Potrebno je ići napred, to ne osporavam .... E sad, ponekada je problem prepoznati pravo skretanje. To je sa jedne strane, a sa druge strane jako je teško odabrati između ne asfaltirane ulice, gde je velika verovatnoća da ćeš slomiti nešto ukoliko samo na trenutak skreneš pogled sa svojih koraka, i između asfaltirane ali neosvetljene ulice u kojoj te sigurno vreba nekoliko besnih džukela. U svakom slučaju vratolomije ti ne ginu, predpostavimo da je put odabran, međutim putokazi su često izostavljeni ili su izmešteni dejstvom nekog nervoznog i razočaranog prolaznika. Kako god bilo, ti jednostavno moraš napred, ali negde na pola puta shvataš da nisi adekvatno pripremljen za vratolomije koje su te "toplo" dočekale na izabranom drumu. Ukoliko te uhvati kiša, a ti si pešak, sigurno je da će te onaj što na četri točka, ili više, samo projuri tom ulicom, okupati od glave do pete. Tako da na tom putu, kojim moraš proći, očekuje te u najmanju ruku i prehlada.
Nego nije ovde reč o infrastrukturi, ovde se jednostavno  govori o onome - mora se ići napred.... Uvek bez priručnika, sa neizvesnošću i dobrom podlogom za memoare.....
Zapravo.... Nije ni bitno šta sam htela reći... Eto...