Nisam ih menjala da bi se skrivala, varala ili lagala. Menjala sam ih jer sam tražila, tražila sam sebe i svoj mir. Tražila sam način da bez straha prihvatim sreću i bez malodušnosti pregrmim bol.
Napuštanjem jednog nicka, napuštala sam i trenutno blog mesto. Bilo mi je teško ostavljati sve to za sobom, naj teže je bilo ostaviti listu prijatelja.

Nisam ih menjala da bi se skrivala, varala ili lagala. Menjala sam ih jer sam tražila, tražila sam sebe i svoj mir.

Kada bi se vratila, ponovo sam vas tražila, prijatelji mili, slala vam zahtev da mi ponovo po ko zna koji put budete prijatelji. Nekada ste prihvatali, nekada ne.
Svaki put bih bila bliža sebi ali dalja od vas... To je bolelo, mada razumem, zašto bi neko pružao toliko šansi nekome koga zapravo i ne poznaje....
Verovatno da je Poglavica bio jedini koji je svakog puta mogao da vidi da sam to zapravo ja, povratnik, pobegulja, selica :) ....

I evo me opet, sa nadom da sam još bliža sebi....
Nadam se da ću ovoga puta ostati ovde... To je ono što zaista želim, ali pitam se koliko se jedna kukavica može suočiti sa samom sobom i ostati pri onome što obećava...