Још једна јесен се расплинула својим влажним данима и хладним јутрима по којима морамо да се вучемо на посао. Не волим јесен. Не волим зиму. У ствари, кад мало размислим, ја сам човек који не воли доста тога. Али трпи. Нема другог решења.
Ноћи су приметно дуже и труде се да ме сломе твојим очима и твојим осмехом који ми се стално мотају по глави. И никако да окопни та чежња., жеља да те додирнем, и загрлим, да заједно ујутро испијемо прву кафу, и увече загрљени заспимо уз неки филм, изморени од претходног дана као и сваки средовечни брачни пар.
Никада нисам овако размишљао као ових дана, никада оволико нисам желео да са неким живим, никада нисам био сигуран да ће ми то пријати. У тој ватри која ме пече, само једна чињеница ме ујутро чини јако гневним. Ти си све даља....
Ноћи су приметно дуже и труде се да ме сломе твојим очима и твојим осмехом који ми се стално мотају по глави. И никако да окопни та чежња., жеља да те додирнем, и загрлим, да заједно ујутро испијемо прву кафу, и увече загрљени заспимо уз неки филм, изморени од претходног дана као и сваки средовечни брачни пар.
Никада нисам овако размишљао као ових дана, никада оволико нисам желео да са неким живим, никада нисам био сигуран да ће ми то пријати. У тој ватри која ме пече, само једна чињеница ме ујутро чини јако гневним. Ти си све даља....
