Korisnički servis će pozvati svakog pedesetog korisnika s liste aktiviranih SIM kartica i obavestiti ga da je baš on srećni dobitnik.Važno je napomenuti da će svi pozivi korisnicima biti upućeni sa broja vip Korisničkog servisa 0601234.

Učesnici u promociji ‘’Ko rano rani, 1000 dinara grabi’’ uživaju tri pogodnosti. Prvo su na svojim SIM karticama od Vipa dobili ekstra kredit, zatim će im do kraja godine sve dopune biti duplirane do ukupnog iznosa od 2000 dinara, a sada imaju i mogućnost da osvoje atraktivne Nokia i Samsung mobilne telefone.

Izdvajamo iz ponude:

Poroci nikad ne dolaze sami. Npr., 85% alkoholičara puši. Postoji nekoliko pilula koje pomažu pušačima da se izbore protiv ove štetne navike, kao što je varenicline, lek koji je razvio Pfizer, koji blokira nikotinsku akciju da uključi “hormone sreće”. Varnicline se sintetiše iz alkaloida cytosine-a, koji je ekstrahovan iz Laburnum drveta u Južnoj Evropi.

Istraživanje pokazuje da on sprečava tendenciju pijenja alkohola. 4 meseca je 18 pacova imalo delimičan pristup 40% alkoholu. Tim farmaceuta i istraživača sa klinike Ernest Gallo na kalifornijskom univerzitetu u San Francisku , je primorao pacove da žude za alkoholom, jer bi svaki put sledovanje bilo povećano kad bi imali pristup. “Oni piju ceo dan, a onda ne dobiju da piju. To čini da žele da piju još više.” Nakon 37 ovakvih pijanki-sesija, ovi glodari su smanjili pijenje za pola kad im je davan varenicline. Kad im lek više nije nuđen, nisu odmah potražili još alkohola (jo-jo efekat koji je uništio ostale lekove). “To je zato što lek isključuje sistem nagrade umesto zamene celog sistema”. Istraživaći pretpostavljaju da varenicline deluje tako što se širi moždanim receptorima koje je obično zauzimao alkohol ili nikotin. Ovaj lek je takođe smanjio konzumiranje alkohola kod 7 pacova sa trajnim pristupom alkoholu i kod 30 pacova istreniranih da konzumiraju alkohol pod stresnim situacijama.

Varenicline je već dostupan u SAD kao lek za odvikavanje od pušenja. Kao i u 30 evropskih država. Lek ima još niz pozitivnih dejstava, kao što je povećanje apetita izgubljenog usled konzumiranja alkohola. I ne taloži se u jetri što je još jedan plus za ljude koji imaju oštećenje jetre zbog dužeg konzumiranja alkohola.

Tim će vršiti klinička ispitivanja na ljudima, da bi utvrdio koliko dugo će se lek zadržati u organizmu čoveka. “Kod pacova, lek traje nekoliko sati, pa ipak smanjuje pijenje za pola. Kod ljudi se zadržava 24 sata”.

Izdvajamo iz ponude:

Koliko ste samo puta čuli ljude kako izgovaraju kontradiktorne optužbe, a da ih ni sami nisu svesni? Na primer: “Moramo zaustaviti te lenje imigrante da nam oduzimaju posao”, ili: “Advokati su ljigavi, zli kreteni. Nadam se da će moje dete da studira pravo (ili da se uda za advokata).” Takvih smešnih oksimorona ima i u stvarima koje se tiču seksa. “Aktivna erotska imaginacija-seksualna fantazija-je ključ za odličan seksualni život” , kažu stručnjaci za seksualnost.

“Ljudi koji ispoljavaju seksualne fantazije online su čudaci, perverzni usamljenici koji ne mogu da održe zdrav seksualni odnos (čak ni da imaju seks) u stvarnom životu”, kažu mediji i mase.

Međutim, ljudi koji su uključeni u neku vrstu online seksa se ne bi složili sa tim. Nije sve crno i belo i nije sve tako jednostavno kao što bismo voleli da jeste. A ništa nije komplikovanije od ljudi.

Sierina studija je posmatrala stavove muškaraca i žena prema seksu, njihovu sposobnost da maštaju, i nivoe njihove brige, procenjujući kako ti faktori utiču na njihove seksualne porive. Rezultat nije bio nikakvo iznenađenje: što je pozitivniji nečiji stav prema seksu i što je aktivnija nečija mašta, veća je njegova želja za seksom. Takođe, što se negativnije neko oseća prema seksu i što su mu manje fantazije, manja je i želja za seksom. Briga smanjuje želju kod oba pola. Ljudi sa jačom seksualnom željom verovatno provode više vremena fantazirajući, i izgleda da fantazija povećava želju i obrnuto. Ne može se reći isto da visoki libido odgovara pozitivnim stavovima ka seksu. Dosta ljudi se oseća jako krivim zbog svoje “nezasite” želje za seksom i koji iz te krivice razvijaju dosta briga i loših osećanja. Za njih, fantazija vodi ka frustraciji, besu i samo-gnušanju jer misle (ili im  je neko rekao) da ne bi trebali biti toliko “opsednuti” seksom.

Kako razmišljamo o seksu ima ogroman uticaj na to kako se seksualno vezujemo, kako održavamo seksualne odnose, pa čak i kako se ponašamo u krevetu. Ako ste oduvek imali otvoreni, pozitivni, fleksibilni pogled na seks, možda niste uvideli (na vašu sreću) kako um može da osakati i prepreči čak i najjednostavnije forme seksualnog izražavanja.

Sierra zaključuje da su fantazija i stav isto važni u zdravoj seksualnosti kao i fizička stimulacija i odgovor na nju, i da bi programi za seksualnu edukaciju trebali da obrađuju i fizičku i mentalnu stranu.

Izdvajamo iz ponude:

Krv se ne sme pomešati. Zbog nepoklapanja krvnih grupa, ishod može biti smrtonosan. Postoje 4 tipa krvnih krupa kod ljudi: 0, A, B i AB. One se baziraju na prisustvu ili odsustvu antigena, molekula koji pobuđuju imunološki odgovor: 0 nema ni jedan, A ima A antigen, B ima B antigen, a AB ima i A i B anti gene. Zato se samo 0 grupa sme davati svima. Ako stavite pogrešnu krv u telo koje nema te antigene rezultat će biti ogromna imunološka aktivacija, praćena smrtonosnom hemolizom ( krv se razlaže),  zgrušavanjem krvi, unutrašnjim krvarenjem, opadanjem krvnog pritiska i otkazivanjem bubega. Mešanje krvi, iako retko (1:12,000) je još uvek jedna greška od koje se najviše plaše kod transfuzija. A što komplikuje stvar, jeste da samo 7% zalihe krvi u SAD ima 0 krvnu grupu.

Ali, sada je firma iz Masačusetsa za biotehnologiju napravila proboj u tehnologiji trasfuzije, omogućavajući stabilnu isporuku 0 krvne grupe u bolnicama. Ovo se može uraditi zahvaljujući mašini koja sve krvne grupe pretvara u 0 grupu. Rad mašine se bazira na 2 enzima koje je skoro otkrio Henrik Clausen sa Kopenhagen univerziteta u Danskoj, koji mogu iseći molekule antigena sa površine crvenih krvnih zrnaca, i mogu da naprave 8 jedinica grupe 0 svakih 90 minuta. Clausen, konsultatnt ZymeQuest-a, je istraživao 2500 bakterija i gljiva dok nije otkrio crevnu bakteriju, Bacteroides fragilis, enzim koji može da razbije B anti gen , kao i Elizabethkingia meningosepticum, koja sintetiše enzim koji odseca A anti gen. Ova mašina bi bila naročito korisna kod pacijenata sa teškim povredama, kad je malo vremena da se za tog pacijenta nađe odgovarajuća krvna grupa (a ubila bi ga pogrešna grupa, ako ne bi povrede).

Ova tehnologija je još uvek u razvoju, a ispitivanja moraju dokazati da enzimi ne ostavljaju krvne ćelije koje bi mogle pokrenuti imunološku reakciju.
Izdvajamo iz ponude:

Bili ste mladi (i glupi) i želeli ste tetovažu da dokažete vašu nezavisnost ili da izrazite stav. Sad ste stariji (nadamo se i mudriji) i razmišljate kako da uklonite tetovaže, tako da nećete morati da objašnjavate svojoj deci šta radi gola dama na vašoj ruci.

Mnogi ljudi odlučuju da stave tetovažu kao simbol inicijacije, da bi bili u organizovanoj grupi, kao što je vojska ili banda illi da svetu dokažu nešto. Većina tetovaža ima priču iza sebe i kad ljudi požele da ostave tu priču iza sebe, žele da se otarase slike takođe.

Laserska tehnologija je sada olakšala otklanjanje mnogih tetovaža, ali je još uvek bolan i skup proces. Jeffrey Orringer, asistent na dermatologiji na Mičigenskom  medicinskom univerzitetu, kaže da skoro 20% ljudi sa tetovažama ozbiljno razmišlja da ih ukloni.”Neki pacijenti mi kažu da je uklanjanje tetovaža laserom neugodnije nego samo tetoviranje”, primetio je.

Najnovije aplikacije koriste laser da bi uklonile mastilo ispod kože. Proces nije tako složen, ali boli kao so u oči i zahteva do 12 tretmana da bi se većina tetovaža otklonila.

Doktor bira izvesne talasne dužine lasera i onda ih isijava na kožu pacijenta. Svaka talasna dužina pogađa mastilo ispod kože, koje se greje kad absorbuje pojačanu svetlost, praveći male grudvice mastila ,“koka se kao kokice-ali na mikroskopskoj osnovi”, kako objašnjava Orringer.

Telo reaguje na tretman tako što šalje bela krvna zrnca da pojedu tako promenjeno mastilo, tako izbeljujući tetovažu. Dok su starije i jednostavnije tetovaže, kao što su one napravljene od prostijih boja, lakše i jeftinije za otklanjanje, najsloženije su vrlo teške i veoma skupe za otklanjanje i čine da pacijent počinje da razmišlja da potpuno odustane od procedure.

U stvari ukupna cena za otklanjanje složene tetovaže može dostići nekoliko hiljada dolara, da ne pominjemo da je procedura vrlo bolna, pa sledeći put kad budete hteli da se tetovirate, razmislite koje ćete objašnjenje dati deci, u slučaju da vas bol i novac ne odvrate od toga.

Unija nastavnika poziva da se mobilni telefoni klasifikuju kao potencijalno agesivna oružja.

Generalni sekretar Unije, Chris Keates, je rekla da zbog toga što ih učenici zloupotrebljavaju, da zadirkuju nastavnike, znači da bi se oni trebalo zabraniti u školama. Ona je poslala dokaz za više od 100 slučajeva nastavnika koji su zlostavljani i zadirkivani telefonom, e-mailom, i online. Vlada je skoro najavila prekid “sajber zadirkivanja” i dala nastavnicima ovlašćenje da konfiskuju mobilne. Gospođica Keats je naročito zabrinuta zbog sajtova kao što su Ratemyteacher (Oceni mog nastavnika) i Bebo koji su pokrenuli niz lažnih optužbi i nasilništva učenika što može uticati na samopoštovanje nastavnika i njihove karijere. Ona je rekla:”Ovi sajtovi se hrane zloupotrebom mobilnih telefona. Došlo je vreme da se u školama mobilni telefoni stave u kategoriju potencijalno agresivnih oružja i da se povede akcija da bi se sprečilo njihovo korišćenje u školi. Na žalost, dokazi pokazuju da neke škole ne uzimaju za ozbiljno ovaj problem. “ Ministar za školstvo, Jim Knight, je rekao da su moderne tehnologije važne u školama, ali da se one ne bi trebale koristiti za uznemiravanje i nastavnika i učenika.Zbog toga treba da se ograniči zloupotreba mobilnih telefona i interneta, u saradnji sa telefonskom kompanijama, web sajtovima i dečijim grupama.

U aprilu, na godišnjoj konferenciji Unije nastavnika, sekretar za obrazovanje, Alan Johnson, je rekao da bi zaštita nastavnika od maltretiranja preko interneta trebala biti vrhunski prioritet. Gospodin Johnson je naglasio da web masteri imaju moralnu obavezu da iseku uvredljive video snimke gde se nastavnici napadaju, uznemiravaju i ismevaju.

James Schaffer, Paradise Valley, Arizona i Jeffrey Kilbride, Venice, Kalifornija, su obojica osuđena od strane federalniog suda pošto su optuženi za zaveru, prevaru, prenos obscenih materijala i pranje novca. Kompanija za bezbednost, Sophos, tvrdi da su ova dva čoveka poslala spam poruke milionima korisnika, a većina mailova je sadržala pornografske slike i pokušavala da promoviše web strane za odrasle. Izgleda da je oko 600000 mušterija sajta America Online poslalo žalbe kompaniji između 30. januara i 9. juna 2004. Cela spam kampanja je donela 2 miliona dolara spamerima. „Ovaj prljavi duo je koristio razne trikove i pokušao je da sakrije mesto boravka od vlaasti SAD. Logovali su se i na servere  sa sedštem u Amsterdamu, da bi izgledalo da spam poruke dolaze izvan SAD, i koristili su bankovne račune na Mauricijusu i Isle of Man-u”, rekao je Graham Cluley, viši tehnički konsultant u Sophosu. I u prošlosti su spameri bili osuđeni zbog slanja miliona poruka. Ali, sve ih je teže otkriti, jer poboljšavaju svoje tehnike , da ne pominjemo njihove identitete i izvore spamovanja. “Spameri su radili naporno da prikriju svoje identitete i zaštite sebe, ali mirno spavaju u odnosu na hiljade nedužnih porodica i dece koji dobijaju neželjene eksplicitne e-mail-ove”, dodao je predstavnik Sophosa.

Kao i obično, kompanije za bezbednost predlažu korisnicima instaliranje moćnih anti-spam programa, ali dok god ne postoji 100% efikasna aplikacija, prilično je teško blokirati sve spam poruke da dospeju u vaš inbox.
Izdvajamo iz ponude:

Daleko u bezbrižnim, ali konfunznim danima 80-ih, ribe i tipovi su tražili sve vrste novih načina da se smanji potreba za  energijom baziranoj na nafti. Ako verujete svemu što se nalazi u ovom oglasu ( a zaista je veliko ako), kompanija iz Japana je radila na malom, kućnom nuklearnom reaktoru-prijatnog imena Černobil. Moraćemo pretpostaviti za momenat  da je to bilo pre katastrofe, kad se ruska elektrana smatrala podvigom modernog inženjeringa umesto velikog puta za pakao koji stvara mutante. Sprava je navodno bila “laka za rukovanje, čak i za decu i starije osobe”, ali je nosila zlokobno upozorenje da se “prestane sa upotrebom” ako budete osetili “vrtoglavicu ili se naježili”. Je li to bilo stvarno?  Prosudite sami.

Izdvajamo iz ponude:

Koliko seksualnih partnera je imao vaš partner? Nova nacionalna anketa, koja je koristila visoko tehnološke metode da bi dobila nepristrasne odgovore o seksualnoj aktivnosti i korišćenju droge, je otkrila da je 29% američkih muškaraca imalo 15 ili više seksualnih partnerki u životu, dok je samo 9% žena prijavilo sličan broj partnera. Prosečan broj seksualnih partnerki za muškarce je bio 7, dok su žene imale 4 partnera u proseku. Analiza je napravljena na osnovu podataka skupljenih od 1999 to 2002 za Nacionalni centar za statistike o zdravlju, u ispitivanju 6237 odraslih, od 20 do 59 godina i nije uključivala beskućnike, zatvorenike ili druge odrasle osobe u popravnim institucijama. Za razliku od drugih ispitivanja licem u lice, nova studija je sakupljala intervjue koje su ispitanici sami radili na kompjuterima što je obezbedilo totalnu privatnost i iskrenije odgovore. Podaci su otkrili da su 96 % odraslih u SAD  imali seksualne odnose, a samo 11% neoženjenih/neudatih nisu; 16% odraslih su prvi put imali seksualni odnos pre 15 godine, dok se 15 % uzdržavalo od seksa do  21 godine. Među onima koji su imali seksualne odnose pre 15 godine, najveći procenat su bili crnci ne-Hispano porekla (28 %), u poređenju sa 14 % Amerikanaca meksičkog porekla i belaca ne-Hispano porekla. 6 % crnaca je imalo seksualne odnose sa 21 godinu ili stariji, manje od Amerikanaca meksičkog porekla (17 %), ili belaca ne-Hispano porekla (15 %). Veći procenat crnaca, muškaraca i žena, je imalo 15 ili više partnera u toku života (46 % i 13 %) nego druge rase. 17 % muškaraca i 10 % žena je imalo 2 ili više seksualnih partnera u prošloj godini, dok je 25% žena i 17% muškaraca imalo samo jednog seksualnog partnera suprotnog pola u svom životu.

26 %  muškaraca i 17 % žena su probali kokain ili neku drugu drogu sa ulice (ovo ne uključuje marihuanu) tokom života. 7% muškaraca  i 4% žena je konzumiralo drogu u zadnjih godinu dana. Belci ne-Hispano porekla su najviše koristili drogu (23.5 %), a prate ih crnci (18 %) i Amerikanci meksičkog porekla (16 %). Ljudi visokog obrazovanja i ljudi u braku su imali manju tendenciju upotrebe uličnih droga.

Izdvajamo iz ponude:

Karta iz članka iz 1999. koja pokazuje trendove zagrevanja i hlađenja

Imamo deset godina, narode. A onda svi u čamce za spašavanje ili u brda. To je zaključak Jamesa Hansena i pet drugih naučnika. Oni su upravo objavili saopštenje u Kraljevskom Društvu u Engleskoj. Ono kaže da bi topljenje ledenih blokova na Grenlandu i Antarktiku moglo skoro dostići tačku bez povratka. Tim naučnika čak tvrdi da su skorašnji izveštaji na konferencijama o globalnom zagrevanju Ujedinjenih Nacija suviše konzervarivni u svojim predviđanjima šta bi se moglo desiti.

Saopštenje predlaže brzu i odlučnu akciju, uključujući i pokušaje prečišćavanja gasova iz staklenika iz atmosfere. Hansen je nadgovorio i one koji ne veruju u cilj globalnog zagrevanja. On već dugo radi na ovim klimatskim promenama. 1999.je sarađivao u pisanju članka o menjanju temperaturnih obrazaca širom sveta. U to vreme ova karta je pokazivala da se SAD privremeno hladi. Nije pokušavao da predvidi skokove podataka.

Užasna noćna mora gde roboti otvaraju krov kuće poput konzerve sardine je jedan korak bliža realnosti.. Nemačka firma KUKA Roboter je proslavila puštanje u promet robota za koga tvrdi da je najbrži i najjači robot na svetu,  KR 1000 "Titan" robota koji je zaradio mesto u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda jer je tako moćan-može da podigne do 1000 kg (2,204 funti) ii ma domet do3.2 metra. Sve to pokreće radni system od 9 motora koji može dostići do 44,200 funti stopa obrtnog momenta, omogućavajći Titanu da radi poslove za koje su ranije bila potrebna 2 robota na mestima kao što su fabrike automobila, livnice, električne centrale, i fabrike materjala.  Nadamo se da svi ti roboti koji ostanu bez posla neće započeti revoluciju kao protest-više bi voleli bi da oni počnu da piju.

Izdavjamo iz ponude:

Stiglo je leto, i to za ljubitelje tehnloških stvari znači više od komaraca i roštilja. Evo nekih korisnih i modernih gedžeta da vam pomognu da većinu vremena uživate u suncu, surfovanju i slobodnim vikendima.

Automatska kosačica od Husqvarne je poput Rumbe za travnjak. Može da savlada nagibe do 35 stepeni, koristi niklo metal hidridnu (NiMH) bateriju koja se puni i tiho šiša travu. Može se postaviti da radi po noći i ona će se automatski vratiti u bazu da se dopuni ako je potrebno.

Žica koja je pod zemljom postavlja parametre za ovu automatsku kosačicu od $2,000 koja može da obiđe drvo ako joj se slučajno nađe na putu. Sigurnosni senzori su na mestu da zaustave sečiva koja su u pokretu dok se kosačica kreće, da ne bi povredila decu i mala stvorenja koja bi mogla dospeti ispod nje. Preporučuje se da se zimi drži na suvom, a podnosi kišu i uslove tipične za ostale sezone.

Izdvajamo iz ponude:

Evropski naučnici razvijaju odeću za koju kažu da će moći da prati vaše zdravlje.

            „“Inteligentni“ tekstil sadrži ugrađene senzore dizajnirane da prate telesne tečnosti , kao što su krv i znoj. Cilj korišćenja ovakve odeće je da se proveravaju grupe kao što su: Rekovalescenti u blnicama, ljudi sa hroničnim bolestima i povređeni atletičari.

            Program Biotex koji delom finansira Evropska Unija uključuje istraživače iz osam institucija.

Prototip zakrpe sa multisenzorima je blizu završetka. Sledeći korak će biti isprobavanje eksperimentalnog vlakna na dobrovoljcima.

Prva verzija će moći da prati znoj mereći kiselost, salinitet  i nivo znojenja. Naučnici se nadaju da će ova tehnologija moći da prati vitalne znakove tela, napredak zalečenja rana i da uočava bolesti i infekcije u veoma ranom stadijumu ukazujuću na poremećaje u metabolizmu.

Gospodin Lupran(koordinator projekta) je naglasio da ova tehnologija nije namenjena da zameni tradicionalne medicinske metode dijagnostike.

Ova odeća može pomoći fizioterapeutima da dobiju dodatne informacije kad su pacijenti daleko od bolnice. Senzori bi bili korisni doktorima ako bi obezbedili visokopreciznu i pouzdanu informaciju.

Ideja za pametnu odeću je potekla od vlasti SAD-a u kasnim 1900-im kao mogući načina da se vodi računa o povredama na bojnom polju.
Izdvajamo iz ponude:

Gradovi u SAD se bore sa problemom vandalizma sa sistemom visoke tehnologije koji analizira i traga za grafitima i njihovim stvoriteljima. U SAD procenjuje se da čišćenje grafita košta oko $10bn (£5bn)  godišnje. Ovaj sistem čuva trajni podatak što omogućava policiji da sakupi bazu podataka o sličnim delima. Tragač grafita, koji je stvorio analitičar za zločine Timothy Kephart, koristi globalne sisteme pozicioniranja, digitalnu fotografiju i kompjuterske baze podataka da bi pratio i uhvatio stvaraoca grafita. Sistem slika grafite koristeći GPS kamere koje beleže datum, mesto I tačnu lokaciju. On onda izvlači informacije iz slika i obezbeđuje izveštaje o svakom incidentu sa grafitima koji se onda može povezati sa sličnim incidentima koji su sačuvani u bazi podataka, da bi se uhvatio počinilac. Čuvanje baza podataka o poznatim grafitima znači da se prestupnici mogu optužiti za više dela vandalizma. Mogućnost da se locira mesto gde se pojavljuju grafiti znači da se i rad može pratiti. U jednom slučaju sistem je pokazao da su grafiti bili u blizini kuće osumnjičenog, u parku koji je posećivao i u školi koju je pohađao, i obezbedio je valjan dokaz za policiju. Gospodin Kephart je razvio sistem nakon što je analizirao više od 450 fotografija grafita bandi za svoj magistarski rad. Identifikovao je seriju trendova koji se naročito odnose na bande za koje policija SAD veruje da su odgovorni za većinu grafita u gradu kao što je Los Anđeles. Procenjuje se da ima 720 uličnih bandi sa oko 40000 članova u Los Anđelesu. Većina grafita sadži šifrovane poruke rivalskim bandama, kao i šifru koja identifikuje određenu bandu koja je odgovorna. Do sada je 20 gradova u Kaliforniji, Nevadi i Nebraski kupilo sistem a gospodin Kephart se nada da će dvostručiti prodaju do kraja godine. Dok vlasti smatraju grafite vandalizmom, drugi nisu sigurni da će ovaj sistem rešiti problem. “Nikad nisam čuo nešto smešnije” kaže Simon Davies glavni u firmi Privacy International. “Novac koji troše na to bi trebao da se uloži u urbanu regeneraciju, korišćenje grafita kao umetničke forme.”

Izdvajamo iz ponude: