... E sada nastavak....
subota... 4. oktobar.... 21:15...
Mislio sam da nikada neću zahvaljivati Bogu na lošem vremenu. Bio sam u zabludi da mi jesenja kiša nikada neće biti saveznik. Prevario sam se... i te kako sam se prevario. Zahvaljujući njima uspeo sam da izbegnem večeras gostujući teren, trodnevne posledice 'dobrog' provoda i još verovatno dosta stvari koje sam mogao, a i koje nisam mogao pretpostaviti da će se večeras dogoditi. Znam da me pre ili kasnije čeka to gostovanje, ali bar sam kupio malo vremena da mi to ne padne toliko teško. Ili sam jednostavno u zabludi?
O tome ću razmišljati kada za to dođe vreme.
Koliko god da sam zadovoljan ovakvim ishodom, postoji par stvari koje mi ipak ne pašu toliko večeras. Budućem kumu sam priredio neko zezanje pre par dana i definitivno sam preterao. Baš se naljutio na mene, 2 dana nismo ni pričali. Ja zaista ne znam šta se meni ponekad odvija u glavi. U stvari, ne znam šta mi se dešava u poslednje vreme ili kako bi neki koji me bolje poznaju rekli: 'Već duže vreme ne možemo da te prepoznamo!'.
Jedna glupost skoro da je učinila godine i godine veoma lepog prijateljstva beznačajnim. Kriv sam i jednom će mi neko suditi zbog toga sasvim sam siguran... a i zaslužio sam kakva god kazna da bude.
Pojedine poteze koje sam povukao u poslednjih par godina života nikada neću moći obrisati ili poništiti...a tako bih želeo...
Rogove turpijam polako, ali proći će još vremena i vremena dok ne zaceli sećanje.
Osim problema sa kumom, koji je donekle rešen, ali osećam neku gorčinu svoje stupidnosti u ustima, ono što me još muči u ovom trenutku je..........
....Laž......... Znate ono kada imate neki osećaj u vezi nekoga, a taj neko vas ubeđuje da se tripujete i koliko god da znate da ste u pravu, zaškrgutate zubima, progutate knedlu i kažete sebi: 'Ok, možda ovoga puta nisam u pravu, tripujem se!'.
Onda sledi ono grickanje koje osećate u svakom delu svoga tela, koje vam ne da mira i učinićete sve samo da na trenutak iskulirate to teško breme koje vas pritiska i guši. I prođe tu neko vreme, ne predugo, i istina ispliva na videlo. Kao šamar. Kao udarac svemu onome što ste u nekoj osobi videli i želeli. Oštra i precizna giljotina koja sa otkotrljavanjem glave posle egzekucije odmotava i čitav film, od poslednjeg do prvog dana.
Devolucija, evolucija ili reinkarnacija.........
Pokušavate da ostanete sabrani, da ne potonete, grozničavo mlatarujući i rukama i nogama kako bi se održali na površini, a osećate kao da vam neko dodaje jedan po jedan olovni teg oko struka. Glumite dobro raspoloženje, a prosto bi samo legli i ne bi se probudili više. Trenutak kada shvatite da je sve oko vas laž, da je oduvek bila laž, a naseli ste samo tako.
Teši me jedna stvar... od svih laži i zbog svih laži mogao sam da izgubim mnogo više od samog sebe, ali instinkt je čudo. Na svu sreću neke stvari se daju i vratiti u neku normalu, samo je momenat malo nezgodan jer onima koji su pokušavali da mi otvore oči okrenuo sam leđa, ali nisam zalupio vrata. A bio sam i ljut i van sebe zbog njihovih postupaka, mešanja.... sada vidim da je to bilo samo za moje dobro. Svu energiju sam preusmerio u jedno lepo iznenađenje sutra koje dugujem osobi meni jako bliskoj, ali i osobi koja mi je želela samo najbolje, a nije imala pravi način da mi to i pokaže.
Seko, ozdravićeš mi ti, a ja više nikada u životu neću dozvoliti da se neko ispreči između nas!
Uz zvuke Metalikinog najnovijeg Unforgiven-a, 3. po redu i definitivno najjačeg, nastavljam pisanje.... uzimam dim cigarete, zamišljeno lutam nekuda u mrak kroz malo odškrinut prozor moje sobe u koju ulazi prava jesenja hladnoća...
U prethodnom postu u komentarima mi je jedna 'toksična' napisala da nada umire poslednja. I jeste u pravu... uostalom svi znamo da je tako, ne treba tu previše ubeđivanja... Svečano izjavljujem da je nada ubijena, surovo odkinuta od mene u trenutku kada je giljotina odradila svoje. Osećam se jezivo loše i neopisivo dobro u istom trenutku. Osecam i Ying i Yang u istom trenutku, a osećanja u meni se prepliću kao heliksi DNK lanca. Proći će još neko vreme dok veze ne očvrsnu, dok jedinjenje ne postane stabilno, a iz toga će se izroditi 'Something wonderful' (filmofili pokažite se). Neko novi definitivno ili možda kako bi poželeli svi oni meni bliski koji me u poslednje vreme ne prepoznaju, onaj stari. E taj što je bio čovek....... i biće ponovo.
Ima još toga samo nema smisla sve zdudati u jedan post.................. nastavak sledi...........................................
........Forgive me........Forgive me not...... Why can't I forgive me? ......
subota... 4. oktobar.... 21:15...
Mislio sam da nikada neću zahvaljivati Bogu na lošem vremenu. Bio sam u zabludi da mi jesenja kiša nikada neće biti saveznik. Prevario sam se... i te kako sam se prevario. Zahvaljujući njima uspeo sam da izbegnem večeras gostujući teren, trodnevne posledice 'dobrog' provoda i još verovatno dosta stvari koje sam mogao, a i koje nisam mogao pretpostaviti da će se večeras dogoditi. Znam da me pre ili kasnije čeka to gostovanje, ali bar sam kupio malo vremena da mi to ne padne toliko teško. Ili sam jednostavno u zabludi?
O tome ću razmišljati kada za to dođe vreme.
Koliko god da sam zadovoljan ovakvim ishodom, postoji par stvari koje mi ipak ne pašu toliko večeras. Budućem kumu sam priredio neko zezanje pre par dana i definitivno sam preterao. Baš se naljutio na mene, 2 dana nismo ni pričali. Ja zaista ne znam šta se meni ponekad odvija u glavi. U stvari, ne znam šta mi se dešava u poslednje vreme ili kako bi neki koji me bolje poznaju rekli: 'Već duže vreme ne možemo da te prepoznamo!'.
Jedna glupost skoro da je učinila godine i godine veoma lepog prijateljstva beznačajnim. Kriv sam i jednom će mi neko suditi zbog toga sasvim sam siguran... a i zaslužio sam kakva god kazna da bude.
Pojedine poteze koje sam povukao u poslednjih par godina života nikada neću moći obrisati ili poništiti...a tako bih želeo...
Rogove turpijam polako, ali proći će još vremena i vremena dok ne zaceli sećanje.
Osim problema sa kumom, koji je donekle rešen, ali osećam neku gorčinu svoje stupidnosti u ustima, ono što me još muči u ovom trenutku je..........
....Laž......... Znate ono kada imate neki osećaj u vezi nekoga, a taj neko vas ubeđuje da se tripujete i koliko god da znate da ste u pravu, zaškrgutate zubima, progutate knedlu i kažete sebi: 'Ok, možda ovoga puta nisam u pravu, tripujem se!'.
Onda sledi ono grickanje koje osećate u svakom delu svoga tela, koje vam ne da mira i učinićete sve samo da na trenutak iskulirate to teško breme koje vas pritiska i guši. I prođe tu neko vreme, ne predugo, i istina ispliva na videlo. Kao šamar. Kao udarac svemu onome što ste u nekoj osobi videli i želeli. Oštra i precizna giljotina koja sa otkotrljavanjem glave posle egzekucije odmotava i čitav film, od poslednjeg do prvog dana.
Devolucija, evolucija ili reinkarnacija.........
Pokušavate da ostanete sabrani, da ne potonete, grozničavo mlatarujući i rukama i nogama kako bi se održali na površini, a osećate kao da vam neko dodaje jedan po jedan olovni teg oko struka. Glumite dobro raspoloženje, a prosto bi samo legli i ne bi se probudili više. Trenutak kada shvatite da je sve oko vas laž, da je oduvek bila laž, a naseli ste samo tako.
Teši me jedna stvar... od svih laži i zbog svih laži mogao sam da izgubim mnogo više od samog sebe, ali instinkt je čudo. Na svu sreću neke stvari se daju i vratiti u neku normalu, samo je momenat malo nezgodan jer onima koji su pokušavali da mi otvore oči okrenuo sam leđa, ali nisam zalupio vrata. A bio sam i ljut i van sebe zbog njihovih postupaka, mešanja.... sada vidim da je to bilo samo za moje dobro. Svu energiju sam preusmerio u jedno lepo iznenađenje sutra koje dugujem osobi meni jako bliskoj, ali i osobi koja mi je želela samo najbolje, a nije imala pravi način da mi to i pokaže.
Seko, ozdravićeš mi ti, a ja više nikada u životu neću dozvoliti da se neko ispreči između nas!
Uz zvuke Metalikinog najnovijeg Unforgiven-a, 3. po redu i definitivno najjačeg, nastavljam pisanje.... uzimam dim cigarete, zamišljeno lutam nekuda u mrak kroz malo odškrinut prozor moje sobe u koju ulazi prava jesenja hladnoća...
U prethodnom postu u komentarima mi je jedna 'toksična' napisala da nada umire poslednja. I jeste u pravu... uostalom svi znamo da je tako, ne treba tu previše ubeđivanja... Svečano izjavljujem da je nada ubijena, surovo odkinuta od mene u trenutku kada je giljotina odradila svoje. Osećam se jezivo loše i neopisivo dobro u istom trenutku. Osecam i Ying i Yang u istom trenutku, a osećanja u meni se prepliću kao heliksi DNK lanca. Proći će još neko vreme dok veze ne očvrsnu, dok jedinjenje ne postane stabilno, a iz toga će se izroditi 'Something wonderful' (filmofili pokažite se). Neko novi definitivno ili možda kako bi poželeli svi oni meni bliski koji me u poslednje vreme ne prepoznaju, onaj stari. E taj što je bio čovek....... i biće ponovo.
Ima još toga samo nema smisla sve zdudati u jedan post.................. nastavak sledi...........................................
........Forgive me........Forgive me not...... Why can't I forgive me? ......