Poezija, proza, ostalo, https://www.blogoye.me/JobKir/ sr Sat, 18 Jul 2026 16:36:24 +0200 BlogOye! ZEMLJA KAO LJUBAV S KOJOM SMO UNAPRED POTPISALI IZDAJU Jao izgovorih te da patiš za mene i imenovah te kao Mrtvo more Da ubijaš vatru i utešiš vreme nepovratnu pticu preseliš u gore Jao vreme sve što sanjam ludi na pitomu dolinu sazveždje silazi Od viška vatre izrastaju grudi raskopcavam krvotok ruži što dolazi Jao zvezdo nevernice reci nevažan poraz u tebi se skriva Šta je to video onaj koji kleci umiruci od otrova koji izaziva Jao srce nepotrebno hramu ako je vec pesma zauzela mesto Bespuce priprema odsutnu tamu da divinije traješ i mirišeš vešto Jao varko juga i slutnji vida ružo proverena bojom rane U oku i pakao može da izvida zlocinacko srce što izazva dane Jao ružo u pogrešno vreme poljubac izmamljen u susret prahu Zvezdo padalice ironicno breme isceli me pticom pricesti me dahu Jao nepoznati predelu slavuja nasledjeno lice od cistoga sjaja Silno ljubljena žestino oluja koja u temenu kob s'slucajem spaja KORAK KOJI SE NESME Tužni imaju svoj cvet Neka misle šta ce s njim Nama su ostavili ceo svet I divno se snalazimo s tim Pevamo ko da ništa dalje Niti je bilo niti ce biti Ko ljubi zna li da šalje Dokaz za tkanje zlatne niti Tebi ce trebati da objasne Vatru i definišu mirise Koliko opasno ljube jasne Zvezde iznikle medju narcise Govorim ti kao ptica let Nepotrebna su znanja sva Treba drugacije reci cvet Umesto koga nestajem Ja Ko ljubi može jasnije reci Nudeci lice umesto pesme Preko svojih vena isteci Il' ucini korak koji nesme   KAKO ME REČI NA ZLO NAVODE Prespavacu i ovaj kraj Aprila Za tebe tvoje najbolje prijatelje I molicu dok mi se laktovi ne slome Zaljubljen u Noc koja je imala krila Moje neumešno vreme zaboravljena glava Knjiga koja je pogubila sva slova Kako da uzme svoje reci natrag Smešna i neoprezna pcela koja spava Vreme isuviše oporo da te prati Noc koja bi da zakida na meri Pesma nema pameti ali ima žari ^uvaj srce smrt te može zacarati Videceš kako treba otrov da prija Da piješ i ljubite sve što na zlo lici Teška ce ti jabuka na grudi iznici Što ne dovrši rec poljubac ubija **************************** Tebe dva sveta traže i treci pakao a ostalo izmišljaš sama Nebo nije poraz no oblik dana odkuda obliku plamen na sveci Neka nek' traje ova grehota do jarkih obala tvojih snova Nek traje zvezda ko dobra osnova za oslepljenu vodu ko cista lepota Ne bežiš mi pa te ne mogu stici ko sebe ne vidi ni tebe nece Neka mi oko glave leti prolece ali ti moram u podzemlje sici Gle eno izgreva mesec ruža otkriven plod zasejan na dršci Ko tebe nezna barko na trsci Takvu slatkocu žaoka pruža ++++++++++++++++++++++++++++++++++ Rece da si podcrtala crtu ispod koje sam to vec znam Prepoznao sam te tako moj vrtu i niceg me više nije sram Ti predstavljaš simetriju neba i ne usudjuj se da dole sleceš Zar ne vidiš od soli i hleba kako mi svoju krv podmeceš Eh nado koja se vriskom može izreci kao kopija osecanja Nikako da me budnog san Bože savlada od tvojih secanja Teskoba slabost i vlat trave seli se u tebe moja glava Tvoje ime posta nada jave vrsta otrova od koga se spava *************************** O kako si prelepa moja žrtvo cistog tela imaš stidnu boju Prodaješ nesigurno srce mrtvo noc niz reku otice i tvoju zvezdu koja bezvucno gori Trgovci kupuju za cisto srebro upoznaj svet koji strepnja stvori Na živom srcu na mrtvo nedro Niko nece znati šta je tajna ako prolece ne dovrši cvet Da li je kasno ili rano bajna da otpocnemo noc za biljni svet Pojedoh svoje pamcenje uz ariju sad pepeo u mostu pociva Odvajaju nas snovi u akvariju od bleska srca i sjaj seciva ******************** Tebe koja si zaspala neobrisanih suza Iz otrova iznikla i otrovom posvecena Dva sunca dozrevaju kao pakao i bol Odsutnosti puna nade pred zidom od muške glave Sjaje posvecene ruke providnost koja opseda Obelisk zvezde na gori ružo kako tvoj miris kroti Ljubavi iz ponoci glave evo sad klecim tebi Pogrešno izgovaram vatra za preostalu buducnost vida Prodje pogrešno vreme iz srca slavuja izmami Primi me mole ko cvet venac koji preziru ljiljani _______________________ Nema tog poštara koji može da ti donese paket moje tuge Pokušavam da izmamim tonove koji prevazilaze moju snagu Rukama pritiskam prazninu srca dok te u dubini prepoznaju svici Moja ce te ljubav pretvoriti u vrstu nemuštog govora trava Zaveden sam toplom kišom jednog popodneva medju drvorede Ostavila si kišo svoj posao i vratila si je u moju sobu Sada te oba sveta traže simetrijo sve drugo je paket moje tuge ZAŠTO, ZAŠTO i ZAŠTO Uvek postavljaš neka pitanja do nedaj bože "glupa" nespretna "Zašto baš tebe u moja svitanja ljubim ko sebe glupa nesretna" I stvarno cekaš da ti to kažem ko da sam mudrac pa sve znam Slušaj, ljubav i smrt su "lažem" razlicito i "isto" od kad sam sam A život i tvoju misao setnu cine smisao i neba i života I nemoj mi reci da nemaš petlju da razumeš cak i najnižeg skota Isuviše je nisko isuviše Bože previše visoko više od svitanja Rec koju govoriš ozbiljno do kože i koja je mit za luda skitanja Pa stoga ne citaj kako ovde piše vec što se ne usudjujem na gore Strah me održava i nada i više tvoj pogled biljko tvoje metafore PREDSTAVA Moja soba i ti cudo moje pozorište sa glumcem jednim Ti stojiš ko neispunjena želja Kako da te po scenariju sredim Više mi to leži iza kulisa inspicijent najavljuje sled Škripi daska zavesa pada opet je na mene to jest tebe red Izmišljam ulogu za ulogom hipoteza za hipotezom pada Iskacemo iza granice tela Ma loše glumimo no ikada Odaju me uši jezik i kosa ozbiljnost opominje iza ramena Umesto kamera cista cutnja Ispred reflektora gomila kamena ZAPIS To više nije dan no mora kada zažališ što si pesma Nije ludost no pohvala od reci do reci se ubijaš Kao moreplovac na suvoj reci ciniš preljubu sa morem Gorak i tako gorcinu uciš od cveta lepši i nemocniji Toliko tražena rec u recniku miriše noc na ribu i jorgovan I neometani u mom malom srcu nastaju ljubavnici buduci Plaši me užasno znacenje reci teško da cu preboleti opevano Pesma me opsuje svojom posvetom isuviše vešta za mene i druge Možda drugima opasnije peva i kroz tudju ruku vodi Pravi put u sliku nacrtanu srice se dokle se tako može Pesma obožava svoje roblje kada sagori to joj je praznik Oslušni kako je peva tišina Premudro za jedan citav narod XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX Blizanac zalutao u sazveždje Riba Gde ne postoji vreme i svetlost žuti u vazduhu stoji otisak lica i puti Nasilno ljubljena prošlost koja šiba Otpisuje mi i cvet i vetar i trava kao da govori neka istina iza ledja Rec je isuviše prljava ali vredja opasno opevani praznik nezaborava Pravo moje ime evo me ceka u gori u promukli dodir dana i u nama Pevaj da bi još više ceznula sama Vrag li mu mater ko te to otvori Da sam to znao pre pevao bih manje i s lažnom slikom namirio svet Nebi se posvadjale ptice i ružin cvet Pepeo bi bio razlog a ne znak pitanje                                    29.03.1994 SJAJ SUZA U TRAVI ILI MOŽDA JE PEPEO RAZLOG DRUGOJAČIJE LJUBAVI Samo što nije April što nije Ponoc kao u polovici Avgusta Ljubav izmedju mene i tebe pusta Senku lica iza zavese krije Zašto si zastala i rukom lice Dodirnula hram boginjo ljubavi Bolje da sam izabrao put pravi No što sam hteo to kao ptice Ako me voda zbunjuje zbog tebe Sklonicu pogled sa tvoga lica Ali ako me divlje duša zagolica Osecam moracu do vrela u sebe Hocu da zaboravim ponoc Aprila Praznina nek satre srce u grudi Napuni svoj krcag hladne studi Nek' se na dnu oka raspukne svila Prošlo je prolece i mesec pun I tamna noc baš kao crna ruža Voda se pije i samo iz ruke pruža I miris luta ko izgubljeni cun Tvoj put leži pred tobom cist U ognju srca skriven dragi kamen Ali ostade zauvek senovita plamen Od imena teškog zamirisa list Zamirišu prsti mišice i celo Pa me se sete prosjaci i ptice Negde gde sam izgubio lice I oko u travi sa suzom presvelo                   Tudja je pesma iz nesanice stigla podmiceni spavaci udišu glas spoznaje Spremam se evo celog života da ti kažem kako se sanja što je izgubljeno ************ Evo pesme za nekog i mene iz mracne zveri iz mog bespuca Prolece je prošlo istice kroz vene ironicni pogled kao prazna kuca Da pogrešniji i nežniji ne može biti zapamcen susret po navici Izvrcem svaku rec na nedaj bože ko šara što je na zmijskoj tkanici Prazan mi prstomet sluh kvari izazvace još teže havarije tela ^ekajuci da podjem po svoje stvari predanje mi uzvraca citana opela Evo dajem jedan dan života za ovu pticu koju smrt nacinje I ako neznam nacin ni razloge sa naslovne strane .......... Evo više nemam nameru ni želju da promenim naslov JEDNOM NE TAKO DAVNO Znaš da je dovoljno da si svoja ako hoceš da mi budeš zvezda Draga moja možda bezgrešnost nezna ranu koju previje ruka tvoja  Ne mogu ništa više da napišem dok ne ostarim naglo i bez razloga Moj ukus ima postojanje sloga i nemam sa cim ni da uzdišem Možda i ti imaš pravo na predanje na istoriju i buducnost sveta Verovatno umeš da budeš meta na ulici u kojoj pocinje svitanje Ko zlocin boga a nema ga i nije prica zapoceta hvata za obrve Kao kad hijene na tebe ostrve a damar prestane po žili da bije Od sopstvene krvi mozak se napija sanjajuci nebo koje ne postoji Nedro mi beži i neceg se boji uzalud se dan bezgrešno savija Nema jutros senke koju sobom nosiš skinula si svoju eroticnu masku I molim te samo uz jednu opasku Snevanjima mojim nemoj da prkosiš         Da li ce možda sici noc           kad cu te trebati reci PREDELI KOJI ZAVODE Gde ja to nevoljen da volim druge Sliko pre svih slika na mome zidu U mojoj sobi bez vazduha dišeš slatkocu žaoka i divno li ti tako stoji Jesu li namere prazne i praznovremene Gde vrlina treba da se navikne na svoju ništavnost Jao vreme tako blizu mene Od viška tvog i gluv cujem svoju nemoc Vrh strele ispod grla pepeo iznutra nedodirnut Mame me mesta prestroga za iznemogle za strme Za sve koji su se rodili isuviše prerano i suviše kasno i previše teško Svetski putnici mora i gora i ludosti od svoje tame Ne zahodi li sunce upravo kad zapevaju nelekoviti Putnici vrline i obzorja ušli ste u tudja srca ko u moje zaboravljeno polje lekovite rudnine Ovo ubija pripitomljena zver i glava podzemnog znanja prevazidjene metafore koje pevaju najopasnije Najopasnije i najsmrtonosnije na tebe lice koja psuješ gornji svet preko vode isuviše vešta pesmi i vodi Srecan onaj ko te nadživi iako je poznat put i kraci Možda upravo neko voli sve ono što se okrece Reci ne mogu da se sricu ako se ne otimaju oko slike drugojacije rasporedjena slova oštrija su od samog bola Sanjajte sanjari obaveze koje nisu istinite ni loše I znak svaki svog roba ima ocajnog i isuviše casnog Mi znamo okrutnost prevelike slobode i recitacije Dušo životinjo koja me pratiš upoznaj me sa rimom gluvih Ljubavna ispolico oduzeta da se vrati u vreme nazad Budi prisutna na mestu gde je cvet uhvacen u laži Evo neka me sad i odsad recituju u sažetom sluhu Kao Sizifa ko gorki i lekoviti recnik što je poezija i dokaz iznutra upamcen i raspolucen i tek dodirljiv Tako se pesma prepisuje sa oslepljenog lica i navodi na zlo sumnju i mudrost dok nad glavom padaju nimalo umiljate kiše Jao vreme tako blizu mene Nevidljivi danu iza moci nesvesno ne razume samo truli Pticu na koju vreme huli Sunce me zamara poezijom koju pišem evo na prevaru Upamti da je pepeo zamena za poljubac i pripitomljeni pakao Smederevo moje nad drugim gradovima evo ti dajem svoju glavu za ono što radim i što je opeva PROLAZE VOZOVI Prolaze vozovi kroz glave putnika. Mrtvi su peroni odakle dolaze. Tamo slave noc koju su videli moroni. Spavaci u kupejima rastu ko trava. Tišina kao drug iz druge dimenzije. Lastu ne poznaše. Na celu krug i kukuruzna svila rastu. Rec otkriva nemoc ploda vocke. A koliko bi zveri da pobegne od svoga koda. Prag ume tako da izneveri. Mašu drvoredi i krajputaši ko tužni rastanci. Kiši.  Pospani kondukter gleda šake.  UVOD Još si na nebu od reci ženo dok ti ime ulicom prolazi Ovaj grad i svi tužni izlozi imaju pogled koji je sven'o SE]ANJE Mesec od danas na nebu racunam vreme po drugom nekom kalendaru iz sna Vec sve to beše s jednom tugom ******************                 28.05. 1996. god. Od danas imam sve u nebeskoj kuci Nedostaje mi postelja i vreme kada ceš uci Pobegli mi golubovi i insekti i sve živo Nedostaje samo biljka koju sam za tebe skrivo Nestade i senka moja utekla od tog ludila Nedostaješ ti do smrti koja si me budila Raste šuma od badema i nad telom glava Nedostaješ glavoboljo lek ko trava zaborava Znam još mrtvi nismo Ikono na tebe sviko Nedostaješ do života lepa moja mrtva sliko JUTRO NAD TUŽNIM GRADOM Jutro je ružo moja pospana pevaju reke i kazaljke sata Osvanulo moje srce od pre rata raspravljamo cvetnu mudrost dana Veliko nevreme izašlo iz sna riznica bilja blješti ko java A tvoja lekovitost na cvetu spava ko srce prazninu otkucavam ja Nikada to vreme umelo nije sa lažnom slikom da izmiri svet Kao trepavica sa tobom klico da bih imao takve relikvije A ostao na cvetu kao pticji let moram li ti slomiti krila ptico SLUGA MILUTIN Još malo i zanemecu pred tobom Sluga Milutin kog si izmislila eto i odsekla mu ruke do lakata i više i naucila otada da pamti to leto Kada je ugledao baršun seciva i pred slikom zaboravio da diše Naslikana grana od biserne školjke Nemoc mu daje snagu da te uzdiše Koja to nebiljka pesmu usvaja te nudi nepokret kao vrednost O strašna i divna nebeska sliko Sluga Milutin ti nudi cednost Ne vidi ne cuje niti govori jedino te izmišlja na svom celu I ti mirišeš ko zadnja nada zamena za svetlost tamnom predelu Kao devojcica što odlazec' skakuce s noge na nogu niz znane ulice Za pravac nezna pa je zapitala te Sluga Milutin pokaza na svice Koliko je cekao Sluga Milutin da je zaboravio da se otrezni Tako mu kamen na celu izrastao od tolike ljubavi prema zvezdi Ne boj se da probaš jabuku dar Janusa sa dva lica Izmedju tebe i mene kiše tuku Putnici putnici odzvanja ulica Upamti dovešcu te do izvora i svi nitkovi ce to saznati Svest o tebi zna od skora slavuji nisu nimalo umiljati Mnogo smo patili bolest strašnu na mesecini se leci vockom zrelom Po nama ce zvati putanju prašnu koju je pakao prekrio velom Nakon toga ništa niko nece moci nit' imati snage i smelost da bruji Osim vetra koji pronosi u noci ariju od koje ce drhtati slavuji NOĆ VIŠANJA Znam da ce te uzeti u sat jedan jedini u te jeseni Kradljivci vizije koji su meni tužno i neveselo slomili vrat Ljubavi cista kao kristali ispisani recnik do zadnje strane Izgubi svoj put cesto putovanje prikovani uz stenu makovi procvali Za noc sa druge strane posvetu dokaz moje krvi za NOĆ VIŠANJA Osmeh zaledjen izmedju dva svitanja kada potpisah svoju krvnu osvetu NAIZGLED Naizgled postoje dani kada covek umire onako uzgred Postoje dani kada sve što imam stoji na mojim dlanovima kao ranjena zver Naizgled postoji i dan kada te trebam takvu Da pukneš kao prezrela dinja za opomenu jutru AKO SE JEDNOG DANA VRATIM Kiše padaju da ne vidiš kako je svet zao Ako se jednog dana vratim Ne želim da više posmatraš ptice kroz prozorsko okno Ako se jednog dana vratim Evo sve toliko lici na tebe kad sedneš za sto preko puta Ako se jednog dana vratim Ko ce umeti da odoli glasu zatrovanom istinom koji je pesma izazvala Ako se jednog dana vratim ********** Pre sto godina ja nisam bio ni živ ni mrtav ni zaklet A ti si u to vreme visila na zidu sliko u koju evo zabijam ekser od pogleda nalik na rdju Ubivši sramotu mog pogleda ulazim u zamah cekica od zida Sve što imam to je kao neko cudo Sve mi mogu ali nikad ne mogu u nogu da stanu na ljutu ranu Spreman da sa zverima obilazim dugo mostove /Ali ako budeš htela da uciniš stvarnim tudje reci Da pohvališ tudje srce Onda ceš zažaliti što si pesnik/                   Branko Miljkovic Koja bi to bila izabrana rec Stvarni moj mesecu s kraja proleca Na povratku cveta iz cudne smrti Otisak tvog lica gori k'o sveca I eto pomireni u prostoru noci puna srca na celu istinska ptica Pronadjen je dan u dubini šuma Zvezdo u žitu izmišljenog svica To rosa oslepljuje pakao srca na krin odsutnost užasnog miriše Mesec umesto mene strahuje živo Sunce vec kaplje na prostor irisa Nisu više prazni praznici leta udostojila me ptica koja cini vreme I vec uzaludno evo jedem misao Moj strah od promena silazi na teme Sunce više nije potrebno ko hrana Da li je najbitnija praznina u svemu Ili je dovoljno ime u samom sluhu Ne izdaj me tudje srce u haremu PODUDARNOST Trešnja mi iz srca izmami slavuja pred kojim se kleci Nepoznata i bezazlena u reci biljka lekovita u nesvesnoj tami Ružo ko najsladji otrov jeda cvet postaje slabost i traje Zapamceno prolece kroz lipu daje prepirku neverice i boju meda [ta li to videh od kada sanjam epitaf umesto sunca i zvezde Divne li odsutnosti u tebi jezde uprkos zidu kojim se oslanjam Ono cega nema to i ne treba sanjam dok pevam o vatri Senke od lepih predmeta snatri Javo puna soli i preslana hleba Oni vide noc i ubijenu pticu gde kristali talože po staklu razliku materije iznutra usahlu od zvuka izrastaju školjke na licu Istinite bašte cvetaju iz glava iz unutrašnjeg neba kiša lije Jedino lepo ljudsko oko krije prostore koje naseljava java *********************** Ti koja snevaš budnost u svirepom bolu i deo si strave koja nice iz cela sa kojom rano sreo si Udružen dan duži od dela sunca u cijem odsustvu spavaš sama kameni san Osecam to iznad svog cela Ispod kože sve su pesme mrtve i ogrezle u krv zar ne od nepotrebne istine trava prozebla još zbog druge strane Ako li se osvrnem iznenada mogao bih da ugledam svoje lice i tebe vode ma od koje otrovne kiše padaju sada OČI Osecam ceka me neko u glavi mojoj izvrcem jezik reci i slova Slece bubamara uprkos sreci pravi korak April još uvek traje po travi od snova I traje neka neobicna duga promenljiva sa malo bledih boja Pešaci gaze oznake kruga s kojom hodaju kroz stopala svoja Beton razara divljinu bola mislim na divne doline srndaca Zatvaraju ruke krug oko stola za kojim sede nepriznata braca *************************** Klece zidovi pred tobom kulo noc skriva i otkriva tajnu glave Ispunjava me želja da opevam trave reci nepojmljive za razum i culo To je ipak samo senke senka i kratka ljubav isuviše duga Slušaj kako peva prazna tuga o razboju koji je ostavila Lenka Noc suviše svetla za nameru jasnu od dragih predmeta i susreta cula Jao vreme straha u vremenu frula obicne reci pred tobom izgasnu Sve postaje slabost što je poznato pred cvetom pred kamenom i batom Istina govori jasnim pojem i satom cuvaj predeo mramorja pred zlatom Putuj dok još imaš kuda i rašta što ne vidiš tvoja je noc s nadom Tvoja zvezda nocas jedina nad gradom nebu tek rodjenom iz straha oprašta Reci gorke upravo se mene stide krvi moja mastilo bez noci Divim se tvojoj ljudskoj moci da izgovaraš reci koje se vide Kako da nadjem sebe i tužnu glavu izvan svog srca i neme pesme Da se otputuje u pepeo koji nesme da odoleva sebi uz verbalnu javu ***************************** Ostani i pomisli na mene kada su zvezde na nebu Moja noci zaljubljena u smrt prezri i odbij grobare koji se prepiru oko poslednje slike Ispod trepavice rec kao praznik Ovde spava nevidjena sudbina i kletva koju sam cuo u snu Zbogom kletvo slavuja iz zida ostavljam ti svoje ime od amaneta Kada ne mogu da se vratim jutru jer evo ležim sam na kraju sveta Nepoznata šuma sklona padu primice tabane nebu i pustinji Moj izoblicen i završen dan Dobrojutro cudu od otiska lica dan i put na mostu na reci Provejava smrt ko slepoca ptica A negde još traje dan prepelica Osim mene i svetla niceg te više nije stid Lukav i zaljubljen cas šumu u tebi zatvara Vidiš da su suze slane ko more iz dobre namere Petao zapeva nemušti jezik i pokloni sebe javi Neko vecito sazveždje na horizontu ozbiljno raste Na mudrost dana nicu unutrašnje nade Ko se to drznu u snu da srce svoje pojede Gde si pesmo da se postidiš pred prizorom biljke koja spava od cijeg mirisa pršti glava Ubrano bilje me ostavlja samog na rubu gore Zvezdo koju besciljno ljubim Cvet kojim se vrtovi lece u tebi koren ima Moja pesmo moja tudja sreco rizikujem da te prepustim ljubavnicima A kako je mudro da se završi rec negde na Jugu medju slavljenicima SANJAJTE OVU NOĆ I NE ZABORAVITE Zbogom ovde se prekida noc zajednicke smrti Ptice silaze u dubinu i jedna smrt daleka Na obali reke su senke zaostale za nama na štakama Spavajte jer niko nece doci da kaže istoriji Možemo li nekad pricati o ljubavi na obali Evo zavijaju psi za utehu i kao pouku za smrtne Daleko odavde protice velika i uzaludna reka Neka prestane pesma da bude vetar i ptica i brodolom Zbogom ovde se prekida reka sahranjena ispod neba Ružo moje krvi i jednacino koja si sazveždje na rubu neba i jugu koji treba da oplacu cudne ruke spasa Zbogom ovde neka se prekida san od jednog cveta i mosta Nek praznik zauzme naše mesto predug je put pristao uz cvet i obrnuto cveta u odsutnost Vetrovi u kojima se dovikuju ptice nad predelom bola Evo smrt iza mene uocava azbuku ljubavi Prebrojavam predele prste i udove U daljinu oticu prozori od neba i poslednje reci s kamena ... Pesma u kojoj nema milosti što zadužuje simetriju vida Neizgovorene reci laju na sve /kosti/ spremne na krv bez stida   Pesma u kojoj je ozvucena boja koju je izmislila vertikala noci posvadjane oci sa ružom vetrova Na Carigradskom drumu ........ Na dnu crnih ociju u uglu užasno posvadjane strane sveta ALI JEDNOGA DANA TAMO GDE JE BILO SRCE STAJAĆE SUNCE Na ovu rec nedovoljno lepu Osmehni se lukavo govoru Pun mesec izgovara zbogom Zbunjenom prozorskom otvoru Ne goni me od tvojih ociju Ne goni me sa tvoga lica Pusti covece nek pojaca suza Dan i noc pomirene u smrti Okvir ociju Lotreka Tuluza  Ne goni me od tvojih ociju Mogao bih da kažem neke reci No neznam nikako to ne ide ^inim to da mislim kako se Uvek vracam ili me tako vide Ne goni me od tvojih ociju Ali jesu li to prave stvari Il' varljiva slika za neko vreme I ovog proleca behar rumeni Teško mu je to predugo breme Ne goni me od tvojih ociju Bojim se da neceš nikada moci Vratiti ovo istom drugom merom Inace ce mi srce iskociti iz usta Hvalim se surovošcu sa malom verom Ne goni me od tvojih ociju To što izgovorim samo je sen Velike patnje i tupe boli To je samo uramljena slika godine Strela svežine kao kad se voli Ne goni me od tvojih ociju U pogrešnom rasporedu reci Može se videti pustinja nade Lice koje ocekuje vrhove Alpa Na kraju jedne opore balade Ne goni me od tvojih ociju DUŽNOST PRIVIDA ILI POHVALA RAVNODUŠNOSTI Iz nekog vremena napornog Teške senke ustale Ne može više bolove Koji su te kroz sluh pokrale Neuspela vodo tako prisna U jedan krug loših vesti Gde sluh ima smisao udesa Iz velicanstvene male nesvesti Koga još brine kad ne vidi Da biljke ipak moraju rasti Kad je zamenjen pravac i vid Ladjo zaborava potoni u strasti Podzemni ulaz cuvaju psi Na vazduhu okacena stid Usnio sam deo nekog sveta Koji zvezdom objašnjava vid KAO OPOMENA /radni naslov/ I jedne noci usniceš rec pravu ostace tajna što je preskocena Rekao bih apsurd kao za glavu slepoocnica svilom optocena I tada ce bdeti zvezde lutalice u vazduhu nad izmišljenim krajem I sretaceš me u slici sa sjajem sretaceš me ali mi neceš videti lice Papir na kome pišem kao da diše ništa nemam ko što ništa necu dah slova otima tugu od kiše iz dubine zemlje ptice izlecu Zavija vucica iz kože sa zida ocnjak na stolici blešti sija Krv se ledi i užas ubija oponašaju moje pokrete vida Onda konacno koracamo sami ja i vucica iz košulje prve Divna glavobolja kao cvet na travi podmiceno celo izdaju obrve Izdaje te boja oblik pokret nerazumni predeli kao omama Potresno te opeva minerlni cvet ............................... PRIBLIŽAVANJE PESMI Podmiceno da preuredjuje nebo. Vreme zgusnuto u jabuku. Na ormaru kazaljka uz huku okrece krvotok. Korak prozebo. To reci koracaju. Uspravno u mesto koje je izvan vena. Zakasneli sjaj pesma nevena. Ptica sa revera i duga zelena. Eh, moj Prometeju okovan neslavno U ljuti metal. U lepotu zvuka jedne ruke. Na zapadu osmeh nestaje i nudi nagradu. Umesto "zdravo" udes na spotu. Razum životinje. Na terakotu. Živi okrutno opasno i idi opevano. Lovci izvan sebe i svake sumnje, ceznu da tebe predstave ko mamac. Pa vidi. Kad odrasteš. U svanuce i hteo dozvoli da ti zadaju ranu. Ali im neceš dati u tom danu da ti je zaceli plod sazreo. POVRATAK NO]I ILI GROB NEZNANOG Ovde više ne stanuje voda niti dno pesme išta krije U vreme citavog života zgoda nema me više više me nije U dan proletni pun elegije otkrio si cvete pune prozore U lobanji se legu cudne zmije a iz kamena svici govore Uzaludna je misao ispred reci vratite mu dan kao "još ima" Opasan se odgovor krije u seci opasna simetrija u uzdasima Ovde više ne stanuju vode jedne slepe maske zadužbina Uspomena oživela prostor uhode dvostruko mrtva postojbina "SAMO ONO ŠTO DAMO, ZAISTA SMO IMALI" Nema odjeka s one strane no noc mrtva i nebo od svile Od smrti u ušima zvižde grane još tuge nisu tako tecne bile Ni poznatiju misao ni oteto ni krvi nije ispod kože dan Da može da se privede sveto taj opasni slavujev san Nema noci gde me nema zatrovana polja i prizori Zvezde bez neba odjek secanja na kuci nespokojni otvori Ne sumnjam da neceš moci da se okreneš naspram zida I odvratiš divno svoje lice od obale mraka i nevida Gubim i poslednju nadu u veku ko lovac o nebeska priliko Niz tudje obale suze teku gde si osim u njima sliko  Otpisanom ko grad posle rata smrti i zlocina. Suocena muci sa tamninom i kad odlete jata Ostaju spavaci s glavom u ruci O ne govori reci što na tebe lice smrtonosne fraze u kojima su krici Dovoljan je osecaj tek izlegle ptice kad mora da umre na pocetku price ISTINSKE SU REČI TAKO TUŽNE Ptica me zavodi poverenjem i onako smrt vec zapocinje Pesmu koju znaju s podozrenjem Pesma koju svi znaju u horu mineral kome se eto prilagodih Lice tone u bezlicnost sporu Lice tone u najprostiju vodu usudjuje se na drugaciji krah Kako se zbi divno u mimohodu Kako se zbi divno da me poraze šuplje oci ko osporeni cvet Jao vreme gde te samo nalaze Jao vreme gde te jata prelecu ptice zmije i neverice grla Ogledalo zaboravljeno na smecu Ogledalo zaboravljeno kao vid dok s mrtve ptice skidam lice Klecim pred vetrom kojeg me stid ............................... SLUTNJE DA JE BIVA Slutim lepotu u uzletu trava fosili imena prevareni šumom Nemocnom snagom koju daje glava i koju ne možeš izmeriti umom I posle svega ti ceš moci uzaludnost svoju u novoj glavi Pronaci jedinu zvezdu u noci razlog neke drukcije ljubavi Praznino kako je nebo malo lutam još uvek koje li moci Sa mrtvim srcem koja je stalo golubovi jedu ostatke noci Tu istu sliku vidimo oboje cvet trešnje aprilskog neba Istinita putanja iznad koje nicega nema i ništa ne treba I samo bilje prestaje u tragu da opija vodu u jarkoj peni To andjeo nikad nebi ni vragu recima mogao što si ti meni     Zbog ove nadmoci ostah sam nad ispražnjenim grobom Gde je mir i zrelost ko ram divni predeo uramljen tobom ŠTO NIKAD NE REKOH Kada bih da pišem pesmu prvo se setim vozova Obuzme me tuga grozdova i suze briznu niz cesmu Neumešno je moje vreme kakvu glupost cudo radja Svaka rec evo postaje gradja misao na zlocin i dileme Izgubila me opora glava u pravo lutanje i najdraže Zveri me necitko evo traže a nezapamceno vreme spava Istorija škodi duši i telu školuje staklence lažne svice Eh kako izgubih svoje lice u jesen neku tužnu neveselu Kada bih da pevam sebi bilo što što bi bilo jasno Najbolje mi je baš ono besglasno što nikada Danu ne rekoh tebi Neka me neka potraži neko medju svoja nedra i svoje oci Pobožno ce biti ako kroci u hram pesme kojom se izreko Ali ni tada reci možda nece moci da rimom iskažu ovo Kako se piše veliko slovo na pocetku ili na kraju srece PESMO PROGLAŠAVAM TE EVO ZA BOL Iskopaj zemlju i u nju izgovori da uciniš stvarnim tudju rec Naka razgovor naš cini preljubu Naka razgovor zažali što si nad beznadjem ko sunce vece Ko nije pohvalio tudje srce Ko nije pohvalio krv gusara i tako proslavljeni vazduh Prolece koje od lepote zaudara Samo slepi poznaju krace puteve do stidljivih mirisa boje obaveze Otari oci i sanjaj drukcije bilje Prolece koje dozri dva puta jedno za drugim ko plodovi Protrljaj oci i tužan ceš stici Ti ne nosiš ništa od toga prljave su isuviše opevane šume Muzika ostarila i prebolela zoru U osvit neka misli ko mora zora ce biti tužna i umorna Ko ljubi mora i da objasni to Niko dva puta nije pevao niti se usudio bar sto godina Uzaludna bi bila nova rima Govorim ti kao što ptica leti slucajno i uvek na južnu stranu Ljubavi cemu si me to naucila U noc avgusta dok grad spava odbegli svici iz trave u oci Ako li se samo osvrnem iznenada Ako li se samo osvrnem iznenada mogao big da ugledam svoje lice Na tvom levom ramenu neku tebe Na levom ramenu i neku tebe otrovna kišo od patnje Troje Zgusnuto vreme u zrelu jabuku Zgusnuto vreme jabuko zrela reci koje koracaju vertikalno Deo strave koji nice iz cela Deo strave koji nice iz cela dan u cijoj odsutnosti snivaš / U noci avgusta dok grad spava KULA OD LOBANJA Idi i ti pesmo umesto mene i pati naucena kao vreme Kalemljena na plod slova otrežnjena na pragu snova Noc kao vertikala u uglu izlaže obrise svetla ruglu Ovo na zidu od muških glava secivo u svom izazovu spava Nedovršeni ponor pun volje vapi zlokobna rec bolje Andjeli se klanjaju tebi slicno veliko sunce srcu  /prilicno/ Zvezdo primi pakao u sebe i suncokreti ce iznici iz tebe Da one koje vidim mogu i voleti nerodjeni bol kako ce boleti U jedan dan posle života neka se izjednace vremena smrti zajednicka smrt ponavlja .... i vreme ljudi i vreme skota Neka crne pocrvene ruže duž puta predeo preslikan Velika urna uz oci puže /gde slepi vidaju hod/ u larvu obracuna pesak oživljava palubu i brod Zalud to necemo da odemo nikada ??? DA LI SE VOJNIK VRATIO IZ RATA? Zvezde izmenile sjaj u predelu bez nade Voda odsutna kao kraj na prozirno secivo stade Strah stvarniji od bola sjaj sunca u kamen sažet Slutim mutne vode i kola varko tebi se divi pamet Cvet preziru svici u preostale dane put kažnjavaju krici i blato tamne vrane O životu najlepše pevaju trovaci zlodusi i trubaduri Kasno je da ovde na kraju tražimo naplatu u naturi ***************************** Po tvojoj krvi plivaju zvezde dok simetrija uvežbava svoj smisao Tvoje oko kojim gledam nebo mramorne zenice prazninu kojom možeš hteti O zemljo duga neprekidna i trajna. Vrha brda Kome zaplakah u sjajna jutra ciji je smisao nepoznat Uspavaj me ptico u san smrtonosnu kišu i sile Neka istrune prostor i dan u glavi sa zavesom od svile Odbegle noci pozajmljujem od nepostojeceg mesta sa dna Predstavu nekog sveta rod poklanjam vodi nebeski svod PESMA O MOŽDA ZAPOCETOJ PRICI Jutros evo zvezda na zapad koraca na srebrnoj magli sjaje tvoje oci Hoce li kroz obrnuto vreme proci boja koju imaju samo ti i Moraca I podne ce opet zlokobno pristici i nadživeceš eto i hladne Karpate Ptice moje zazidane prhnuce u sate Kako cu ti tako izdaleka prici A vece kad se ko vranac propne neznam ko je rekao da ciniš zlo Sa divljom smrcu da moriš sve ovo dok mi na obrvi evo snegovi kopne PROMENI PESMU Promeni svoju pesmu jer necemo izdržati ove otrovne kiše misao koja me misli i peva Bilo šta da kažem nedoucenom zlu cije mirise prepoznajem silaziš u srce ko u sam pakao Je li to cudna životinja o plenu govori bez stida pred kojim kleci i sam oltar svevida Odavde niko nije otišao ni stigo u isti dan kome se ptice opiru gde se pustinja cini poznatom Promeni svoju pesmu pre nego kradljivci pokradu zidove reci smrti od koje me eto stid Satrvena zver misli onoliko koliko mora da ispuni želju zvezdi s kojom je potpisala prevaru Ova pesma je odgovor slavuju iz bajke za odrasle i slepe starce a da postoji nebo vec bi palo PESMA O CVETU KOJI JE ZABORAVIO KAKO SE CVETA   Evo ti tudja pesma iz nesanice stigla prestroga pred spavacima spoznaja koja se glasno uzdiše Dok sunce svo vreme opcinjuje smrt i gorcinu sazveždja Riba zabravljena ptico iz riznice Od današnjeg dana do nedogleda ako hoceš pesmu sidji u zemlju da saznaš kako te opasno ljubi Srce još gorce od samog pelena kada se tobom zakune pamcenje budno posvadjan s onim što spava Neka udje u tvoje srce kišo u vreli letnji dan i podne jasno Hajdemo biljke napolje i izmedju Ne daj da te pomire sa krajem kao dokaz da je krv umiljata zora zapevaj dok nad glavom blešti metafora Sunce je samo rec koja ume da pamti pad gde umor neba i rub tvog oka raspevavaju ostatke srecnog udesa MALI SONET Noci isuviše velika i licna cudna nebiljko s kraja sveta Kojom te ljubavlju hrane prokleta dan u kome si tako neprilicna Izgubljeno vreme ponovno zloslut'o na tvojim vratima san o bolu biva Mrtvim me evo proglasiše živa sacuvana numero koju sam odcut'o Sve u dahu prodje kao vecnost siva dovršava slutnju kao dan da sniva Grana na kojoj zahvalnost stoji Evo imendan mi u spokoju grca nesaznata ljubav u šumu svih srca Možda nema mene ali su odjeci moji NAGOVARAJU TE ... Nagovaraju te i vode i pesme da nauciš neizrecivo vreme Na predele straha u koje se nesme Na predele straha oštre ko secivo da je vapaj sladak ko prva ljubav Nad kojim lebdi suncevo pletivo Nad kojim lebdi zlatokrila ptica pesmom zavedena od nestvarnog leta štitonoše nose oslepljena lica [titonoše nose oslepljene žrtve nacrtana biljka s plodovima glasnim Proziva dan za iskreno mrtve Proziva dan vodu i mrak na bitku s plamenom koji u kamenu spava Na mrtvu glavu na sablju britku Na mrtvu glavu koja te nesme dozivaj gorcinu iz gorske cesme Nagovaraju te i vode i pesme ************************** Misli u meni dostojne bola ko neumoljiva lepota krila Odnose tramvaji odkucaj bila na trotoaru spuštena trola Mermer odsjajem ubija oci usudio sam se da budem drugi Na ulasku u zemlju dugi staza moja koju grad kroci Prepricavao sam rosu i svice oci gde nema suncevog zraka Srce jednako boji maka prolazi kroz noc i svoje iskrice Da se uselim u cvet liskuna preuredjuje srce sazveždje tecno Zaslepilo nas Miholjsko vecno otrov i teskoba metalnih zasuna Geografiju nerva potvrdjuje sila Smederevo grade u moje ime Nek sagnu glavu zvezdane rime poznatom sazveždju riba u aprilu Onaj koji je video dan tu izmenio je reci od kristala I pesmu koja bi u biser stala kao To dozivano lice u snu ******************************* Sada umesto tebe svetlost mrzne vracam se cist na prvobitno mesto Ali me snovi izdaju previše cesto priprema se pustinja da krikom drzne Izašao bih iz glave na vrata i ako znam da tamo nema neba Izlomljen prostor me tako treba kao hram smrti nocnog dorata  Zakopaj svoj poljubac u pesak u zamršen dan ko tople laži Nek usna na zub izlomi draži nek mostovi padnu uz tresak I tu su bol i svetlost isto premešta noc svoje crno jedro Bez onog što cini cvrsto bedro niko te ne može ljubiti cisto Niko te nece cak ni moci u zaborav kojim se prostire tama Makar koja pesma u zamenu sama sve mi je što osta bespovrtana noci ****************************** Kasno je isuviše da sumnjam eto što je u mom pamcenju ostalo To nije more niti ljubav Obalo Reko gde se pojavljuje leto Gde odluka ima ukus reci a izmišljena neba naslagana Oblik kojim se zamenjuje grana jorgovana reke što nesmeju teci Gde podsvest velica senke snagu slepoocnica umesto oka i vida Ali ne veruj u pesmu zbog stida ona vreba pokret tvome tragu Uzalud okolo traju lepote zbog Tebe zbog biljke i ptice Zaspaceš moje neobrisano lice od cula od vriska od divote I sluticeš gde se završava more tu izmedju cetiri ruke i dva oka snaga mu je ispred zmijskog skoka izmislio sam te zemljo a ti si gore Još si na nebu od reci ženo dok ti ime ulicom prolazi Ovaj grad i svi tužni izlozi imaju pogled koji je sven'o *********************** Trešnjo upamti oblik srca silno nepoznati putu bespuca Stali vetrovi ustajalo more pticija nesanica u lobanji kuca Azurno more drsko slicno tebi nagovaraju vode da te izda Pijanci me šutiraju u sebi strah se na tabaku hartije gizda Na praznoj zemlji sleteo cvet požuri i odpevaj svoj stih Nek pesma culima ište svet dodvori se Kruševcu uz krik Oslušni tugu i senku sova Neka me bude sve više manje ucini vidljivim deo Kosova dozovi vizantijsko plavo predanje Vrati coveku kolena i ruke i zid da pred njim kleknuti podje gde da se pomoli pred muke pre no što Sitnica krvava nadodje ********************************* Imaš gorak ukus i miris tvrdoce fresko pozajmljena od zvezda ko dug Rec se zaustavlja sama i kad hoce okolo trce maratonci pocasni krug ^ovek je nasilna uzaludnost kruga i može li se pokloniti lanjska žetva Sa zamkom u ruci reci gde iz duga da biva dva puta lepša nego kletva Nema razloga za paniku sluga i duboka i plitka zemlja nekorisna iz tvoga srca pepeo se ruga Vremena ribe odavna presvisla Praznino kao odneta rukama kao bokvica što upija vonj i gnoj kakvi li su moji razlozi mukama ako na celu sagori slovo i broj Simboli su predstava koja ne uspeva dao bih i šaku i do lakata ruku Ako moja usmrcena ptica sad zapeva i približi stvarnost ka zvezdanom luku *********************************** Sunce i vece iznad tvog predela Evo prodaješ svoju noc moreplovcima Jer noc i nije noc ako nije presela Zažaliceš sigurno što si sa lovcima. Tamo gde smo slavili vazduh ce sici a on od nepomicnosti izgubi smisao Uvredjen od lepote i prekomernosti Zažalicu sigurno tamo gde cu stici Nežno i pogrešno vilajet otkrivaš u vreme podzemlja i nepocin-tela Pesma od izdajnicke tuge i blata Zažaliceš sigurno sve ono što skrivaš More odsanjano kao odjek greške biljku je zamenila zrelost pokreta Sa izraslih krila vosak kaplje dole Zažalicu sigurno tamo gde cu peške Proci cu pored tebe sa voskom u uhu I nije mrtva ptica mrtve su visine Zbog tebe svaki kraj je pravi kraj Zažaliceš sigurno pokret u svom sluhu SVAKA REČ EVO POSTAJE GRADJA SLEPOOČNICA UMESTO OKA I VIDA Sada te traže oba sveta simetrije Eh kojeg li ukusa mirisa i stida Slepoocnica stoji mesto oka i vida Taj cvet ili kamen ili šta li je Rukama pritiskam aortnu prazninu A u dubini te prisvajaju svici Blesavo popodne sredjuje na slici Uramljenu senku i tvoju blizinu Barem da mogu da vrisnem jasno Ali mi ne daju setni drvoredi Monotono ubujajuci tvojom kletvom Elegiju na kojoj kisnem glasno Na vrelini koja tek s tobom vredi I zauvek zaspao pred svojom žetvom ****** **** Sedim pred dvorom koga davno nema velika varko kad postanemo sivim Pred vodom kojoj se eto divim Jeli ovde cvet ili golubica tema za naj   višnju što miriše iza cijih ledja su odsecene ruke Kako možeš da spavaš od muke od dlana koji eto za vratom uzdiše /od dlana koji te tako krupno piše Vid i put u dolini prestaju da budu slika i prolaznost pesme zamenjuju Sroceni fosili ako potamne podne u galopu konja na zadnju rudu Nece opstati ni suša ni kletva /koju si od mene Milutina krila/ od mene sluge Milutina žrtve sa pogledom reci moja zadnja žetva dovoljne su reci u meni vec mrtve na dlanove mi evo izrastaju krila * Od tvoga imena srocene fosile Tvoja pojava na tvome prozoru a na moja vrata zmije se legu Poredjane ruke i noge u zoru na jednom caršavu kao u zbegu Likovi zamuceni kao senke šta li vec krije kazaljka smrti Prazan prostor i vreme terevenke poranio suncokret da se zavrti Prema nebu i preko obale ka vrelu kamen ukazuje na korak po zvuku Kraljica koraca s peharom na celu s onim što se rimuje u kuku I ako poljubiš i staviš znak s vetom potpis radi potpisa na zadnjoj crti ustvari pred zlim napornim cvetom sici ceš u kamen daleko pre smrti Pa i ako ti krajnost oduzme lepotu pre same slike opsednute bojom izgubicep vid snagu i prostotu i slepa ceš u bitku pred svojom Trojom Zašto pored moje izdajnicke volje svoje prozirne ruke širiš da me odvode izvan na gradsko polje da s vatru i sunce na istoku izmiriš Kad stigne istina sa nebeskog stolca kao glavobolja u žarko sivilo Kako ceš izdržatai pesmu moreplovca gde se od ljubavi svagda umiralo Job Kir, danas Thu, 09 Feb 2012 12:35:00 +0100 https://www.blogoye.me/JobKir/92546/ INTERPUNKCIJA           Okrenuta si mi licem           a do malocas sam verovao u trajnost           bez tacke na kraju           I niko nikad posve ne sastavlja           i niko nikad posve ne rastavlja           nit s dvema tackama nit s "ili" na kraju           Ptico moja smrvljena medju ocima           Oci moje smrvljene medju pticama           Sjedinimo se drukcije od drugih i posve sami           bez navodnika na pocetku           bez tacke na kraju POVRATAK RUDARA           Rudari se vracaju           iz groba na nebo           Prošli su ratove           u tankim košuljama           bosi           s harmonikama           Bez majki           i igde ikoga           Rudari se vracaju           u kasnu suton           cuteci           Lica im sve jasnija bivaju           izmedju zemlje i oblaka           Rudari se eto vracaju           a niceg lepšeg           od ispracaja           Samo pisak galebova           iznad mora           I odjek koji cuti u njima NEBO PRED KUĆOM J.           Travnjak na nebu           kao naborani žipon           ispod kratke suknje             Mislim kako da pobegnem           da me neko           ne popljuje           Prostori bašta           krckaju u jutarnjoj kafi           Popodne sricu kukavice           Čekam da prodje noc           proroka i vilenjaka           Ulicom           cekam da neko prodje            CCCXIII           Da niko nebi znao           gde si prespavala noc           prodavacice vršnjakinjo           Podelicu te s gradovima           na jutarnju kafu           Saobracajci spašavaju ruke           ispred putnika           Grad se diže iza palube           Beton se rascvetao u gužvi           i gramofonska ploca           nasred moga cela           Da niko nebi znao           golubovi jedu hleb           i svoj deo noci DOM           Podigneš kucu           obesiš slike           Zatvoriš prozore           i ljude iza njih           Zatim dolaze           gosti u kucu           i pozadinu kuce           Stežu ruku           zagovaraju te           I ne sanjaju           da zidar dolazi           do necega           Iznad krova           prema horizontu           Svuda gde ti je           bilo srce samo           zemlja podjednako           prašna svuda           Gde ti je bila ruka           zemlja podjednako           strašna           Tužno i smešno           iznad svega           grešimo           nasred sobe SLEPAC           Na uglu okrenut           licem k sebi           Zuri u svoje hladnoce           koje teku           od jutra do jutra           Hocu li ikada saznati           što još uvek snevam           toplotu njegovih ociju           izgubljeni krik u snu IZMISLIM SEBI SEBEÄ           Izmislim sebi sebe           pognute glave           bledog kao mesec           sa zmijom u kavezu           Do sebe           izmislim sebi pricu           o jednoj praznoj prici           I tako uvek           Izmišljam sebi sebe           po jednu praznu pricu           do sebe           Tako radi društva NISAM JA ...           Nisam ja mrtav kad           pevaju breze           i kad naša kuca place           Ja se samo iskradam iz senke           kamena           i bežim dole u narucja žena           I grlimo se i ljubimo           preskacuci           po jedan stepenik           po dva           A ludi starci za nama           šapucu ko li grešniji beše           Onda se vracamo buducnosti           Kada se rat stiša ponovo           puškama se ljubimo           posred srca           A kad je jesen           onda zaplacemo           Jesmo li stvarno mrtvi           ili preskoceni          #################           Ona na celu ima           moc zemlje i kamena           Neumorna i cista           u njoj miriše žena           tamna           s krvlju tamnom           ko kamen           Otvori prozor           i jutru velikom prkosi           Ptice u izlazak sunca           polecu           i na rame njeno           odmaraju           Jabuku mi pružila           od dodira njenog           Više neznam šta bih     JESEN LJUBAVI           Na kraju svake jeseni je jesen           Odvojena od tebe dovodi do ludila           Ni velika ni poznata masko           Cekam te kao leptir ne birajuci stranu           Tok kiše prekida tvoju pojavu           Iz kamena u kamen prelaziš oprezno           Bez vrenja bez stvaranja cvet otvoren           Cepam i bacam rukopise uz nasip           Tebi govorim stablu preko puta mene           Biljko neizrecena i smrvljena medju ocima           Dva su nam neba istu  pticu gledala           I neobicnu jesen jesen medju zvezdama GALEB           Jedna od geometrije prostora           Otežava i uznemiruje vazduh           ispražnjena od mesa i kostura           lagana kao ideja tela i uzdah           Postupno razvija ružu vetrova           pigmentirana gorkom tugom           nesumljiva obliku letova           bez tacke na kraju sa krugom           Prisiljava ljudsko oko i zenicu           i grimasu u predelu usta           afirmiše ženu i trepavicu           uzvišene želje i samovolju pustu STEPENICE NA KOJIMA SMO MOŽDA ZASPALI           Osvrcem se na dan u kome se           igraju konji moga oca           Na pogrešnu i jadnu godinu           kada smo zobali kukuruz           premešten u sunce na svili           Niko ne pita kako da kucu           sagradimo do zida monaškog           Da se takmicimo sa jadom njihovim           sa torovima njihovih golubova           Krišku od kalemljene jabuke           koju su sanjala sva deca           U gnezdu lastavice našeg krika           na ovu pogrešnu jadnu godinu           I otac je pekao rakiju k'o ja           a nije pitao za cezu koja odlazi           Iz svakog sna i jesenjeg neba           iz svake ptice i iz imena           ********************************           Grad usred svilene iznutrice oka           uokolo lovci slomljenih zuba laju           Hteo sam da te uzmem ispod crkvenog krova           nepresušna je snaga u divljaci iz gora           Nad zemljom zvonik blešti i suncana toka           horska gomila iznutra vedra i u sjaju           Biva moja glava na pepelu od otrova           dok sve stoji i bdije u tom trenutku mora           Dugo neosvajan grad i ushicen blista           nevinesti nema samo traje cednost           Znak nije stavljen na lice al preti           vreme pred svitanje sa zrncetom jutra           Gladan vuk zavija glad mu divlja lista           jezik je spaljen a s njime i žednost           Semena nema al po koje sleti           na gonjenu divljac ispod mosta sutra           Vidim grad sa vencem na ivici groba           priznajem šta jesam a šta nisam hteo           Vezani snopovi spavaju na novom strnu           zmijska šara skrivena u kobnom siku           Kroz krošnje jaucu ruke i moja utroba           prete visine u koje nikada nisam smeo           Ispod leve sise kamen se prenu u srnu           divljac progoni lovce slutim se u urliku         **********************************                    Ništa nemam s cim bih mog'o u pohode           u mojoj je reci koren svakog sleda           [ta ce moje ruke iznad bludne vode           pune prolaznika kao kristal reda           Ma kuda da krenem s otvorenom glavom           pred praznim kolima propinju se vranci           Udara kopito o kamen pod travom           vodom neumitnom prepunjeni klanci           Uvek bejah žedan dok me noc ispija           golim cvetom bulke s dodirom ko svila           Zatvoren mi kojot u krvi zavije           i ne cujem ništa osim svoga bila           Nema povrataka s one strane sene           koju ne razumem i poznajem malo           Jedna zvezda-zmija zauvek od mene           teška mi je glava o moja obalo PASTIRČE           Na kamenu frula razmrskana sama           a gore visoko glas bez svoga kraja           Jesenja varka cveta u trešnjama           i oko sa okom na celu se spaja           Nepoznat je pastir al pesma je znana           kad krvari osamu i uz levu ruku           Jecanje se polako i gubi i slama           u tragu od obale na zvezdanom luku           Vreme stice oblik u akordu svirke           užasno je plodno u cvet jedan biva           Grane se kidaju i kaplju ko dirke           na klavir tišine arija se sliva           Sazrelo sunce nad vockom mladom           pluca bi napolje sama da prnu           Ruke opletene ljubavnom baladom           srce se prenu s kamena u srnu          *******************************           Koliko slicnosti medju trepavicama           kravatama blejzerima kišobranima           Cvet za rodjendan za ljubav za smrt           Koliko slicnosti izmedju opanaka i sandala           potpetica ulica i trotoara           Nema granice na trgovima           Koliko slicnosti na jesen i prolece           medju tajnama u ogledalima           Strah na praznom tabaku hartije           Koliko slicnosti izmedju jutra i ljubavi           izmedju mora i prošlosti           Plašljivi decak obilazi bunar           Koliko slicnosti izmedju kamena i coveka           izmedju kurjackih i decijih igara           Voda cijom se snagom tešim           ***************************************           Kamena stazo luko moje sene           u trajanju govora i smisla sveta           ljubav zapocinje svako tvoje vreme           Na ulici tražim znacenje zapleta           A ulica spava pored svoga grada           trava boluje od njenog pritiska           Zaklao bih zubima uzalud mi nada           kad je zmijski ujed ispred samog piska           Sve mi je jasno i s kraja i spreda           kao ovoj lišca lipe nad balkonom           Tesno mi u oku crv me izujeda           i noc oplašcena pod nebeskim zvonom           Kapci ne skrivaju umor i veselje           znam prve reci iza tvojih zuba           Na mostu pejzaž kudelje i prelje           i pretnja drvoreda sa betonskog ruba           **********************************           Kamen uzima oblik mojih ruku           raznosi slucajnost u širinu pene           Napuštam svoju stabljiku daleku nepoznatu           Korak po korak s vremena na vreme           Obnaži li bunar dublje svoje bice           senka smrti zatrudni u vene           i kamen postaje i bit i suština           Korak po korak s vremena na vreme           Ništa nije stvarnije od samog okvira           kad ivica travnjaka urasta u mene           sa kojom postojim koja samnom biva           Korak po korak s vremena na vreme           U kamen i kamen svoju bit premece           nad gavranom kruži zvezda crne sene           otravljuju zveri krila i tragove           Korak po korak s vremen na vreme           A kad metal uzavri na celu od mleka           i ukus krvi utrobu iskrene           vracam se u ljubav od trave i tuge           Korak po korak s vremena na vreme           ***********************************           Šljivici se nocas rascvetali           a ti neceš na travu zbog kose           Ali puce pehar i cudno bi bolje           valjda zbog vreline što buja iz rose           I zaluta šuma u to tvoje ime           još nepoznata biljko-devojko           I nemir zadrhta tu medju bedrima           dole nisko i dole duboko           Kad jutros tragicno procvetala ruža           nedelja ljubavi k'o kapljica krvi           I žena i zemlja u tebi nabuja           od ptice koju medj' bedrima smrvi           *********************************           Duboko u sebi poput zemlje teške           podjednaki isti u svojoj nomadi           U krug biti zapocesmo peške           slucajnost kamena zemljani komadi           Što želesmo biljku poput odgovora           neminovnost cina saznati uz fresku           Sledec' na kolena beskonacnost mora           u senci i vetru suncanu vrtešku           Dignemo li domove u svome imenu           na padini reke ustavljene boli           Nebesko se svetlo plavetnilom prenu           u belinu prašnu nebitnosti soli           Uzalud je svaka uzidana greška           podjednaka ista u svojoj nomadi           Krug je slucajnosti staza naša teška           mi oblici vode zemljani komadi VECE           Na prljavom trgu           šestare senke                   bledolikih smiraja           Cudna ih sloboda           predvecerjem zapalila           I vidim šta ubijam                   ljubeci           tragove svanuca NE-SAN           Nikada nisam sanjao           kamenje bilo kakve boje                   zaklano kamenje                   ne žalim te           Nikada nisam sanjao           pesak bilo kakve boje                   cutanje petlova                   ne žalim za tobom           Nikada nisam sanjao           vodu bilo kakve boje                    hordo rasipnika                    volim te LXXIII           Svi te poznaju           i s leve i s desne           obale Nišave           Oni koji spavaju           po senjacima           i oni koje vetar           raznosi sa senkama           Jer ti si izrasla           iz senokosa i ljudskih grla           kakvom si se sama htela           Sve drugo je nedoraslo           sve drugo je tebe pola           jer tvoji su oblici kada si gola           Nišava i njena desna           i leva obala DUNJA           U tebi se žestoko prelama vazduh           U padanje neminovno lagano talasno           Cela površina cisti oblik vrline           Namerna i bliska ocišcena strasno           Vocka isuviše istinita pod svojom korom           Umnožava se kao voda kao što sam zapisao           Ima šecer proveren belinom cveta           Mnoštvo minerala otežava joj smisao           Nasuprot geometriji kristalno je jasna           Neverovatno nastanjena od mekih belutaka           Kao i ostava sadrži od propadajuceg sve           [koljku i biser od finog peska trenutka OSKORUŠA           Ne baš simpaticno iskustvo voca           Ime cutanja i izgubljenog dela           Kružni je oblik više od matematike           Svaki slog osvetljava vidljivost tela           Odgovorna mineralnoj organizaciji bica           Krvnim sudovima sa puno holesterola           Zadivljuje dužinom i mogucim upijanjem           Odisejeva bolna ljubavna metropola           Stresa svoje plodove ne poštujuci sporazum           Dobija svoj ozbiljni izgled i krajnju boju           Moju pricu završava sasvim karakteristicno           Otkrivši skrivenu tajnu u perivoju i osoju TREŠNJA           Ono što pišem ima izgled nesporazuma           Na svaki nacin rec me bolje cuva           Stvarno je mnogo i puno sati misli           Cini mi se da govore usta isuviše suva           Svet potice od iste male stvari lopte           Predmeti u susretu sa nekim lakrdijašem           Njene neizdržive misli strane su nama           Njen stil je izoblicen u nekom našem           Ja sam tebi postavio veliko pitanje           Ozbiljno do kostiju pre samog sna           U njemu je težina smisla hleba i vode           Nesporazum koji ne objašnjavam cak ni ja JABUKA           Mogu i hocu i moram dodirnuti vrata           Jednu od velikih i znacajnih pregradi           Da ih držim svojim rukama i razvaljujem           Spolja iznutra odozgo sleva i od pozadi           Cvor koji beše izbit kao prozor ili okno           Citavo telo prilagodjava na prelaz uvaženo           Spojiš svoje noge glavu i podocnjake           I drugi to gledaju uzdržano i preneraženo           Svaki od oblika je strogo licna stvar           Horizontalni i vertikalni mehanizam           Ima mogucnost da zacne u kretanje pojma           Talasanjem i svojim reljefom u nihilizam ORAH           Dok sam progovorio orah narastao           kao zapisana knjiga i topla suza           Tako vreme prohoda pokraj tuluza           Oprao sam noge i odmah stasao           S prozora me pratila veštica i život           hladovina i geografska karta           Služio sam ono što nije bilo Sparta           Nasledje kad kane i odkotrlja civot             Njegov sadržaj opominje i crta kote           ne otvaraj prozor ko jabuku od zlata           Ime ti je isto kao zatvorena vrata           Gde ceš zubom na nož 'bem te živote EKOLOGIJA           Veliki grad monotono šljapka smece           Umoran sam od mitova muke i smrada           Neciji jezik na vrata obešen i suv           pakost narice resko daleko iza grada           Slikar i prostitutka izmešanih ruku           na beskraju polja dobra i loša strana           Pokazujemo prstom na kopilad i rulju           Luka na planini kotara puna rana           More primice svoje tabane gradu           miriše trg na borove i ribu           devojke mlade na grudima gase vatru           @ubori krv i dojka naprsla u glibu           I miris krvi i metal i voda           barska ustajala ulicom se valja           Golica nozdrve sa ognjišta smola           Reka puna crva i na njoj pralja           Rastacu crvi camce i sumnju           razgaljuje se mesecina ugarkom           Slika zahvata oci i prostor oka           staza do grada nad mrtvom lugarkom           ********************************           Jasika žubor stidni           sred ora           sreta me ulicama           Zrna kristalnog bilja           klici           sunce na poj izvode           Planina i ravnica           šumom oticu obale           Jutro u meni zri HISTERA           U ocima su ti           moje lopte od krpa           Sve lepše i najlepše           loptice što smo u grad           vodili           Petnaest koraka napred           dva koraka u levo           pored srca           Sada je prazna soba           U ocima su mi           tvoje lutkice od krpa           Sve lepše i najlepše           Lutkice što smo u grad           vodili           Petnaest koraka nazad           dva koraka desno           posred srca DEPRESIJA           Kiša pada           u moju sobu           prijatelju           Pred vratima           nož moje srece           razapet           do kraja pameti           Ruke su mi           mracne prijatelju           boravile na krilu KOMPULZIVNA           Zatvorim oci           i kažem           noc           I noc biva           Otvorim oci           i kažem           cvet           Prsti mi olistaju           cvet miriše           i cveta           Zatvorim usta           i cutim           I cutnja biva           Otvorim usta           i govorim           Suzama cvet se puni           Jedem svoje srce           Usta mi krvare NESEĆANJE ILI DEMENCIJA           Možda smo pod istim nebom rodjeni           ali moje je levo a tvoje desno           Možda smo po jednoj stazi hodali           ali moje je koracanje tvoja su stopala           Možda smo u jednom životu bivali           ti obole od koracanja ja ostah na stazi OPSESIVNA           Izadjem na brdo iznad svoga lica           te se ljubim s vilom na ivici sveta           U rukama odzvanja vino i ulica           na obrve trešnja u prkosu cveta           Ruke poludivlje sve u branju cveta           na stablu pri vrhu nabrekla na listu           Vecno tužna kosa sa prolazom sveta           kap mleka na dojci zaspala na kistu           Peteljka trešnje poluslatkog zrenja           dosanjane noci o ljubavi ptica           Zatocena zemljo sva od ushicenja           O hoceš li možda ikad prici s lica SCH.           Pocetak je svuda u pokretu           mineral se izdvaja iz reka           Cepa mis'o želju u okretu           gleda majmun nemocna coveka           Kiša pada sliva se u mene           nikog nemam do sebe na svetu           Ne znam gde sam i u koje vreme           prosta rec mi vrišti u naletu           Noc prolazi nož tone po meni           mnoga krv je blutnjava i bleda           Prosula se nutrina po zeni           belo jutro crv mi izujeda           Nemam reci ne secam se slova           bez kicme sam spreman za paradu           Pljuvacka mi sve navire nova           u nirvanu curim kroz arkadu MOŽDA ME DUNAV TO SANJA           Stoji bunar prsten od kamena           zubi kosci uokolo laju           Preplaši me pesma sa divnim imenom           po azbucnom redu i snovi mi traju           Ni sam nisam znao koliko mi drago           taj užasni vrisak sa Dunavskog splava           U noci sa divnim telom izvinjenja           dal' joj mesto tu beše da spava           Zavicaj moj više nego igda           beše Dunav kao san istoka           Otisnu mi srce vesla niz zenice           na mekanom rubu uzavrelog boka           Crvenilo bulki lici na poznato           na boju na govor zakasnelu strast           Nekada nas pesma pevala još bolje           savladana travo zdenuta u plast           Miris viši no božiji nektar           prepozno te bratimljenu s psima           Zatalasa tuga sve užase krvi           možda me to Dunav sada sanja snjima KRAJ NIŠAVE I KAPIJE BOLA          Šta radiš u vreme senokosa           pletenico od pšenice i raži           Možda Nišava vec tece uzvodno           da li još naša oporuka važi           I moja poslednja misao na tebe           nad selom na mostu ko jutarnja bol           Ko nijedna ptica ko nijedan glas           urasta u tkivo ta kamena sol           Podsvest zveri otice niz reku           kopirana zaborav sa klupe na kožu           Kaplje tiha svetlost u predvece meko           bol zaspala na oštrome nožu           Oj Nišavo tvoje teške reci           ovo je jutro i suton i struk           U devet vekova data rec urasla           ko cobansku igru odaje je zvuk ČEKIĆ           Zaboravi tajnu iza svoje glave           i izlišnost mnogih pokrenutih slika           Osencanost predstavlja zmiju ispod trave           Za nas koji smo izmišljaci lika           Nije važna pesma kao što ni znanje           sigurnost svedoka u magiji reci           Nesrecno odredjen dodir i kretanje           s oblikom zemlje gde se može leci                   Ko od koga izgubljen u boji           u smislu pevanja i pesnickog plana           Krug je samo ciklus i u sebi stoji           odsutnost sa slikom bez ikakvih mana                    I moc i snaga u tebi se tope           hoce li ti razmekšati glavu           Pod udarom straha i vriskom lepote           Ljubav moja u amanet ti           bice onako           Kao kad neko           ko ima vode           kaže žednome           Evo izvolite bice nam drago POPIJMO PO JEDNU     Za odlazak           po jednu cašu           koja smeta           da se sretnemo           Za snove           po jednu cašu           kao kad bi sve to           sanjali zapisali           i tako izgubili           Za zaborav           po jednu cašu           i rascvetale kajsije           Gde su nam ostale           izbeljene košulje           Pod kojima strašno           topcu vranci neznani           Po jednu za vetrove           što maglom oplicu           listove svele           U tami koja nam           korene pamti           I onda kada nas nema           i kada se još nismo sreli RASKOVNIK           Iza tamne gore gde izvori reka           ispod oblutaka preko moje glave           U tišini srca trava cudna neka           nikla na livadi polusna i jave           Ukus joj je bolan i pesmom zaveden           ko zna od kud tu se rodi seme           I ne plodi no cvet biva jedan           samo opor miris pritiska na teme           I kad trava nesta miris još ostaje           da traje u duši na dlanu kroz nade           Dok pastiri vremena ne stignu i tade           pred stadima njihovim taj miris nestaje           .................................     SUNCOKRET U KRVI           Iznova ucim govor izgubljen medju zubima           Odvojene reci od kostiju od zadaha i mesa           Prolazi noc a nož dublje tone u reku           suncokreti iz kamena podižu svoja telesa           Niko ne može biti sretan medju zverima           ljubav podivlja u zlocinu damara i pica           Ljudsko bice udešava svoj pokret i hod           sat saznanja zvoni u zaboravnoj magli bica           Poistovecuje se teme s potiljkom i celom           sudbina moje zemlje i deo njene naravi           Evo cvet mineral urasta u jezero ponoci           krug preskocen mastilom s ljubavlju u travi           Iznova ucim govor izgubljen medju zubima           jer sve može da raste iz vode i ispod oka           Al' jednom probudjen ko zna dal' cu zaspat'           s' ovim suncokretom usred krvotoka Job Kir iz studentskih dana! Thu, 09 Feb 2012 21:22:00 +0100 https://www.blogoye.me/JobKir/92545/ MOJE RANE PESME BESMISLENO Odnecu sa sobom svoje vreme znak tajne koju ne shvataš kao nestajanje ispricacu ti pricu sa rekom bola i iskušenja Onda reci ceš znam te putnice ti si zaustavljeno moje vreme ali besmisleno je zaustavljati prepune vozove koji odlaze DOSTA MI JE SVEGA Dosta si sramoto plesala po mojoj glavi ja sam obican pešak oko svoje mrtve matere Zalud me meiluješ svojim lažnim prstima poderani su moni putevi od sunca crnih bicevi boli grizu me ko hladno kamenje a ja ne umirem samo život snevam SLADJANI Slutim naci cu te prostreljanu                     smehom leta ako si pauce ispleo mrežu žuricu da korakom ne zakasnim nisi od tišine kad viknem da padneš s palube gde rastu vocke ljute Slutim naci cu te prostreljanu                      smehom leta Necu da spominješ žita moga oca                      kosacu moj ona su usahla zacarana Ispucala lica znaju samo tela pokajanja koja ne umiru Slutim naci cu te prostreljanu                      osmehom leta **************************** Utopljena u vodi pod brezom bleštavo svetle vešala i omce i kolje Vreme je izlomljeni koraci u okviru senki Umrecu u Oktobru Ostacu dugo u sobi još samo jedan covek celoga veka KOSOVKA DEVOJKA Bez sjaja u blatu zgažena otkri ranu srca samac žena breza što grli daleke šume bezimene u sutonu vatre gori nebo od baklje plamsa crveni zapad od samoce ko crvena krila andjela grešnih samac žena poniženih zena pred oltarom od voska u žaru mladih leta ZVEZDANI ZNAK Višnjo crna iz luka vatrenog               strelo opuštena Ja neznam ko si i od kuda si samo znam da nisi došla obicnom ladjom znam da nisi došla sama Imala si prolece u ocima na uvojku znak ognjeni Čudesno je svecana šuma bila labudovim paperjem nebesa omrežena Zvezde su gorele sve podjednako               jedna najsjajnije i grejale srca u tišini visova Ali ja bih tako voleo kada bi se zapalila baš ona zvezda baš ona koju ja hocu Navissus br. 1, octobar 1970, Bela Palanka BRANKU MILJKOVICU Vesla upisana snom niz eone krila kljucala u vsnucu psi stali na drum u ludilu srne presekle put Mobu ti šalje žalo ne gazi stopama pljunuta pojila I ne zadrhta niko ne oprosti ne prokle tvoj lik           na kamenu što ceka ranu u svetlu loja Na napuštenom sidrištu zavesa spuštena ispred pozorišta zaustavljene kazaljke zacamele U danu cvetale noc precvetalu PASTIR Nemocno sedim izmedju nogu         dobrodušnog vremena         u službi sam sunca STARINA NOVAK Dok sam pred tobom placem i ceznem za zelenom granom ko truba u tišini JA U tvrdome mraku jedna hrpa gvoždja nesudjeni ludak kamen rascvetali MOJA ULICA S kamena prepisah          svoje nebo iz rudnika iskopah          memljive oci zajecah strahom prošlosti strepec za svoju ulicu VECE Na prljavom trgu šestare senke         bledolikih smiraja cudna ih sloboda predvecerjem zapalila i vidim što ubijam             ljubeci tragove svanuca NE SAN Nikada nisam sanjao kamenje bilo kakve boje         zaklano kamenje         ne žalim te Nikada nisam sanjao pesak bilo kakve boje          cutanje petlova          ne žalim za tobom Nikada nisam sanjao vodu bilo kakve boje          hordo rasipnika          volim te MOJA SESTRA ELIDA Odbegla moja sestra Elida odletela kroz leto u tišinu pepela i bašte Lutka moja sestra Elida u dolini kozara na baciji najbelja kroz bacije Tako dobra sa cetrnaest jeseni u kosi žutoj Odbegla moja sestra Elida MOJA PESMA Oslušni crkvena zvona pricaju Voleo sam da sklopim oci i cutim         i tako beo         bez tuge         bez ociju         sreo sam jednu noc         koja je znala da place         i da se smeja HOCU DA ME NEKO VOLI Hteo bih da me neko zavoli ovako bez cipela i kaputa beskrajni vetar miriše nad tajgom razgrnut tumara potezajuci svoje lule širokim zamahom Lezi i umri to ti je sve Ali hteo bih da me neko zavoli suva korita ribarske mreže potonule kotve i ladje Hteo bih da me neko zavoli jedne noci bio bih bogataš Niste videli takve pa to i ja kažem ne lažem pevam o sebi Hteo bih da me neko zavoli jedne noci ovako bez cipela i kaputa NAVISSUS, 2-3, februar 1971, Bela Palanka Job Kir iz ranije mladosti! Thu, 09 Feb 2012 21:54:00 +0100 https://www.blogoye.me/JobKir/92544/