Danas sam se baš dobro zamislio nad pojedinim stvarima i događajima u svom životu. Dan na poslu je bio izuzetno težak, a kazaljke na satu se uopšte nisu pomerale. X puta sam pogledao u donji-desni budžak svog monitora da proverim da li taj sad na zidu ne radi ili je stvarno vreme stalo kao reka Tisa leti. Po onoj žegi valjda i njoj bude teško da se pomera, svaki meandar joj izuzetno teško pada i samo povećava njenu patnju. Tako sam se i ja danas osećao...teskoban, sumoran, izmučen... bez energije i vitalnosti fizičke, dok mi je glava za to vreme imala neverovatan dril.
Shvatio sam da sam postao patološki lažov. Lažem kolege da sam odradio neke banalne stvari, a uistinu mi ni na pamet nije palo da se pokrenem, prijatelje da sam kod devojke, devojku da sam kod prijatelja, lažem sam sebe po pitanju gomile stvari, a istina je samo jedna - povlačenje je uzelo maha i više nego što mi se to u prvi mah činilo. Dane provodim besciljno, grozničavo tražeći nešto što bi me pokrenulo i ulilo u mene sveži dah topline i radosti. Postoje neke teorije da shoping popravlja raspoloženje, da zna da bude pravi antibiotik za tugu i loše emocije. Rešio sam čak i to da probam u svom ovom očajanju. Pokupovao sam za par sati gotovo sve ono što mi nedostaje u novom stanu - novu tehniku, plazmu, klimu, frižider, novo posuđe, escajg, zavese i još koješta. Kada sam podvukao crtu bio sam preko hiljade "lakši", a ništa srećniji ili bar nešto raspoloženiji.
I ova prokleta klima u kancelariji ne radi kako bi trebala, a nije ni jun. Šta li će biti tek kada dođu one prave paklene vrućine kada mi se i kosti znoje, a svaki sloj odeće predstavlja zločin protiv čovečnosti?
Gde li sam se i zaposlio na takvom mestu gde moram da budem u odelu, skockan u sakou, u cipelama? Eeeee gde li mi je pamet bila?
I kako ja sada da analiziram poslovanje, projekcije, milione, kamione, avione....... posmatram XY koleginicu u susednoj kancelariji..... košuljica sa veoma kratkim rukavima, dekoltirana, suknjičica tik preko kolena, bez čarapica, u otvorenim cipelicama, tamnog satenskog tena, vitkog stasa i nogu friško izdepiliranih.... bujne braon kose i tamnih kestenjastih očiju.... uuhhh, odlutao sam...
..... htedoh da naglasim koliko je njoj lakše tako letnje odevenoj, pa vi sada ako verujete - verujete!
Stvarno, evo i sada lažem...... lažem sebe kako se ložim na nju, a u stvari sam već dosta puta izbegao njen poziv na piće ili na neko druženje. Jednostavno, dosadna mi je i nije mi teško predvideti koliko bih morao da se trudim da nađem neku zajedničku temu za iole pristojan razgovor. Javljaju mi se i one duge i neprijatne tišine kada nijedno od sagovornika i nema baš nešto preterano za reći. U tom slučaju su mi cigarete najbolji beg iz neprijatnosti. Lagano otvaram kutiju, izvlačim cigaretu, džepujem se da pronađem upaljač koji se redovno nalazi u kutiji.... palim je i lagano povlačim par dimova... i sve to veoma, ali baš veoma lagano premotavajući u glavi neke ižvakane teme i razgovore iz prošlosti ne bi li malo pokrenuo razgovor.... Eto lažem i nju da ćemo otići na to piće.... Stvarno sam postao gad.
Dok kuckam povremeno išetam na terasu i bacim pogled na ulicu pod sobom ne znajući ni sam zašto. Valjda očekujem da se desi neko čudo, da neko za koga nisam ni svestan da postoji baš u tom trenutku pogleda ka gore i da nam se pogledi susretnu negde između prvog i drugog sprata. Da se rodi nešto što još nikada nije i da me to nešto trgne iz ove emotivne učmalosti u kojoj se nalazim.
Uh... trebao bih i da završim ovu svoju tačku u kojoj nestade magije, a i to mi je sve nekako mrsko... znam, treba da budem čovek i da više ne otežem sa time....ali već vidim njene suze, navaljivanja da joj nešto više kažem, ubeđivanja da nisam u pravu i da će sve biti bolje.... ali kako neko može srcu koje više ne kuca u istom ritmu i za tog nekog reći da nije u pravu? Mnogo je za******o kada se neke stvari razmašu, a onda treba saseći ta krila. Boli i mene to, a ne mogu ni da zamislim kako će tek nju. A možda i neće to tako doživeti i prihvatiće sasvim normalno? Evo lažem opet sam sebe znajući da neće biti tako.
Moram nekuda otići ovo leto. Negde sam i daleko od svih i svega ovde. Poznajem sebe i znam da bih se smorio.... jako teško meni ugoditi... ni sam sebi ne mogu već dugo vremena. Nadam se da i za mene postoji negde neki penicilin. Mora biti!
I svašta sam ja sada ovde na brzinu napisao........ idem da maknem jednu Bavarijicu 'ladnu kao zmija iz friza i da malo spustim ovu radnu temperaturu mozga na prihvatljiv nivo.
Živeli i nije lepo lagati!!!
Shvatio sam da sam postao patološki lažov. Lažem kolege da sam odradio neke banalne stvari, a uistinu mi ni na pamet nije palo da se pokrenem, prijatelje da sam kod devojke, devojku da sam kod prijatelja, lažem sam sebe po pitanju gomile stvari, a istina je samo jedna - povlačenje je uzelo maha i više nego što mi se to u prvi mah činilo. Dane provodim besciljno, grozničavo tražeći nešto što bi me pokrenulo i ulilo u mene sveži dah topline i radosti. Postoje neke teorije da shoping popravlja raspoloženje, da zna da bude pravi antibiotik za tugu i loše emocije. Rešio sam čak i to da probam u svom ovom očajanju. Pokupovao sam za par sati gotovo sve ono što mi nedostaje u novom stanu - novu tehniku, plazmu, klimu, frižider, novo posuđe, escajg, zavese i još koješta. Kada sam podvukao crtu bio sam preko hiljade "lakši", a ništa srećniji ili bar nešto raspoloženiji.
I ova prokleta klima u kancelariji ne radi kako bi trebala, a nije ni jun. Šta li će biti tek kada dođu one prave paklene vrućine kada mi se i kosti znoje, a svaki sloj odeće predstavlja zločin protiv čovečnosti?
Gde li sam se i zaposlio na takvom mestu gde moram da budem u odelu, skockan u sakou, u cipelama? Eeeee gde li mi je pamet bila?
I kako ja sada da analiziram poslovanje, projekcije, milione, kamione, avione....... posmatram XY koleginicu u susednoj kancelariji..... košuljica sa veoma kratkim rukavima, dekoltirana, suknjičica tik preko kolena, bez čarapica, u otvorenim cipelicama, tamnog satenskog tena, vitkog stasa i nogu friško izdepiliranih.... bujne braon kose i tamnih kestenjastih očiju.... uuhhh, odlutao sam...
..... htedoh da naglasim koliko je njoj lakše tako letnje odevenoj, pa vi sada ako verujete - verujete!Stvarno, evo i sada lažem...... lažem sebe kako se ložim na nju, a u stvari sam već dosta puta izbegao njen poziv na piće ili na neko druženje. Jednostavno, dosadna mi je i nije mi teško predvideti koliko bih morao da se trudim da nađem neku zajedničku temu za iole pristojan razgovor. Javljaju mi se i one duge i neprijatne tišine kada nijedno od sagovornika i nema baš nešto preterano za reći. U tom slučaju su mi cigarete najbolji beg iz neprijatnosti. Lagano otvaram kutiju, izvlačim cigaretu, džepujem se da pronađem upaljač koji se redovno nalazi u kutiji.... palim je i lagano povlačim par dimova... i sve to veoma, ali baš veoma lagano premotavajući u glavi neke ižvakane teme i razgovore iz prošlosti ne bi li malo pokrenuo razgovor.... Eto lažem i nju da ćemo otići na to piće.... Stvarno sam postao gad.
Dok kuckam povremeno išetam na terasu i bacim pogled na ulicu pod sobom ne znajući ni sam zašto. Valjda očekujem da se desi neko čudo, da neko za koga nisam ni svestan da postoji baš u tom trenutku pogleda ka gore i da nam se pogledi susretnu negde između prvog i drugog sprata. Da se rodi nešto što još nikada nije i da me to nešto trgne iz ove emotivne učmalosti u kojoj se nalazim.
Uh... trebao bih i da završim ovu svoju tačku u kojoj nestade magije, a i to mi je sve nekako mrsko... znam, treba da budem čovek i da više ne otežem sa time....ali već vidim njene suze, navaljivanja da joj nešto više kažem, ubeđivanja da nisam u pravu i da će sve biti bolje.... ali kako neko može srcu koje više ne kuca u istom ritmu i za tog nekog reći da nije u pravu? Mnogo je za******o kada se neke stvari razmašu, a onda treba saseći ta krila. Boli i mene to, a ne mogu ni da zamislim kako će tek nju. A možda i neće to tako doživeti i prihvatiće sasvim normalno? Evo lažem opet sam sebe znajući da neće biti tako.
Moram nekuda otići ovo leto. Negde sam i daleko od svih i svega ovde. Poznajem sebe i znam da bih se smorio.... jako teško meni ugoditi... ni sam sebi ne mogu već dugo vremena. Nadam se da i za mene postoji negde neki penicilin. Mora biti!
I svašta sam ja sada ovde na brzinu napisao........ idem da maknem jednu Bavarijicu 'ladnu kao zmija iz friza i da malo spustim ovu radnu temperaturu mozga na prihvatljiv nivo.
Živeli i nije lepo lagati!!!