Šta kada kola nizbrdo?
I šta kada dani munjevito prolaze ni u čemu?
I šta kada subotom imaš "date" jedan na jedan sa flašom votke, a društvo s vremena na vreme obogaćuje dosadna fudbalska utakmica?
Kako se sve ovo desilo?
Sedim u mraku solidarišući se sa planetom Zemljom ni sam neverujući u neki doprinos i efekat tog čina. Ubacujem povremeno po kockicu leda u piće dok mi bose noge nervozno pletu po tepihu nervozno kolo uz "Pulverturm" Niels Van Gogh-a..... I'm having problems in my life...
Prati me ova pesma svuda u poslednje vreme - u kolima, na poslu, u stanu, u glavi i ušima.
Problemi definitivno postaju sve veći, a kraj im se ne nazire kao i frazi "svetska ekonomska kriza" koja mi se btw ogadila iz mnogih razloga. Postade to ništa drugo do alibi svima... neradnicima da ni ne traže posao, jer bože moj, kriza je. Poslodavcima da čine radnicima šta god hoće i da tlače bez granica. Vldai da nameće kojekakve poreze koji nemaju utemeljenje u logici i zdravom razumu. Bogatima da se još više i uspešnije bogate, a da siromašni još više strahuju za koricu hleba. Glupa tema u svakom slučaju......
Da ispijem malo.... e tako....Živeli!
Fale mi određene osobe u životu. Ne osećam to svakodnevno jer nemam vremena da osećam to često. Pa to me je nekako i dovelo do ovde gde se sada nalazim, a to je baš nigde i ništa... jedno ogromno prostranstvo praznine gde caruju orkanski vetrovi i polarna hladnoća. A kada se desi veče poput ovoga, kada duša vapi za tim osobama onda nastane krah u sistemu. Grozničavo se obuzdavam da ne istipkam nešto na displeju mobilnog telefona, pritisnem "send" ili zelenu slušalicu. Čak sam i telefone posakrivao po ormanima jer ovo je veče veoma nervozno, a misli raštrkane i volja za odupiranjem krajnje slaba. Moraće se ova flaša brže isprazniti, da me obori i da me kada otvorim oči dočeka novi dan. Neki vedriji i lepršaviji, bolji u svakom pogledu. Voleo bih taj osećaj makar na par trenutaka.
Još samo čaša ili dve i biće sve u redu...
Laka vam noć svima.......................................
I šta kada dani munjevito prolaze ni u čemu?
I šta kada subotom imaš "date" jedan na jedan sa flašom votke, a društvo s vremena na vreme obogaćuje dosadna fudbalska utakmica?
Kako se sve ovo desilo?
Sedim u mraku solidarišući se sa planetom Zemljom ni sam neverujući u neki doprinos i efekat tog čina. Ubacujem povremeno po kockicu leda u piće dok mi bose noge nervozno pletu po tepihu nervozno kolo uz "Pulverturm" Niels Van Gogh-a..... I'm having problems in my life...
Prati me ova pesma svuda u poslednje vreme - u kolima, na poslu, u stanu, u glavi i ušima.
Problemi definitivno postaju sve veći, a kraj im se ne nazire kao i frazi "svetska ekonomska kriza" koja mi se btw ogadila iz mnogih razloga. Postade to ništa drugo do alibi svima... neradnicima da ni ne traže posao, jer bože moj, kriza je. Poslodavcima da čine radnicima šta god hoće i da tlače bez granica. Vldai da nameće kojekakve poreze koji nemaju utemeljenje u logici i zdravom razumu. Bogatima da se još više i uspešnije bogate, a da siromašni još više strahuju za koricu hleba. Glupa tema u svakom slučaju......
Da ispijem malo.... e tako....Živeli!
Fale mi određene osobe u životu. Ne osećam to svakodnevno jer nemam vremena da osećam to često. Pa to me je nekako i dovelo do ovde gde se sada nalazim, a to je baš nigde i ništa... jedno ogromno prostranstvo praznine gde caruju orkanski vetrovi i polarna hladnoća. A kada se desi veče poput ovoga, kada duša vapi za tim osobama onda nastane krah u sistemu. Grozničavo se obuzdavam da ne istipkam nešto na displeju mobilnog telefona, pritisnem "send" ili zelenu slušalicu. Čak sam i telefone posakrivao po ormanima jer ovo je veče veoma nervozno, a misli raštrkane i volja za odupiranjem krajnje slaba. Moraće se ova flaša brže isprazniti, da me obori i da me kada otvorim oči dočeka novi dan. Neki vedriji i lepršaviji, bolji u svakom pogledu. Voleo bih taj osećaj makar na par trenutaka.
Još samo čaša ili dve i biće sve u redu...
Laka vam noć svima.......................................