Kompjuter Biblioteka

Velika akcija u Uzicu !!!!

Fri, 28 Sep 2007 09:35:00 +0200

Petak – subota – nedelja

28. – 29. – 30. septembar

Od 09.00 – 21.00 casova

Trzni centar „BIOSKOP“

U knjizari „Stubova kulture“ Beograd, preko 250 naslova iz svih oblasti rada na kompjuterima.

150 knjiga po 540.00 dinara

10% popusta na najnovija izdanja

Posebno izdvajamo, najnovija izdanja:

Windows Vista – kolorna knjiga na 256 strana

Photoshop CS3 brzo i lako

IPv6 mreze

Architectural Desktop 2007

Maya 8

Camera RAW – kolorna knjiga za digitalne fotografe

ECDL – 6 knjiga za svih 7 modula

Premiere Pro 2 prakticne vezbe

Kompjuter biblioteka Beograd

MI IMAMO KNJIGU ZA VAS

Posetite novi sajt o bendu The Cult!

Mon, 24 Sep 2007 21:53:00 +0200

Novi album �e biti u prodavnicama 2. oktobra. Za sada je to sve što znam. Ima�e 10 pesama u trajanju od 40 minuta. Recenzije za dve pesme, Dirty Little Rock Star i I Assassin, je objavio Roadrunner Records. Ovaj album nije kao i ostali albumi, to nije iznena�enje. Ostatak pro�itajte ovde

Postovani,

Wed, 19 Sep 2007 14:42:01 +0200

Obaveštavamo vas da smo od 17.09.2007. godine,

snizili cene slede�ih 7 knjiga na 540.00 dinara:

100 Rešavanje problema, nadgradnja i popravka PC umesto

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=105&o=9

115 JavaScript i Jscript

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=150&o=18

131 SQL SERVER 2000 RAZVOJ

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=127&o=13

146 ACCESS 2002 MAJSTOR

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=132&o=14

167 EXCEL 2002 MAJSTOR

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=81&o=19

170 VISUAL BASIC.NET

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=72&o=16

171 ACCESS 2002 VBS

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=80&o=14

Vaša Kompjuter biblioteka

Postovani,

Wed, 19 Sep 2007 14:42:00 +0200

Obaveštavamo vas da smo od 17.09.2007. godine,

snizili cene slede�ih 7 knjiga na 540.00 dinara:

100 Rešavanje problema, nadgradnja i popravka PC umesto

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=105&o=9

115 JavaScript i Jscript

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=150&o=18

131 SQL SERVER 2000 RAZVOJ

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=127&o=13

146 ACCESS 2002 MAJSTOR

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=132&o=14

167 EXCEL 2002 MAJSTOR

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=81&o=19

170 VISUAL BASIC.NET

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=72&o=16

171 ACCESS 2002 VBS

http://www.kombib.co.yu/knjiga.php?kid=80&o=14

Vaša Kompjuter biblioteka

Postovani,

Mon, 06 Aug 2007 12:34:00 +0200

Obavestavamo vas da:

Nam je radno vreme produzeno radnim danom.
Novo radno vreme je od 09.00 do 20.00 casova

Da mapu kolorne knjige od 16 strana

KAKO RADI WINDOWS VISTA

Mozete da preuzmete kod nas u Beogradu, Vojvode Stepe 34, ili u nekoj od 140 knjizara gde se prodaju nase knjige.

Kompjuter biblioteka – Mi imamo knjigu i savet za vas

Po�tovani!

Fri, 03 Aug 2007 20:31:00 +0200

Od ponedeljka 06.08.07. smo na zahtev korisnika promenili radno vreme. Novo radno vreme:
ponedeljak – petak od 09h – 20h
subota od 09h – 15h
nedeljom ne radimo.
Od ponedeljka knjige ponovo šaljemo Post Expressom. Narud�bina poslata do 12h šalje se istog dana. Narud�bina posle 12h šalje se slede�eg dana.
Od 06.08.07. mo�ete da preuzmete mapu za kolornu knjigu „Kako radi Windows Vista“. Svako ko naru�i knjigu, mapu �e dobiti besplatno.
Svako ko rezerviše knjigu koja je u pripremi, mo�e na dan izlaska da DOBIJE BESPLATNO bilo koju knjigu od 540.00 dinara.

Kompjuter biblioteka

Mi imamo knjigu i savet za vas

Crni Google bi u�tedeo 750 megavat sati godi�nje

Tue, 31 Jul 2007 22:39:00 +0200

Kako je prime�eno, sve bele web strane koriste oko 74 vata da bi se prikazale, dok sve crne strane koriste samo 59 vati. Kad se matemati�ki prora�una, zna�ajno bi se uštedelo kad bi se prešlo na crni format visoko pose�enih sajtova.

Pogledajte Google, koji dobija 200 miliona upita dnevno. Pretpostavimo da se svaki upit prikazuje oko 10 sekundi; to zna�i da Google radi oko 550000 sati svaki dan na nekom desktopu. Pod pretpostavkom da korisnici pokre�u Google u modu punog ekrana, prelaz na crnu pozadinu bi uštedeo ukupno 15 (74-59) vati. Na globalnom nivou to se prevodi u štednju od 8.3 megavat sati dnevno, ili oko 3000 megavat sati godišnje. Sad izra�unajte da oko 25 % monitora u svetu su CRT-i, a da je kilovat sat 10 centi, to iznosi 75000 dolara, dobra suma energije i dolara , a samo se menja nekoliko kodova boje.
Izdvajamo iz ponude:

Samsung G600 dolazi uskoro na O2

Tue, 31 Jul 2007 22:11:00 +0200

Samsung G600 je prime�en na “dolazi uskoro“ odeljku O2 web sajta. Telefon je skoro najavljen, mada u to vreme proizvo�a� nije pravio najave o identitetu firme koja �e podr�ati telefon.

Što izdvaja Samsung G600 od sli�nih mobilnih telefona koji su ve� na tr�ištu je sigurno kamera od 5 megapiksela. Ima samo nekoliko telefona na tr�ištu, koji poseduju ovu performansu, što je �ini tako retkom. Kamera uklju�uje neke od najevoluiranijih performansi, i prilazi blizu o�ekivanjima ljudi za obi�ni digitalni aparat. Ima blic i autofokus, a oboje je namenjeno da obezbedi maksimalnu koli�inu preciznosti kod fotografija.

Samsung G600 je elegantan model slider telefona koji ima još nekliko performansi za zabavu. Ima MP3 plejer i mikroSD slot namenjen da obezbedi dovoljno prostora za podatke i za pesme i za za snimke visokog kvaliteta, koji zahvataju veliki deo prostora.

Druge specifikacije uklju�uju Bluetooth i USB vezu, kao i kod najnaprednijih telefona danas. Sve ove karakteristike su spakovane u ku�ište od 14.9 mm, što �ini ovaj telefon jednim od najtanjih koji je dostupan na tr�ištu. Štaviše, dizajn je gladak i elegantan, �ine�i ga pogodnim za široki opseg korisnika, bez obzira na razlu�itost njihovih li�nosti.

Samsung G600 �e biti dostupan po�evši od septembra na O2. Izgleda da su oni po�urili da ga najave u isto vreme kad je postao ozvani�en, da �e oni biti ti koji �e ga prodavati u svojim prodavnicama, iako je mnogo vremena ostalo dok se to ne dogodi. Kompanija nije otkrila ta�an datum pojavljivanja i cenu.

Izdvajamo iz ponude:

WEB dizajn 7.deo

Tue, 31 Jul 2007 09:30:00 +0200

SLIKE U OKVIRU HTML-A

Izdvajamo iz ponude:

Slika koja se prikazuje u okviru HTML stranice mo�e da se prika�e pomo�u proizvoljnog grafi�kog formata. Ipak naj�eš�e se koriste formati JPEG (ili JPG) i GIF . Razlog je veli�ina slike kao dokumenta i teško�e pri u�itavanju. Ova dva formata koriste efikasne metode kompresije i n ataj na�in se pove�avaju perfomanse aplikacije. U JPEG formatu se �uvaju kvalitetnije slike, jer ovaj format podr�ava 16 miliona boja, a fajlovi su efikasno komprimovani, tako da se slike relativno brzo u�itavaju. Sa druge strane GIF format ima samo 256 boja, ali on ima tu prednost da mu se mo�e zadati transparentnost i da se moze animirati. U okviru HTML stranice slika se prikazuje pomo�u .

Ovaj tag mora imati bar jedan atribut. To je src atribut koji definiše naziv, i eventualno lokaciju, grafi�kog fajla koji �elimo da prika�emo u okviru svoje prezentacije. Pri opisu lokacije dokumenta najjednostavniji slu�aj je da se dokument slike nalazi u istom direktorijumu gde i HTML stranica. Tada je dovoljno da kao vrednost src atributa postaviti samo naziv odgovaraju�eg dokumenta. Na primer da bi se prikazla slika sa imenom "osam.gif" na HTML stranici tada �e odgovaraju�i tag glasiti:

na stranici se prikazuje: Tag IMG mo�e imati razli�ite atribute koji omogu�avaju da se precizno opišu polo�aj, dimenzije i odnos slike prema drugim delovima stranice.
Ti atributi su:
• Atribut za poravnavanje slike u odnosu na margine ALIGN ... mo�e imati vrednosti o za vertikalno poravnavanje: TOP, MIDDLE, BOTTOM o za horizontalno poravnjavanje: LEFT, CENTER, RIGHT
• Atributi za dimenzionisanje slike su WIDTH (širina) i HEIGHT (visina).
• Atributi koji opisuju polo�aj slike su HSPACE i VSPACE
• Atribut koji opisuje širinu okvira slike BORDER
• Atribut koji umesto slike daje naziv slike ALT Ako se nijedan od atributa ne navede slike su poravnate sa tekstom na donju ivicu.

Polo�aj slike u odnosu na tekst stranice se mo�e definisati ubacivanjem align atributa u

►right - postavlja sliku uz desnu marginu

Odgovaraju�i tag glasi:

►top - poravnava sliku sa vrhom slova u teku�oj liniji
Odgovaraju�i tag glasi:

►bottom - poravnava sliku sa donjom ivicom slova
Odgovaraju�i tag glasi:

►middle - postavlja sliku tako je donja ivica slova na sredini slike
Odgovaraju�i tag glasi:

►absmiddle - postavlja sliku tako da se sredina slike i sredina slova poklapaju
Odgovaraju�i tag glasi:

Da bi se slika prikazala na sredini stranice potrebno je koristiti tag center.

Na primer probajte slede�im HTML kodom:

    •Da bi se promenila originalna veli�ina slike, �eljena veli�ina se mo�e definisati pomo�u dva atributa: height i width. Vrednost širine i visine stranice se moze zadati ili u pikselima ili u procentima. Da bi slika zauzimala 50% širine prozora i 30% visine prozora HTML stranice, potrebno je napisati slede�i kod:

    •Ako se definiše samo height ili samo width atribut, druga dimenzija ce biti uve�ana srazmerno sa definisam tako da �e proprocije slika ostati iste. Prazan prostor izme�u slike i okolnog teksta, ili nekih drugih elemenata stranice, mo�e se definisati pomo�u dva atributa: hspace i vspace. Vrednost ova dva atributa se zadaje u pikselima.

    Probajte i pomo�u koda
Na ovaj na�in je širina margine oko slike 50 piksela. U okviru stranice mo�e se definisati i debljina granice pomo�u atributa border �ija se vrednost zadaje u pikselima.

    •Da bi se definisala debljina okvira 5 piksela potrebno je napisati slede�i tag:

    •Slika u HTML dokumentu mo�e predstavljati i polazni �vor u hiper-vezi. Dolazna adresa se tada navodi kao kod hiper-veze, a umesto teksta koji se mo�e aktivirati navodi se tag IMG. Opšti oblik je:

Primer:

Sada slika slika.gif predstavlja link ka stranici Primer.html. Kada se kikne mišem na sliku u browseru se otvara slika Primer.html. Tako�e browser ce automatski uramiti sliku koja predstavlja link sa ramom one boje koja je definisana za link i vlink atributima u okviru .

    •Da bi se dobila slika bez takvog okvira treba definisati .

    •Postoji jos jedan koristan atribut . To je alt atribut. Ovaj atribut �e u slu�aju da browser korisnika stranice iz bilo kog razloga ne u�ita sliku, na onom mestu gde bi trebalo da stoji slika prikazati tekst koja se napiše kao vrednost ovog atributa. Ovo mo�e biti korisno naro�ito ako je slika postavljena kao link, jer �e onda i u slu�aju neu�itavanja slike korisnik znati gde vodi taj link.

    Primer koriš�enja ovog atributa je: Ukoliko browser korisnika ne u�ita sliku osam.gif korisniku �e se na definisanom mestu pojaviti tekst "slika".

10 razloga za�to ne�ete �eleti da se vratite XP-u nakon Viste

Tue, 31 Jul 2007 00:46:00 +0200

1. Windows Aero
Kad se radi o grafi�kom interfejsu korisnika po default-u u Windows Vista-i, postoji jedan o�igledan razlog. Ukoliko vaša konfiguracija sistema ima ograni�ene resurse i morate da pokrenete Osnovnu Windows Vista-u, Aero je za vas. Da, on �e pojesti prili�no veliku koli�inu vašeg grafi�kog procesora, i uspori�e vam rad nekada do nule, ali što se ti�e pojave…sa Aerom, Microsoft je bio optu�en da je kopirao Tigrovu Aqua-u. To je stara tema koja je spre�avala objavljivanje Viste. Aero je jednostavno superiorniji od Aqua-e. I hajde da se suo�imo, pored providnosti i efekta stakla, Vista ve� ima ekvivalent za tehnologiju Cover Flow (Skriveni protok) koju je Apple obe�ao za Leopardovo objavljivanje u oktobru 2007.- Flip 3D. Kad se radi o malim detaljima, kvalitet površine operativnog sistema uti�e direktno na korisnikovo iskustvo.

2. Sveobuhvatna pretraga

Iz box-a za pretragu (search box) koji je integrisan u start meni za oblasti pretrage po default-u preko Windows Explorera, Windows Vista sprovodi proces nala�enja podataka, fajlova, e-mailova itd. Default Windows Desktop mehanizam za pretragu u Visti je pravi bo�ji dar, i jedan od najboljih sveobuhvatnih mehanizama koji je Microsoft ubacio u svoj najnoviji operativni sistem. I iako je ova karakteristika planirana da se ponovo ubaci da bi se smestila desktop rešenja za tre�u stranu u Vista Service Pack-u 1, opšta funkcionalnost �e ostati ista. Nemojte me shvatiti pogrešno. Microsoft bi definitivno trebao da poboljša brzine pretrage, proces ozna�avanja i bolje obele�avanje foldera za pretragu, uvek postoji prostor za razvijanje, ali sveobuhvatna pretraga u Visti obezbe�uje nov standard za fleksibilnost u operativnom sistemu, što se ne poklapa sa odgovaraju�om pretragom u Windows XP-u Se�ate li se stare pretrage u XP-u, koja kao da je jela ceo vaš procesor?Pa..nema toga više…

3. Navigacija i Windows Explorer

Ove karakteristike nisu u odre�enom redosledu, kao što ste mo�da primetili. Ali novi Windows Explorer u Visti �ini da verzija u XP-u izgleda baš zastarela. Predsedavaju�i Microsofta, Bill Gates, je na Sastanku Finansijskih Analiti�ara naglasio potrebu da se krene ka prirodnim grafi�kim interfejsima korisnika u slede�ih deset godina. Sada, u svoj lepoti, primeri prirodnih korisni�kih interfejsa dolaze od proizvoda kao što su Apple-ov iPhone, i Microsoft-ov Surface table (Površinski sto) kompjuter. Windows Explorer u Visti ne spada u stvari u istu kategoriju, pošto vam još uvek treba sada tradicionalni miš i tastatura. Ali, to je veliki korak od XP-a. Skrivanje menija je jednostavana i razumljiva inspiracija dizajnirana da bi se sa�uvao prostor ekrana. I nove navigacijske spopobnosti �e vam �ivot u�initi mnogo jednostavnijim. Sa Vistinim Windows Explorerom nema potrebe da tra�ite alternativna rešenja. Inteligentna navigacija u drvetu sa folderima, i u address bar-u izgledaju prirodno i intuitivno.
4. Control Panel
Pa ne samo Control Panel za sebe ve� u kombinaciji sa Instant Search box-om (box za trenutnu pretragu) prozora. U XP-ovom Control Panelu se ta opcija dugo tra�ila i jedva se pamtilo i ime i lokacija. Sa Vistom, to ve� nije problem. Pretraga u Control Panelu ima sopstvenu ligu u Visti. Malo je sumnje u vezi toga. Samo pokušajte i na�ite nepoznate opcije sa Instant search-om u Start Meniju. Ne�ete to mo�i. Ali, što se ti�e Control Panela, ovde mo�ete tra�iti specifi�an termin kao što je "Turn Windows Features On or Off-uklju�ite ili isklju�ite karakteristike Windowsa” ili neke opštije termine kao "Display" ili "Resolution." Sve što vam treba je najmanja ideja o tome šta tra�ite, i na�i�ete to. Kad bi Microsoft mogao dobiti sve primere Instant search-a preko Windows Explorera, pomo�u automatizovane usluge za ozna�avanje, sve primedbe na ovu karakteristiku bi utihnule.

5. Mre�a i centar za deljenje(Sharing Center)

Windows Vista Network i Sharing Center je srce vaše aktivnosti na mre�i. Mo�i�ete lako da pristupite svim mašinama i spravama koje su povezane na mre�u, da uspostavite novu konekciju da bi upravljali postoje�im, da se konektujete na razli�ite dostupne mre�e, da konfigurišete Internet i Windows Firewall opcije i da dijagnostikujete i popravite postoje�e stvari. Ako �elite da uspostavite be�i�nu ili peer-to-peer (korisnik ka korisniku) mre�u, ili ako ho�ete da se oprobate u ad hoc mre�i onda je Network and Sharing Center pravo rešenje. Mo�ete da vidite i probleme na mre�i, preko automatizovanog procesa koji je dizajniran da pomogne korisnicima da reše eventualne probleme. Ima li ograni�enja u Network and Sharing Center-u? Pa, naravno da ima. Jedna od najfrustriranijih tema je kad Vistin Network Diagnostics Framework tvrdoglavo tvrdi da nema problema, kad je o�igledno da ih ima. Microsoft treba da se obrati saopštenjem za korisnika.
6. Instalacija Windows Viste

Instalacija Windows Viste je ništa u pore�enju sa stavljenjem u pogon Windows XP-a. Sa svojim poslednjim operativnim sistemom, Microsoft nije samo predstavio reparativnu boot arhitekturu, ve� je osve�io iskustvo korisnika. Zbog toga, stara Windows XP instalacija bazirana na tekstu je izba�ena. Vista predstavlja svoj grafi�ki korisni�ki interfejs za dobrodošlicu, koji omogu�ava i prose�nim korisnicima da bez napora stave u pogon operativni sistem. Iako instalacija Windows XP-a nije bila naro�iti izazov, ona jeste imala neke probleme. Kad se uporedi, Vista �ini korisnike da se ose�aju opušteno dok biraju opcije za instalaciju ve�inom na isti na�in kao što se pokre�e obi�na aplikacija. Instaliranje Viste iz medija na vašu mašinu nije više napredni process kao sa XP-om. Pokre�u�i instalaciju, Microsoft je na�inio još jedan korak bli�e pribli�avanju Viste korisniku.

7. Bezbednost

Microsoft je konstantno nudio Vistu kao najsigurniju Windows platformu koja je dostupna na tr�ištu, i rezultati, bar u terminima koli�ine ranjivosti koji poga�aju Vistu, izgleda da govore sami za sebe. “Windows Vista je najsigurniji operativni sistem koji smo ikad objavili. U prvih 180 dana, imali smo nekoliko ozbiljnijih ranjivosti nego XP. Imali smo 12 u Visti, 25 u XP-u. A razmislite o nivou sofisticiranosti ljudi koji su stvorili te ranjivosti danas nego kad je XP objavljen. U toku tog istog vremenskog perioda, Windows Vista je imao nekoliko ranjivih mesta u pore�enju sa Apple-om, kao i bilo koji glavni distributer desktop Linuksa. Ali, na tome se ne ostaje; to je nešto na �emu valja ostati fokusiran. To je prvi operativni sistem sa ugra�enom sigurnoš�u na prednjem kraju sa ta�ke gledišta osnivanja.,” objasnio je Kevin Turner.
8. Ekstenzivna personalizacija

Windows Vista zaista podr�ava ekstenzivni nivo personalizacije korisnika. Mo�i�ete da prilagodite operativni sistem do ta�ke gde �e Vista izgledati apsurdno i smešno. Ali, takav scenario daje samo loše poene fleksibilnosti koju je Microsoft predstavio korisnicima sa svojim najnovijim operativnim sistemom. Postoji dobar razlog zašto �e vam desni klik na desktopu dozvoliti pristup opciji Personalization u kontekstualnom meniju prikazanom na desktopu. I ima malo ograni�enja za stanje u kome mo�ete renderovati Windows Aero. Naravno, u ovom kontekstu, iako postoji zdrava linija izme�u prilago�evanja i deformisanja, Vista vam lako omogu�ava da pre�ete do ta�ke gde �ete napraviti korisni�ki interfejs virtualno neupotrebljivim.

9. Štelovanje, popravka i tehnologije dijagnostike

“ Kad mislite na pouzdanost, Windows Vista ima ugra�ene alate za dijagnostiku, podršku i mogu�nosti samo popravke. Opet, ona poma�e u pove�anju vremena za odgovor i ni�im troškovima podrške. Imali smo 21 % manje poziva za podršku po poslatom sistemu nego što smo imali sa XP-om-21 %. I to je veliko poboljšanje za nas pošto se odnosi na poboljšanje te pouzdanosti,” dodao je Turner tokom obra�anja na Sastanku Finansijskih Analiti�ara 2007. A razlozi za poboljšanu pouzdanost Windows Viste su performanse, samo popravka i tehnologije dijagnostike ugra�ene u operativni sistem. Vista �e vam dozvoliti da poboljšate performanse preko USB drajva i Ready Boost-a, ili da se vratite na vreme i povratite izgubljeni fajl sa Shadow Copy. Korisnici mogu stvoriti back up-ove fajlova, foldera, �itavih particija ili �ak i Viste. The Backup and Restore Center spašava �ivot, kao i System Restore. Mo�ete da vidite u �emu je problem sa memorijom i sa mre�om, dr�ati na oku merenja performansi vašeg hardvera i u�initi da Vista radi za vas da dijagnostikujete i rešite probleme sa funkcionalnoš�u.

10.Windows Sidebar kao pregled Windows Seven Ribbon-a

Kona�no, ali ne i poslednje… Windows Sidebar. Sada Windows Sidebar, zajedno sa plejadom ged�eta, nije nikako dodatak evoluciji korisni�kog interfejsa za Microsoft. U stvari, koncept je lutao neko vreme i koristili su ga i Apple i Tiger i Google desktop. Ipak, Sidebar u Visti je samo pregled onog što �e do�i sa Windows 7, 2010. Rrazvoj grafi�kog korisni�kog interfejsa u Windowsu 7, je vodila Julie Larson-Green, podpredsednik firme u Windows Experience Program menad�mentu. Zajedno sa Sinofsky-im, Larson-Green je odgovorna za odli�an GUI redizajn za sistem Office 2007. Reizgradnja Ribbona bi mogla biti dobra za Windows Seven, Vistin naslednik.
Izdvajamo iz ponude: