Ja njoj: “E, shta ima? Hocesh na koncer sutra? Ne znam da li su ti ove dve prichale shta za Nikolu, ali i da jesu i da nisu ja bih volela da ti ja lichno ispricham kako je bilo. Da ne bi doshlo do zabune...”
„Shta je bilo sa Nikolom?!”
„Pa nije bilo nishta jer ja naravno nisam htela... Prichacu ti kad se budemo videli jer mi je nekako budjavo ovako, zelim detaljno da ti objasnim.”
„Pitao te da budete zajedno? (vidim da nije tako jednostavno ali nije li to sushtina?)”
„Pa jeste sushtina, ali nije tako jednostavno...ma ustvari serem, to je to pitao me i ja odbila, ali najvaznije je shto nisam tebe pominjala, vec sam mu rekla da je to iz drugih razloga... Ma on je debil i nevidjeno smara, ne treba on da ti se svidja. Ne reche mi nishta za koncert, ako se nisi dogovorila ni sa kim, mozesh samnom.”
„Izvini, ali posle ovoga ne mogu da odem sa tobom (nisam ljuta, ali...ne mogu). Dovoljna mi je Milica i cela zbrka sa Milanom (takodje dechko koji joj se svidja, i drugarica koja je pitala da ih upozna jer ne zna da se ova lozi na njega)’
Ja joj tu kazem da mi nije jasno to...”nije ljuta, ali”...ALI SHTA!!! 
Rekla sam joj da ce mi objasniti kad se budemo videle. Ona je poseban sluchaj, stvarno! To je devojka koja u svakom trenutku moze da nabroji bar petoricu koji joj se svidjaju (ali ne koji su joj simpatichni, vec SVIDJAJU)!!! 
Ja je mnogo volim, ali shto se tiche toga stvarno preteruje. I naravno, mi ne smemo ni da pogledamo ta njene likove. Ali ‘ajde te, nego ni one shto su joj se svidjali... Ne daj boze da se neka od nas, njenih drugarica, smuva sa dechkom koji se njoj svidjao, pa makar i pre 100 godina, ne bi vishe progovorila sa nama. Ja to ne bih uradila naravno, ali ne moze to da ochekuje od svih drugarica. Ne moze sprechiti da jedan od njih mnogobrojnih startuje neku njenu drugaricu! I kada se to desi nisu one krive shto su se dopale bash tom dechku. Nikada ne bih dozvolila sebi da se naljutim na drugaricu zato shto je startovao dechko koji mi se svidja, pa nije ona kriva. ‘Ajde da se smuvala, mozda i bih, ali samo ju je pitao...i ona odbila?!
I, da, pricham sa drugaricom koja kaze da sam mozda mogla da joj precutim, ali kasnije je promanila mishljenje. Kako da joj precutim?! Bolje da joj ja kazem, koja zna najbolje shta je i kako je, nego da chuje to od nekog drugog, a svakako bi... Ja bih se osecala grozno da u njenom prisustvu krijem to... A osecala bih se grozno i na njenom mestu kada bih saznala kasnije i shvatila da su svi pravili budalu od mene! Valjda sam ispravno postupila! Moram da joj kazem da sama mora da se pomiri sa tim da ja nisam kriva, kao ni Nikola, koji me pitao jer on nije znao da se moja drugarica lozi na njega, mada ne znam da li bi ga to sprechilo... Ako ona ne moze da se pomiri sa tim, ja tu nishta ne mogu moze da se ljuti koliko hoce! 