Бити свој у овом свету није нимао лако. Одступати од средине, другачије мислити, другачије изгледати, понашати се другачије, може човека да дубоко изолује и одстрани из друштва. А човек не може да живи сам. У крви нам је да смо део нечега...
И онда се појављују проблеми, они најтежи, психички. Онда нема помоћи, причаш са докторима на различите теме, гуташ на тоне таблета које те изједају изнутра, и у том свом труду да се "уклопиш" ти се, заправо, још више удаљујеш.
Тешко је живети у малим местима.
Али нисам за претварање, срце ми је чисто, душа на месту. Такав сам, какав сам. Имам неколико пријатеља, и знам да на њих могу да рачунам, имам омиљено место за излазак, имам свој живот. Другачији. Онако како мислим да треба да буде.