Pogledom lutam daleko u tami,

i dalje smo jedno iako sami.

Krijem emocije jer beskrajno boli,

a srce asinhrono krvari i voli.

Brojim sate, dane i minute

otkako izabrasmo različite pute.

I neka nova raskršća moja duša čeka

dok uz zvuke španske gitare tiho jeca.

Da te nekada ponovo vidim jedino želim

dok polagano nestajem i od sebe bežim

padam i treba mi ruka tvoja da me digne

kažnjen sam, al' očekujem pomilovanje da stigne.

I dok tamnujem u samom sebi

moram ti reći.............

Sve ovo su samo reči i ništa od ovog više ne vredi!

...možda i poveruješ, a možda i ne....

ionako već odavno bez poente je sve.....