...Galama koja nadjačava najjaču grmljavinu.....tišina koju prekida razbijanje njenih suza o parket..... tandrkanje motora komšijinog razdrndanog keca prekida muk.... najduže vezivanje pertlica na najkama u istoriji čovečanstva.... njen pogled koji moli za milost posle poraza kojeg je doživela i spas večnosti za koju je bila ubeđena da je ima, ispunjavao je sobu i milovao me po čitavom telu očekujući da posrnem... talasanje zavesa usled pritiska koji je pretio da izbije prozorska okna.... škripa vrata.... poslednji pogled u stilu malenog i bezazlenog šteneta zlatnog retrivera.... zvuk dlana koji u polumraku tumara po zidu hodnika zgrade grebući svoju nežnu kožu... tako plastičan i hladan dodir tastera za svetlo.... odjeci i eho njenih sporih i teških koraka koji se rasipaju lagano nestajući i udaljavajući se od mene.... drugi sprat.... klop, klop.... sve tiše..... jecaj... klop, klop... prvi sprat.... i tiše.... prizemlje..... i potpuna tišina.... oko mene i u meni.... još jednom škripa vrata.... dva udara kombo-brave na ulaznim vratima.... svetlo iz frižidera i zveket flaše votke o pelinkovac dok ga napušta... zveckanje dve kocke leda koje se vijaju na dnu čaše i njihovo pucketanje dok se stapaju sa bezbojnom tekućinom... glasan i težak gutljaj.... par koraka do kauča... glasno protivljenje opruga mojoj volji da spustim svoje telo na kauč i samo sklopim oči na kratko posle svega..... i kraj.....
pisanje opste prakse i specijalisticki pregledi
