Okrenuta si mi licem
a do malocas sam verovao u trajnost
bez tacke na kraju
I niko nikad posve ne sastavlja
i niko nikad posve ne rastavlja
nit s dvema tackama nit s "ili" na kraju
Ptico moja smrvljena medju ocima
Oci moje smrvljene medju pticama
Sjedinimo se drukcije od drugih i posve sami
bez navodnika na pocetku
bez tacke na kraju
POVRATAK RUDARA
Rudari se vracaju
iz groba na nebo
Prošli su ratove
u tankim košuljama
bosi
s harmonikama
Bez majki
i igde ikoga
Rudari se vracaju
u kasnu suton
cuteci
Lica im sve jasnija bivaju
izmedju zemlje i oblaka
Rudari se eto vracaju
a niceg lepšeg
od ispracaja
Samo pisak galebova
iznad mora
I odjek koji cuti u njima
NEBO PRED KUĆOM J.
Travnjak na nebu
kao naborani žipon
ispod kratke suknje
Mislim kako da pobegnem
da me neko
ne popljuje
Prostori bašta
krckaju u jutarnjoj kafi
Popodne sricu kukavice
Čekam da prodje noc
proroka i vilenjaka
Ulicom
cekam da neko prodje
CCCXIII
Da niko nebi znao
gde si prespavala noc
prodavacice vršnjakinjo
Podelicu te s gradovima
na jutarnju kafu
Saobracajci spašavaju ruke
ispred putnika
Grad se diže iza palube
Beton se rascvetao u gužvi
i gramofonska ploca
nasred moga cela
Da niko nebi znao
golubovi jedu hleb
i svoj deo noci
DOM
Podigneš kucu
obesiš slike
Zatvoriš prozore
i ljude iza njih
Zatim dolaze
gosti u kucu
i pozadinu kuce
Stežu ruku
zagovaraju te
I ne sanjaju
da zidar dolazi
do necega
Iznad krova
prema horizontu
Svuda gde ti je
bilo srce samo
zemlja podjednako
prašna svuda
Gde ti je bila ruka
zemlja podjednako
strašna
Tužno i smešno
iznad svega
grešimo
nasred sobe
SLEPAC
Na uglu okrenut
licem k sebi
Zuri u svoje hladnoce
koje teku
od jutra do jutra
Hocu li ikada saznati
što još uvek snevam
toplotu njegovih ociju
izgubljeni krik u snu
IZMISLIM SEBI SEBEÄ
Izmislim sebi sebe
pognute glave
bledog kao mesec
sa zmijom u kavezu
Do sebe
izmislim sebi pricu
o jednoj praznoj prici
I tako uvek
Izmišljam sebi sebe
po jednu praznu pricu
do sebe
Tako radi društva
NISAM JA ...
Nisam ja mrtav kad
pevaju breze
i kad naša kuca place
Ja se samo iskradam iz senke
kamena
i bežim dole u narucja žena
I grlimo se i ljubimo
preskacuci
po jedan stepenik
po dva
A ludi starci za nama
šapucu ko li grešniji beše
Onda se vracamo buducnosti
Kada se rat stiša ponovo
puškama se ljubimo
posred srca
A kad je jesen
onda zaplacemo
Jesmo li stvarno mrtvi
ili preskoceni
#################
Ona na celu ima
moc zemlje i kamena
Neumorna i cista
u njoj miriše žena
tamna
s krvlju tamnom
ko kamen
Otvori prozor
i jutru velikom prkosi
Ptice u izlazak sunca
polecu
i na rame njeno
odmaraju
Jabuku mi pružila
od dodira njenog
Više neznam šta bih
JESEN LJUBAVI
Na kraju svake jeseni je jesen
Odvojena od tebe dovodi do ludila
Ni velika ni poznata masko
Cekam te kao leptir ne birajuci stranu
Tok kiše prekida tvoju pojavu
Iz kamena u kamen prelaziš oprezno
Bez vrenja bez stvaranja cvet otvoren
Cepam i bacam rukopise uz nasip
Tebi govorim stablu preko puta mene
Biljko neizrecena i smrvljena medju ocima
Dva su nam neba istu pticu gledala
I neobicnu jesen jesen medju zvezdama
GALEB
Jedna od geometrije prostora
Otežava i uznemiruje vazduh
ispražnjena od mesa i kostura
lagana kao ideja tela i uzdah
Postupno razvija ružu vetrova
pigmentirana gorkom tugom
nesumljiva obliku letova
bez tacke na kraju sa krugom
Prisiljava ljudsko oko i zenicu
i grimasu u predelu usta
afirmiše ženu i trepavicu
uzvišene želje i samovolju pustu
STEPENICE NA KOJIMA SMO MOŽDA ZASPALI
Osvrcem se na dan u kome se
igraju konji moga oca
Na pogrešnu i jadnu godinu
kada smo zobali kukuruz
premešten u sunce na svili
Niko ne pita kako da kucu
sagradimo do zida monaškog
Da se takmicimo sa jadom njihovim
sa torovima njihovih golubova
Krišku od kalemljene jabuke
koju su sanjala sva deca
U gnezdu lastavice našeg krika
na ovu pogrešnu jadnu godinu
I otac je pekao rakiju k'o ja
a nije pitao za cezu koja odlazi
Iz svakog sna i jesenjeg neba
iz svake ptice i iz imena
********************************
Grad usred svilene iznutrice oka
uokolo lovci slomljenih zuba laju
Hteo sam da te uzmem ispod crkvenog krova
nepresušna je snaga u divljaci iz gora
Nad zemljom zvonik blešti i suncana toka
horska gomila iznutra vedra i u sjaju
Biva moja glava na pepelu od otrova
dok sve stoji i bdije u tom trenutku mora
Dugo neosvajan grad i ushicen blista
nevinesti nema samo traje cednost
Znak nije stavljen na lice al preti
vreme pred svitanje sa zrncetom jutra
Gladan vuk zavija glad mu divlja lista
jezik je spaljen a s njime i žednost
Semena nema al po koje sleti
na gonjenu divljac ispod mosta sutra
Vidim grad sa vencem na ivici groba
priznajem šta jesam a šta nisam hteo
Vezani snopovi spavaju na novom strnu
zmijska šara skrivena u kobnom siku
Kroz krošnje jaucu ruke i moja utroba
prete visine u koje nikada nisam smeo
Ispod leve sise kamen se prenu u srnu
divljac progoni lovce slutim se u urliku
**********************************
Ništa nemam s cim bih mog'o u pohode
u mojoj je reci koren svakog sleda
[ta ce moje ruke iznad bludne vode
pune prolaznika kao kristal reda
Ma kuda da krenem s otvorenom glavom
pred praznim kolima propinju se vranci
Udara kopito o kamen pod travom
vodom neumitnom prepunjeni klanci
Uvek bejah žedan dok me noc ispija
golim cvetom bulke s dodirom ko svila
Zatvoren mi kojot u krvi zavije
i ne cujem ništa osim svoga bila
Nema povrataka s one strane sene
koju ne razumem i poznajem malo
Jedna zvezda-zmija zauvek od mene
teška mi je glava o moja obalo
PASTIRČE
Na kamenu frula razmrskana sama
a gore visoko glas bez svoga kraja
Jesenja varka cveta u trešnjama
i oko sa okom na celu se spaja
Nepoznat je pastir al pesma je znana
kad krvari osamu i uz levu ruku
Jecanje se polako i gubi i slama
u tragu od obale na zvezdanom luku
Vreme stice oblik u akordu svirke
užasno je plodno u cvet jedan biva
Grane se kidaju i kaplju ko dirke
na klavir tišine arija se sliva
Sazrelo sunce nad vockom mladom
pluca bi napolje sama da prnu
Ruke opletene ljubavnom baladom
srce se prenu s kamena u srnu
*******************************
Koliko slicnosti medju trepavicama
kravatama blejzerima kišobranima
Cvet za rodjendan za ljubav za smrt
Koliko slicnosti izmedju opanaka i sandala
potpetica ulica i trotoara
Nema granice na trgovima
Koliko slicnosti na jesen i prolece
medju tajnama u ogledalima
Strah na praznom tabaku hartije
Koliko slicnosti izmedju jutra i ljubavi
izmedju mora i prošlosti
Plašljivi decak obilazi bunar
Koliko slicnosti izmedju kamena i coveka
izmedju kurjackih i decijih igara
Voda cijom se snagom tešim
***************************************
Kamena stazo luko moje sene
u trajanju govora i smisla sveta
ljubav zapocinje svako tvoje vreme
Na ulici tražim znacenje zapleta
A ulica spava pored svoga grada
trava boluje od njenog pritiska
Zaklao bih zubima uzalud mi nada
kad je zmijski ujed ispred samog piska
Sve mi je jasno i s kraja i spreda
kao ovoj lišca lipe nad balkonom
Tesno mi u oku crv me izujeda
i noc oplašcena pod nebeskim zvonom
Kapci ne skrivaju umor i veselje
znam prve reci iza tvojih zuba
Na mostu pejzaž kudelje i prelje
i pretnja drvoreda sa betonskog ruba
**********************************
Kamen uzima oblik mojih ruku
raznosi slucajnost u širinu pene
Napuštam svoju stabljiku daleku nepoznatu
Korak po korak s vremena na vreme
Obnaži li bunar dublje svoje bice
senka smrti zatrudni u vene
i kamen postaje i bit i suština
Korak po korak s vremena na vreme
Ništa nije stvarnije od samog okvira
kad ivica travnjaka urasta u mene
sa kojom postojim koja samnom biva
Korak po korak s vremena na vreme
U kamen i kamen svoju bit premece
nad gavranom kruži zvezda crne sene
otravljuju zveri krila i tragove
Korak po korak s vremen na vreme
A kad metal uzavri na celu od mleka
i ukus krvi utrobu iskrene
vracam se u ljubav od trave i tuge
Korak po korak s vremena na vreme
***********************************
Šljivici se nocas rascvetali
a ti neceš na travu zbog kose
Ali puce pehar i cudno bi bolje
valjda zbog vreline što buja iz rose
I zaluta šuma u to tvoje ime
još nepoznata biljko-devojko
I nemir zadrhta tu medju bedrima
dole nisko i dole duboko
Kad jutros tragicno procvetala ruža
nedelja ljubavi k'o kapljica krvi
I žena i zemlja u tebi nabuja
od ptice koju medj' bedrima smrvi
*********************************
Duboko u sebi poput zemlje teške
podjednaki isti u svojoj nomadi
U krug biti zapocesmo peške
slucajnost kamena zemljani komadi
Što želesmo biljku poput odgovora
neminovnost cina saznati uz fresku
Sledec' na kolena beskonacnost mora
u senci i vetru suncanu vrtešku
Dignemo li domove u svome imenu
na padini reke ustavljene boli
Nebesko se svetlo plavetnilom prenu
u belinu prašnu nebitnosti soli
Uzalud je svaka uzidana greška
podjednaka ista u svojoj nomadi
Krug je slucajnosti staza naša teška
mi oblici vode zemljani komadi
VECE
Na prljavom trgu
šestare senke
bledolikih smiraja
Cudna ih sloboda
predvecerjem zapalila
I vidim šta ubijam
ljubeci
tragove svanuca
NE-SAN
Nikada nisam sanjao
kamenje bilo kakve boje
zaklano kamenje
ne žalim te
Nikada nisam sanjao
pesak bilo kakve boje
cutanje petlova
ne žalim za tobom
Nikada nisam sanjao
vodu bilo kakve boje
hordo rasipnika
volim te
LXXIII
Svi te poznaju
i s leve i s desne
obale Nišave
Oni koji spavaju
po senjacima
i oni koje vetar
raznosi sa senkama
Jer ti si izrasla
iz senokosa i ljudskih grla
kakvom si se sama htela
Sve drugo je nedoraslo
sve drugo je tebe pola
jer tvoji su oblici kada si gola
Nišava i njena desna
i leva obala
DUNJA
U tebi se žestoko prelama vazduh
U padanje neminovno lagano talasno
Cela površina cisti oblik vrline
Namerna i bliska ocišcena strasno
Vocka isuviše istinita pod svojom korom
Umnožava se kao voda kao što sam zapisao
Ima šecer proveren belinom cveta
Mnoštvo minerala otežava joj smisao
Nasuprot geometriji kristalno je jasna
Neverovatno nastanjena od mekih belutaka
Kao i ostava sadrži od propadajuceg sve
[koljku i biser od finog peska trenutka
OSKORUŠA
Ne baš simpaticno iskustvo voca
Ime cutanja i izgubljenog dela
Kružni je oblik više od matematike
Svaki slog osvetljava vidljivost tela
Odgovorna mineralnoj organizaciji bica
Krvnim sudovima sa puno holesterola
Zadivljuje dužinom i mogucim upijanjem
Odisejeva bolna ljubavna metropola
Stresa svoje plodove ne poštujuci sporazum
Dobija svoj ozbiljni izgled i krajnju boju
Moju pricu završava sasvim karakteristicno
Otkrivši skrivenu tajnu u perivoju i osoju
TREŠNJA
Ono što pišem ima izgled nesporazuma
Na svaki nacin rec me bolje cuva
Stvarno je mnogo i puno sati misli
Cini mi se da govore usta isuviše suva
Svet potice od iste male stvari lopte
Predmeti u susretu sa nekim lakrdijašem
Njene neizdržive misli strane su nama
Njen stil je izoblicen u nekom našem
Ja sam tebi postavio veliko pitanje
Ozbiljno do kostiju pre samog sna
U njemu je težina smisla hleba i vode
Nesporazum koji ne objašnjavam cak ni ja
JABUKA
Mogu i hocu i moram dodirnuti vrata
Jednu od velikih i znacajnih pregradi
Da ih držim svojim rukama i razvaljujem
Spolja iznutra odozgo sleva i od pozadi
Cvor koji beše izbit kao prozor ili okno
Citavo telo prilagodjava na prelaz uvaženo
Spojiš svoje noge glavu i podocnjake
I drugi to gledaju uzdržano i preneraženo
Svaki od oblika je strogo licna stvar
Horizontalni i vertikalni mehanizam
Ima mogucnost da zacne u kretanje pojma
Talasanjem i svojim reljefom u nihilizam
ORAH
Dok sam progovorio orah narastao
kao zapisana knjiga i topla suza
Tako vreme prohoda pokraj tuluza
Oprao sam noge i odmah stasao
S prozora me pratila veštica i život
hladovina i geografska karta
Služio sam ono što nije bilo Sparta
Nasledje kad kane i odkotrlja civot
Njegov sadržaj opominje i crta kote
ne otvaraj prozor ko jabuku od zlata
Ime ti je isto kao zatvorena vrata
Gde ceš zubom na nož 'bem te živote
EKOLOGIJA
Veliki grad monotono šljapka smece
Umoran sam od mitova muke i smrada
Neciji jezik na vrata obešen i suv
pakost narice resko daleko iza grada
Slikar i prostitutka izmešanih ruku
na beskraju polja dobra i loša strana
Pokazujemo prstom na kopilad i rulju
Luka na planini kotara puna rana
More primice svoje tabane gradu
miriše trg na borove i ribu
devojke mlade na grudima gase vatru
@ubori krv i dojka naprsla u glibu
I miris krvi i metal i voda
barska ustajala ulicom se valja
Golica nozdrve sa ognjišta smola
Reka puna crva i na njoj pralja
Rastacu crvi camce i sumnju
razgaljuje se mesecina ugarkom
Slika zahvata oci i prostor oka
staza do grada nad mrtvom lugarkom
********************************
Jasika žubor stidni
sred ora
sreta me ulicama
Zrna kristalnog bilja
klici
sunce na poj izvode
Planina i ravnica
šumom oticu obale
Jutro u meni zri
HISTERA
U ocima su ti
moje lopte od krpa
Sve lepše i najlepše
loptice što smo u grad
vodili
Petnaest koraka napred
dva koraka u levo
pored srca
Sada je prazna soba
U ocima su mi
tvoje lutkice od krpa
Sve lepše i najlepše
Lutkice što smo u grad
vodili
Petnaest koraka nazad
dva koraka desno
posred srca
DEPRESIJA
Kiša pada
u moju sobu
prijatelju
Pred vratima
nož moje srece
razapet
do kraja pameti
Ruke su mi
mracne prijatelju
boravile na krilu
KOMPULZIVNA
Zatvorim oci
i kažem
noc
I noc biva
Otvorim oci
i kažem
cvet
Prsti mi olistaju
cvet miriše
i cveta
Zatvorim usta
i cutim
I cutnja biva
Otvorim usta
i govorim
Suzama cvet se puni
Jedem svoje srce
Usta mi krvare
NESEĆANJE ILI DEMENCIJA
Možda smo pod istim nebom rodjeni
ali moje je levo a tvoje desno
Možda smo po jednoj stazi hodali
ali moje je koracanje tvoja su stopala
Možda smo u jednom životu bivali
ti obole od koracanja ja ostah na stazi
OPSESIVNA
Izadjem na brdo iznad svoga lica
te se ljubim s vilom na ivici sveta
U rukama odzvanja vino i ulica
na obrve trešnja u prkosu cveta
Ruke poludivlje sve u branju cveta
na stablu pri vrhu nabrekla na listu
Vecno tužna kosa sa prolazom sveta
kap mleka na dojci zaspala na kistu
Peteljka trešnje poluslatkog zrenja
dosanjane noci o ljubavi ptica
Zatocena zemljo sva od ushicenja
O hoceš li možda ikad prici s lica
SCH.
Pocetak je svuda u pokretu
mineral se izdvaja iz reka
Cepa mis'o želju u okretu
gleda majmun nemocna coveka
Kiša pada sliva se u mene
nikog nemam do sebe na svetu
Ne znam gde sam i u koje vreme
prosta rec mi vrišti u naletu
Noc prolazi nož tone po meni
mnoga krv je blutnjava i bleda
Prosula se nutrina po zeni
belo jutro crv mi izujeda
Nemam reci ne secam se slova
bez kicme sam spreman za paradu
Pljuvacka mi sve navire nova
u nirvanu curim kroz arkadu
MOŽDA ME DUNAV TO SANJA
Stoji bunar prsten od kamena
zubi kosci uokolo laju
Preplaši me pesma sa divnim imenom
po azbucnom redu i snovi mi traju
Ni sam nisam znao koliko mi drago
taj užasni vrisak sa Dunavskog splava
U noci sa divnim telom izvinjenja
dal' joj mesto tu beše da spava
Zavicaj moj više nego igda
beše Dunav kao san istoka
Otisnu mi srce vesla niz zenice
na mekanom rubu uzavrelog boka
Crvenilo bulki lici na poznato
na boju na govor zakasnelu strast
Nekada nas pesma pevala još bolje
savladana travo zdenuta u plast
Miris viši no božiji nektar
prepozno te bratimljenu s psima
Zatalasa tuga sve užase krvi
možda me to Dunav sada sanja snjima
KRAJ NIŠAVE I KAPIJE BOLA
Šta radiš u vreme senokosa
pletenico od pšenice i raži
Možda Nišava vec tece uzvodno
da li još naša oporuka važi
I moja poslednja misao na tebe
nad selom na mostu ko jutarnja bol
Ko nijedna ptica ko nijedan glas
urasta u tkivo ta kamena sol
Podsvest zveri otice niz reku
kopirana zaborav sa klupe na kožu
Kaplje tiha svetlost u predvece meko
bol zaspala na oštrome nožu
Oj Nišavo tvoje teške reci
ovo je jutro i suton i struk
U devet vekova data rec urasla
ko cobansku igru odaje je zvuk
ČEKIĆ
Zaboravi tajnu iza svoje glave
i izlišnost mnogih pokrenutih slika
Osencanost predstavlja zmiju ispod trave
Za nas koji smo izmišljaci lika
Nije važna pesma kao što ni znanje
sigurnost svedoka u magiji reci
Nesrecno odredjen dodir i kretanje
s oblikom zemlje gde se može leci
Ko od koga izgubljen u boji
u smislu pevanja i pesnickog plana
Krug je samo ciklus i u sebi stoji
odsutnost sa slikom bez ikakvih mana
I moc i snaga u tebi se tope
hoce li ti razmekšati glavu
Pod udarom straha i vriskom lepote
Ljubav moja u amanet ti
bice onako
Kao kad neko
ko ima vode
kaže žednome
Evo izvolite bice nam drago
POPIJMO PO JEDNU
Za odlazak
po jednu cašu
koja smeta
da se sretnemo
Za snove
po jednu cašu
kao kad bi sve to
sanjali zapisali
i tako izgubili
Za zaborav
po jednu cašu
i rascvetale kajsije
Gde su nam ostale
izbeljene košulje
Pod kojima strašno
topcu vranci neznani
Po jednu za vetrove
što maglom oplicu
listove svele
U tami koja nam
korene pamti
I onda kada nas nema
i kada se još nismo sreli
RASKOVNIK
Iza tamne gore gde izvori reka
ispod oblutaka preko moje glave
U tišini srca trava cudna neka
nikla na livadi polusna i jave
Ukus joj je bolan i pesmom zaveden
ko zna od kud tu se rodi seme
I ne plodi no cvet biva jedan
samo opor miris pritiska na teme
I kad trava nesta miris još ostaje
da traje u duši na dlanu kroz nade
Dok pastiri vremena ne stignu i tade
pred stadima njihovim taj miris nestaje
.................................
SUNCOKRET U KRVI
Iznova ucim govor izgubljen medju zubima
Odvojene reci od kostiju od zadaha i mesa
Prolazi noc a nož dublje tone u reku
suncokreti iz kamena podižu svoja telesa
Niko ne može biti sretan medju zverima
ljubav podivlja u zlocinu damara i pica
Ljudsko bice udešava svoj pokret i hod
sat saznanja zvoni u zaboravnoj magli bica
Poistovecuje se teme s potiljkom i celom
sudbina moje zemlje i deo njene naravi
Evo cvet mineral urasta u jezero ponoci
krug preskocen mastilom s ljubavlju u travi
Iznova ucim govor izgubljen medju zubima
jer sve može da raste iz vode i ispod oka
Al' jednom probudjen ko zna dal' cu zaspat'
s' ovim suncokretom usred krvotoka
Job Kir iz studentskih dana!