Nataše jesu lepa pojava u Karamehmedovićevom životu. Bilo ih je dosta, neko bi reko i previše, od njih se nikada nije oporavio, ali im je sve oprostio. Jer ih je voleo, i još uvek o njima ponekad razmisli. I one mu navuču blagi osmeh na lice.
Sad, Karamehmedović ne može nikog da krivi što nije bio jači, odlučniji, uporniji, osim sebe samog. No on to ne želi. Bio je ono što jeste, nije im se takav svideo, otišle su. A Karamehmedović je nastavio da bude ono što jeste.
Sad, Karamehmedović ne može nikog da krivi što nije bio jači, odlučniji, uporniji, osim sebe samog. No on to ne želi. Bio je ono što jeste, nije im se takav svideo, otišle su. A Karamehmedović je nastavio da bude ono što jeste.
Karamehmedović se vrlo malo menjao. Zapravo on i ne voli promene. Ta njegova nepromenjivost kao da je širila neku dosadu koja je te žene verovatno vemenom i oterala od njega. I zato im nije ni za zameriti.
Šta je tu je. Napred se mora, nazad nema kud. Nebo visoko, a zemlja tvrda...
Šta je tu je. Napred se mora, nazad nema kud. Nebo visoko, a zemlja tvrda...
)