ОЧЕКИВАЊЕ НЕМОГУЋЕГ

7.7.2010
Ретко се дешава да стари Карамехмедовић не може да заспи. Кад заспи,не сања. .
Обожава да спава, и заспао би и на камену што је у више прилика док се млатио по врлетима у војсци и показао. А кад би сањао, тад је био болестан.
И снови су биле море.
А ето, вечерас, Карамехмедовић не може да заспи. Размишља наравно. Очекује. Данима већ очекује. И то се очекивање преточило у унутрашњи немир, који нагриза попут киселине. Но, то се споља не може видети. Не дозвољава то Карамехмедовић. Ако изнутра којим случејм буде изеден киселином, урушиће се попут оних зграда кад их руше експлозивом. Али његова фасада неће показати знаке слабости до последњег тренутка.
И сања. Отворених очију. Није уобичајено. У очекивању се мало занео па сања. Ко му може забранити?
Очекивање дуго траје Карамехмедовићу, а снови не смирују....
Objavio Karamehmedovic u 01:15 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]