I bole ruke, od praznine za nekim koga ne upoznah. I steže srce, strah od gubitka nekoga koga ne dodirnuh. I bruji u glavi samo jedna misao, neko, koga ne ugledah. I vreme je stalo. Zbog onoga, koga ne omirisah. I nema tu razuma, ja ne znam šta hoću od onoga, koga ne čuh. Kako može boleti, ako ne doživeh? Zašto nedostaje, kad ne probah? Kako sanjam, kad lik ne znam? Kako osetim, a ne osetim... ne zato što ne umem, nego zato što ne mogu. Nema kompromisa Nema solucija Samo... ???

Feels good...
Feels good in your soul...
Feels good...
Feeling good in every way...

Zapravo, toplo i meko je tamo. I drveće na kome je tek procvetalo roza belo cveće. Latice padaju. Valjamo se u laticama, upliću nam se u kosu.
Da da, kliše.
To je kad pomisliš interesantno, i opušteno maštaš kako je to baš lepo. Zapravo te pojede milion komaraca koji dolaze u talasima. Ne pomisli da hodaš i trčkaraš bos, jer trava nije tako meka kao što izgleda. Ima i kamenja i žaba. A i grančice umeju da budu opasne. Posebno kad vire iz zemlje.
Meni se recimo danas zamalo zabio ekser u nogu. Srećom pa sam je brzo podigla pa je ekser probušio papuču i samo dotakao kožu.
Ja sam oprezna pa tom šumicom trčim u papučama. Zapravo, ne trčim. Hodam da ne zgazim neku žabicu. Između ostalog bilo bi bljak. Ali da, i brinem o žabicama :)

Elem,
Komarci... Ne pomaže ni Autan, provereno. B. je donela, naprskala, otrovala širi populaciju, pa su je ipak izgrizli. Mozda nama nema smisla to griženje, ali komarcima i te kako ima.
Komarci dodju na ispašu kad osete ljudsku krv. I sad zamisli imaju 4-5 ljudi, neko šećeraš, neko jede povrće, neko meso... Dakle švedski sto. Kako ne bi imalo smisla. I tako ja sama činim švedski sto, a oni dođu, odzuje među sobom da i nije neki izbor, al' daj šta daš, i prevare se pijući taj nektar, jer ja pijem pivo. Padaju u širokim krugovima... Dobro, ovo sam izmislila.
D. je samouvereno rekao da nema komaraca, pa sam posle nekih 10 ugriza i 10 mrtvih živuljki, rešila da ih skupljam na gomilu da imam materijala za natrljati na nos. Zamisli sad, posle nekog vremena skupila se tu lepa crnkasta gomila.

I tako ležim na ćebetu, u toj šumici kojom se tako ekstra lako krećem, zbog sebe i drugih. I gledam kroz viiisooooko drveće. Ne razmišljam mnogo, jer sam sada i ovde.
Vetrić mazi moje obraze, smeškam se i pijem tamno Nikšićko pivo. Kažu da sam hedonista. Slažem se.
Deca otrčala do Dunava a ja sam na 3-4 metra od njega, taman da mi kroz nozdrve ćarlija blag miris reke. Sa leve strane povremeno čujem ciiing, ciinnng...
Krave. Da da, krave.
Neki jarak i krave brste Dunavsko bilje. Al' će mleeeko biti milkshake...
I nekako ja tu u pauzama između reskog udaranja komaraca i taktičkog slaganja na gomilu, prospem pivo kako sam ležala, pa pila iz flaše, sebi na ruku. Nije mi palo na ruku, nego pored, pa se zapenilo kako sam ga podizala i pena krenula niz ruku do lakta. Tamno Nikšićko. Lepljivo. A tako divno. Nasmešim se ja, obrišem nekako ruku ubrusom i vratim se ležanju. Kao jastuk koristim velike peškire, komada dva. I tako ne mislim ni na šta sem da mi je lepo u njegovoj duši...
Dolaze deca, otimaju mi peškire.
Gledam ono najmlađe dete, kao boginje da je dobilo po leđima, tako ga izgrizli komarci, džabe prskanje...

I za samo 15 minuta hedonizma, vredelo je otići do reke.
Na reci sam tiha. Ne treba mi priča. Ne treba mi televizor, internet, mobilni telefon.
Otvorim dušu i dišem prirodu.
Pa, ako još „padne“ neki roštilj posle, kao što je pao...


Feels good...

Oh, sreće - on je tu sa njom. Usred njenog grada. Šetali su.

Duša joj igra, smešak nekontrolisano šeta licem.
I samo se kikotala, a on je ljupkao, šaputao na uvo pa gricnuo za resicu.
Pleli su ruke, gurkali, smejali, šalili, ruke su im išle iz grljenja u maženje, iz maženja u grljenje.

Oboje su se samo smejuljili i smeškali.
Ljupkali mnogo.
Zaboravili na svet.
U momentu ničeg sem njega i nje. Sve je bilo tako prirodno, slatko, toplo i meko.
Preplavio je osecaj ispunjenosti, kompletnosti. On je bio pun želje da je dotakne odjednom svugde.
Ona je osećala slobodu da ga mazi, provlači prste kroz kosu... jedino što nije smela je da mu pogleda u oči.
Taman je skupila snagu, digla pogled, a onda se probudila...

kao siparica

osetila je glad

za mladim muskim mesom

prijalo joj je

udvaranje

igre toplo hladno

osvajanje

svojatanje

ljubomora

ceznja

i

bol.

Iskreno, ne bih da nestanem.


Da moj zrak ne prestane da gori


Da energija kojom odisem nece napustiti zariste


Iskreno se nadam


Da strast ne nestaje


Da samo krene da zari


Pa povremeno ako dunes


Ponovo razgoris...