ОЧЕКИВАЊЕ НЕМОГУЋЕГ

7.7.2010
Ретко се дешава да стари Карамехмедовић не може да заспи. Кад заспи,не сања. .
Обожава да спава, и заспао би и на камену што је у више прилика док се млатио по врлетима у војсци и показао. А кад би сањао, тад је био болестан.
И снови су биле море.
А ето, вечерас, Карамехмедовић не може да заспи. Размишља наравно. Очекује. Данима већ очекује. И то се очекивање преточило у унутрашњи немир, који нагриза попут киселине. Но, то се споља не може видети. Не дозвољава то Карамехмедовић. Ако изнутра којим случејм буде изеден киселином, урушиће се попут оних зграда кад их руше експлозивом. Али његова фасада неће показати знаке слабости до последњег тренутка.
И сања. Отворених очију. Није уобичајено. У очекивању се мало занео па сања. Ко му може забранити?
Очекивање дуго траје Карамехмедовићу, а снови не смирују....
Objavio Karamehmedovic u 01:15 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Prošla ponoć, šolja mleka ili mlakog čaja može da pomogne, neke lepe misli, sećanja na prošle dane... Laku noć
Poslao ano ni man u 01:07, 7.7.2010 | Link | |
ja samo ne mogu da zaspem, a onda me ne bude ni topovi , spavam 8 sati, i sanjam color dreams i muka mi je pri pomisli na odlazak u krevet i blejanje u prazno, nekada i citavu noc....jbno je to
Poslao kaya u 00:04, 8.7.2010 | Link | |
sanjaj...
Poslao Anoniman u 00:22, 8.7.2010 | Link | |





[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]