Калахари пустиња ме зове,
да се у њу одметнем,
не плашим се љутих звери,
ни сунца, ни жеђи,
шта год да ми се деси,
биће природно,
нормално,
и боље да ме звери изуједају,
него ови дивљаци и сировине,
са својим неваспитањем,
да ме газе и поништавају.

Бар ме неће бити срамота.