Oh, sreće - on je tu sa njom. Usred njenog grada. Šetali su.

Duša joj igra, smešak nekontrolisano šeta licem.
I samo se kikotala, a on je ljupkao, šaputao na uvo pa gricnuo za resicu.
Pleli su ruke, gurkali, smejali, šalili, ruke su im išle iz grljenja u maženje, iz maženja u grljenje.

Oboje su se samo smejuljili i smeškali.
Ljupkali mnogo.
Zaboravili na svet.
U momentu ničeg sem njega i nje. Sve je bilo tako prirodno, slatko, toplo i meko.
Preplavio je osecaj ispunjenosti, kompletnosti. On je bio pun želje da je dotakne odjednom svugde.
Ona je osećala slobodu da ga mazi, provlači prste kroz kosu... jedino što nije smela je da mu pogleda u oči.
Taman je skupila snagu, digla pogled, a onda se probudila...