Shta je to ekskurzija? Neki je dozivljavaju kao priliku da se odvoje od roditelja i provedu sa drushtvom, neki kao priliku da upoznaju druge gradove, drzava, a neki chak i kao smorno dano-nocno vucaranje po busu. E pa ja je dozivljavam kao svo troje i josh mnogo toga, prilika za upoznavanje novih ljudi, odmorom (mada bolje reci umorom, jer se sa nje vracam kao da me valjak pregazio)...

Elem, this year, sam bila u Grchkoj, Paralija. Prelepo mesto. Cela III godina ekonomske shkole u 2 hotela, ludilo! Lepo smo se druzili ima dosta toga da se pricha, ali mene mrzi tako da cu samo dve stvari.

Prva, pamticu ovu ekskurziju po tome shto sam se prvi put u zivotu "napila". Mada nisam bila pijana nego samo pripita. Jedno veche, nismo ishli u diskoteku nas desetak i okupili se u sobi. Proshvercovali smo, votku, tekilu, i ko zna shta josh... Ja onako ukleti antialkoholichar kazem drugu: Ma sipaj, shta ima veze, jednom se zivi! I jednu po jednu popih ja 5 tekila, i samo me malo uhvatilo. Ja sam vodila drugaricu do nashe sobe, tako da nisam bila bash pijana, vec vishe neshto kao pripita.  Ali zato sledece veche pre diskoteke dadoshe mi prvo neki ouzo (grchko nacionalno pice), pa zatim ponovo tekila. Da li zbog meshanja ili chega, ne znam ali opasno me uhvatilo. Drug me bukvalno vodio za ruku do diskoteke da se ne bi povodila pred razrednom. Ali svejedno nisam ja bila pijana, znala sam za sebe, i sve shta radim, samo sam bila malo opushtenija, shto je zaista bio kul osecaj.

Da chujete foru. Zadnja noc, i mi posle diskoteke doshli kod druga u sobu. Bilo nas je...pa...dosta! Ja mrtva umorna legnem pored druga na francuski u drugarichinoj sobi. Taman da zaspim dolaze josh drug i drugarica i nas chetvoro ti se potrpamo na jedan francuski i zaspimo, a druga drugarica iz sobe ostane bez kreveta. U jadno doba budimo se ja i lik pored mene. Ja na sat pola 8, a napolju mrak. Ovaj lik zaspi odmah kako je video da je mrak, a ja pochnem da se raspravljam sa drugaricom koja je ostala bez kreveta da je nemoguce da je napolju mrak ako je pola 8. I ona mi na kraju prizna da nam je svima pomerila sat, za jedan sat da bi ustali ranije, da ona legne. Samo tom liku nije mogla jer mu je telefon bio u dzepu. Zvoni telefon i ovo troje ustaju izbezumljeni, a mi ih josh pozurujemo da se spremaju da je doruchak za pola sata. Lik ustaje i vadi telefon iz dzepa (mi kao, NEEE, provalice nas) a on 'ladno pogleda na telefon i kaze: "U jebote stvarno pola 8. Joj odoh nisam se ni spakovao!" I izlete iz sobe.  Ja i drugarica patos... A drugarica u jadno doba izvali: "E a shto se mi pakujemo?" Ja i drugarica kao: "Kako shto, Nevena, za pola sata doruchak, za sat krecemo!" A ona ce: "Shta idemo sad u 2 sata u noc???"   I tako mi nalozimo ovo dvoje da treba da sanesu kofere pre doruchka ispred jer su svi izneli, i oni se taman spremili, a mi spremni da ih gledamo sa terase kako ispadaju, kad budi se drug iz susedne sobe i viche: "Shta ste se vi digli ranom zorom?". Drugarica mu je odmah shapnula da ih zezamo, ali on nije mogao da izdrzi, i rekao je ovima i propade nam fora, donekle... Bar smo se slatko ismejali.  

PS. E, nashla sam gitaru, i trebala bih uskoro da krenem na chasove...

  Kroz grad idem sa gitarom na ledjima. Ono, kao, pogledi svih meNtalaca su uprti u mene... Prolazi Djordjev najbolji drug, inache dosta izfeminiziran lik, kad smo se upoznali rekao mi je kako imam mnogo lepu kosu i boju kose... Sa druge strane ulice gleda da li sam ja! Provali da jesam i nastavlja da se okrece. Ako mu ne bude isprichao, seci mi glavu.  Kao da sam nosila mrtvu kravu na ledjima, a ne gitaru svoje drugarice, toliko su ljudi blenuli u mene. Mislim, WHAT THE FUCK treba mi gitara da bi ljudi obratili paznju?! 

  A nije ni malo laka, ali uspela sam da se popenjem sa njom do stana profesora moje drugarice. Ulazim na vrata...Chovek koji me prvi put u zivotu vidi, dochekuje me kao da sam mu najmilija, mnogo je prijatan.  Stan...malo je reci fascinira. Mali je, a tako ispunjen nekom lepom harmonichnom energijom. Na svakom zidu su police sa CD-ovima, i to orginalima...ima ih jedno hiljadu (ako ne i vishe). Ispod police na kojoj stoji TV poredjane su ploche, ima ih stotinak sigurno, nikada nisam videla tako neshto.  Upoznala sam choveka koji je ceo svoj zivot posvetio muzici, i zna o njoj...kao enciklopedija u jednom choveku. Toliko je predan tome, da ima stotinak DVD diskova sa Mp3 muzikom, poredjanom po zanrovima, izvodjachima, godinama....trebalo mu je dve godine da to slozi. Radi kao DJ. Njegov mali stanchic krije u sebi pravo bogatstvo!

  U jednom trenutku dok je pokazivao neshto mojoj drugarici, pitao me: „hocesh da svirash?”, a ja kao: „pa ja ne znam da sviram”, a on: „pa da, ali hocesh da nauchish?”. Do tog trenutka nisam ni pomishljala da uchim gitaru, zivotna zelja mi je da nauchim da sviram bubnjeve. Ali poshto je to ne moguce u ovim uslovima, pomislih „shto da ne, ako me moji puste”   Rekao mi je da razmislim, da imam mesec dana dok on ima jedno slobodno mesto za uchenika. E, sad meni je bio problem to shto nemam gitaru, i shto trenutno nemam kinte za nju. Ali onda smo drugarica i ja shvatile da imamo dosta drugova i drugarica koji imaju gitare koje im ne trebaju, bar trenutno, i da bi neko od njih mogao da mi je pozajmi dok ne kupim svoju.

  Dodjem ja kuci i odmah pitam tatu, ochekujuci da ce pocheti da kenja, kao, shta ce mi to sad kad nisam do sada uchila, da nece da daje pare i ostalo... Medjutim on odmah reche: „pa ako nadjesh gitaru za sada, upisacu te na chasove, samo nadji gitaru!”

  Tako da, sad se bacam u potragu za gitarom. Mozda je ovo bio BIG DAY OF MY LIFE! Mozda nauchim da sviram instrument, shto je zaista big deal. Jeste da sam se malo kasno setila,   imam josh samo 2 godine do faxa, ali bolje ikad nego nikad. Sad samo da ubedim Jovanu da mi da gitaru i spremna sam! Hey, ho, let’s go...

  Reshih i ja da zaboravim onog debila, da pokusham neshto novo u zivotu! Bio mi simpatichan jedan dechko na moru i nabavila ja njegov br., tchnije dala mi jedna poznanica...

  Pochinjemo mi da se dopisujemo i on vrlo raspolozen da se upoznamo! Kasnije te vecheri kaze da ipak nece jer nije raspolozen i da nece...Ja se tu iznerviram, pa jebote koga ti zajebavash!   I iskuliram... Sutradan mi se on izvinjava jer je bio pijan pa je zato tako postupio i pita da li josh uvek vazi da se vidimo kad smo se dogovorili, poshto on nece moci drugi dan jer ide na Beerfest? I ja kao...’ajde...

  Sidjem ja u grad i dodjem u park u koji smo se dogovorili. Sedim ja tamo...prodje 5 min., prodje 10 min....njega nema. A iza mene svo vreme sedi neka grupica par likova i dve likushe, a jedna od njih otpozadi lichi na moju poznanicu koja mi je dala br. (a i nju je „teshko” prepoznati, mislim ima kosu do dupeta, prirodno plavu, kovrdzavu). Shaljem ja njemu poruku je l’ kasni ili sam ja promashila park.  On kaze da je u parku. U tom trenutku devojka se okrece i prilazi mi, jeste Kaca. Kao pita gde sam shta radim i tako to...ja joj kazem doshla da se vidim s njim. Ona kaze pa on sedi na klupici od koje sam ja upravo doshla, ima dugu crnu kosu!

  Ja pogledam...what the fuck...  tamo nema lika koga sam ja chekala, to nije taj lik! Ja kazem to Kaci, a ona kao, u fazonu „joj ne mogu da verujem da sam pogreshila, pa imaju isti nadimak (a ja joj trazila broj po nadimku) i isto su godishte... Izvini, ali ovaj ti je bash dooobar, mnogo je dobar” I ja kud’ cu shta cu moradoh da pridjem da se upoznam, bio mi bedak da odem...iako to nije lik koga sam ja ochekivala! U zamlju da propadnem!!! A najjacha fora, sve bih ja to lako, nego u tom drushtvu jedan lik koji mi je svojevremeno bio simpatichan...on to ne zna, ali svejedno...

  Upoznam se ja sa njim, i sami mi ja mu kazem shta je i kako je. On kao „pa shta cemo sad? svako svojim putem ili shta?” Ja kazem ma ‘ajde da proshetamo svejedno, shta ima veze. I sve se tako ismejemo mom ispadu, i kakav je to trip... A meni zao dechka, videlo se da mu je glupo... Tako mi proshetali jedno 10 min. Rekla sam mu ko je ustvari dechko za kog sam se ja raspitivala, a on kaze da je mozda i bolje shto sam pogreshila, jer nije on kao za te veze. Na kraju mu kazem da se vrati slobodno svojoj grupici, ja cu naci nekoga, jer sam videla da mu je glupo.

  Kasnije mi shalje broj tog lika koji mi treba i kaze da njegov slobodno mogu da izbrishem. Meni ga tako zao jer se vidi da je bash dobar,  i kazem mu da necu brisati broj jer mozemo da se dopisujemo opushteno, ortachki. I ostade na tome, rekla sam mu da se lepo provede na festu...i tako, dopisivacemo se valjda, bar ovako znamo s kim se dopisujemo.

  E, a shta sam pomislila, tachnije u shta josh chvrshce verujem, posle ovog dogadjaja, pricham vam u sl. postu, sad nemam vremena.

  E, juche, pogledam ja onako bzvz. na telefon...Kad ono propushten poziv, ni manje ni vishe nego od Andrijane (drugarice chija me simpatija muvala). Ja sva iznenadjena, zovnem je da vidim shta je htela!

   A, da napomenem, na koncertu pre nekoliko dana sam je srela i bilo je: „cao Maki!”... zvuchalo je taaakoooo veshtachki i izopacheno!

   Iiii, tako prichamo ja i ona jedno sat i po! Ona me zvala da mi kaze da nije nimalo ljuta nego joj je u trenutku bilo malo glupo, ali da je shvatila da nema razloga za to, i da joj ispricham sve shta je bilo. Kad zavrshih prichu, ona kaze da joj nije bilo krivo shto je pitao mene vec joj je bilo kao „On muuuva nekog...Pa zashtoooo???”. Da, takodje me pitala da li bi bila sa njim da nije toga sa njom (tachno sam znala da ce to da pita). Neee, naravno, ne svidja mi se nimalo...

   I sad smo kao OK...  mada nekako kad je sretnem osetim neshto u vazduhu...neshto kao napetost, nelagodnost  ....nadam se da ce vremenom ispariti!

  Vracam se ja tako kuci sa dve drugarice sa koncerta i...mnoge teme za razgovor se samo nizu... Jedna on njih mi je najbolja drugarica, a druga je njena rodjaka, starija od nas 5 god. Dodjosmo mi tako do teme zvane: „ja i djordje”. Marija naravno zna celu prichu napamet, ali njena rodjaka je zelela da i njoj ispricham.   

  Nakon shto me saslushala rekla je: „Mislim da bi trebalo da mu poshaljesh neku neobaveznu poruku tipa-shta radish? Shta ima novo?, chisto da vidish na chemu ste... Da li ce odgovoriti, i kako? A, ako ne odgovori, da ga zaboravish. U svakom sluchaju raschisticesh sama sa sobom i videti da li je i njemu i dalje bar malo stalo do tebe i na koji nachin! Ako mu se svidjash josh uvek, bar malo definitivno ce ti to staviti do znanja veruj mi!” 

  Meni se svidela ta ideja jer cu tako stvarno videti shta je i kako je... I verovatno se nece nishta znachajno dogoditi, ali to ce mi verovatno pomoci da se josh vishe razocharam, valjda...  Mada kad pogledam s druge strane, moze da se desi da on pomisli da sam josh uvek prsla za njim, i da ga jurim, shto ja ne bih volela, definitivno...tako bi se josh vishe digao u oblake!   Mrzim ovakve situacije, ali zivot ide dalje, tako da cu verovatno to uchiniti, mada razmislicu josh malo... 

   Poslala sam poruku onoj drugarici, shto me muvao dechko koji joj se svidja, i da bi vam shto vernije prikazala evo vam poruke…

Ja njoj: “E, shta ima? Hocesh na koncer sutra? Ne znam da li su ti ove dve prichale shta za Nikolu, ali i da jesu i da nisu ja bih volela da ti ja lichno ispricham kako je bilo. Da ne bi doshlo do zabune...”

„Shta je bilo sa Nikolom?!”

„Pa nije bilo nishta jer ja naravno nisam htela... Prichacu ti kad se budemo videli jer mi je nekako budjavo ovako, zelim detaljno da ti objasnim.”

„Pitao te da budete zajedno? (vidim da nije tako jednostavno ali nije li to sushtina?)”

„Pa jeste sushtina, ali nije tako jednostavno...ma ustvari serem, to je to pitao me i ja odbila, ali najvaznije je shto nisam tebe pominjala, vec sam mu rekla da je to iz drugih razloga... Ma on je debil i nevidjeno smara, ne treba on da ti se svidja. Ne reche mi nishta za koncert, ako se nisi dogovorila ni sa kim, mozesh samnom.”

„Izvini, ali posle ovoga ne mogu da odem sa tobom (nisam ljuta, ali...ne mogu). Dovoljna mi je Milica i cela zbrka sa Milanom (takodje dechko koji joj se svidja, i drugarica koja je pitala da ih upozna jer ne zna da se ova lozi na njega)’

     Ja joj tu kazem da mi nije jasno to...”nije ljuta, ali”...ALI SHTA!!!  Rekla sam joj da ce mi objasniti kad se budemo videle. Ona je poseban sluchaj, stvarno! To je devojka koja u svakom trenutku moze da nabroji bar petoricu koji joj se svidjaju (ali ne koji su joj simpatichni, vec SVIDJAJU)!!!  Ja je mnogo volim, ali shto se tiche toga stvarno preteruje. I naravno, mi ne smemo ni da pogledamo ta njene likove. Ali ‘ajde te, nego ni one shto su joj se svidjali... Ne daj boze da se neka od nas, njenih drugarica, smuva sa dechkom koji se njoj svidjao, pa makar i pre 100 godina, ne bi vishe progovorila sa nama. Ja to ne bih uradila naravno, ali ne moze to da ochekuje od svih drugarica. Ne moze sprechiti da jedan od njih mnogobrojnih startuje neku njenu drugaricu! I kada se to desi nisu one krive shto su se dopale bash tom dechku. Nikada ne bih dozvolila sebi da se naljutim na drugaricu zato shto je startovao dechko koji mi se svidja, pa nije ona kriva. ‘Ajde da se smuvala, mozda i bih, ali samo ju je pitao...i ona odbila?! 

    I, da, pricham sa drugaricom koja kaze da sam mozda mogla da joj precutim, ali kasnije je promanila mishljenje. Kako da joj precutim?! Bolje da joj ja kazem, koja zna najbolje shta je i kako je, nego da chuje to od nekog drugog, a svakako bi... Ja bih se osecala grozno da u njenom prisustvu krijem to... A osecala bih se grozno i na njenom mestu kada bih saznala kasnije i shvatila da su svi pravili budalu od mene! Valjda sam ispravno postupila! Moram da joj kazem da sama mora da se pomiri sa tim da ja nisam kriva, kao ni Nikola, koji me pitao jer on nije znao da se moja drugarica lozi na njega, mada ne znam da li bi ga to sprechilo... Ako ona ne moze da se pomiri sa tim, ja tu nishta ne mogu moze da se ljuti koliko hoce!  

Ja na moru sa josh dve drugarice...u odmaralishtu sa josh nekoliko stotina tinejdzera! Prvih dana na moru blizu nasheg hotela bila je josh jedna moja dobra drugarica koja je tu sa mamom i kojoj se svidja jedan dechko iz gimnazije koji je sa nama u hotelu! Ja sam to znala jedno mesec dana i javila joj da je on tu sa nama. Dva dana je ona provela sa nama i usput je vidjala tog dechka koga sam ja znala na 'cao'!

Sutradan isti dechko prilazi nama na plazi i zove nas da idemo da skijanje da vodi sa njim, ali mi nismo smele! Nakon toga on dolazi kod nas u sobu i pricha tj. upoznaje se bolje sa nama. Ja pomislim "super, ovako cemo moci i moju drugaricu kojoj se svidja bolje da upoznamo sa njim"... I tako je i bilo ona je taj dan, njen zadnji na moru provela sa nama, i upoznala se bolje sa njim. Sve je bilo super, chak joj je i obecao i gitaru da bi pochela da je svira! Taj dan je sve bilo super dok ona nije otishla, onda moja najgora nocna mora pochinje da se ostvaruje...

Muva me dechko koji se svidja mojoj drugarici! NEEEE!!! Ja pokushavam da ga izbegnem, ali to je nemoguce jer on provodi svo vreme sa nama. Na kraju kada vishe nisam mogla da izdrzim, rekla sam mu da ne mogu da budem sa njim jer volim drugog, shto je i donekle istina. Ali uglavnom on se meni ne svidja, a i tu je moja drugarica kojoj nikad to ne bih uchinila. Mada je meni najdebilinije odbijanje "bila bih s tobom ali ne mogu zbog drugarice", to ispada da je samo zbog drugarice, a nije tako. Iako sam ga odbila, svejedno sam se osecala uzasno zbog nje, iako ja tu nishta nisam kriva. Odvratan osecaj, nadam se da mi se to nikad vishe nece desiti!

Reshih da je napishem, kako bi ostao zapamcen jedan moj veliki neuspeh...

E 'vako: Ima jedan dechko kod nas u lepom gradu, koji se zove Djordje, '91 god., svira gitaru, slusha metal muziku, ima uvrckanu crnu kosu, visok, uchi umetnichku, prelepo crta, lepo se oblachi....shta josh reci, osim da sam odlepila za njim od oktobra meseca!!!!

Medjutim, Djordje je do januara imao devojku sa kojom je bio nekih pola godine, mas or menos, i zbog toga ja nisam htela da mu prilazim! Chak je i na zidu gimnazije nacrtao grafit „Tijana volim te! Djordje" Ali kad su raskinuli u februaru ja sam skupila hrabrosti i cimnula ga i tako je pochelo dopisivanje.... i krajem februara dogovorili smo se da se upoznamo!...

Bila je subota i on je imao takmichenje gitare a ja sam ishla u shkolu i dogovorimo se da se nadjemo ispred shkole kad mi se zavrshe chasovi. Prichali smo opushteno o svemu i svachemu iako sam se ja malo odsekla kada sam trebala da mu pridjem...bilo mi je bash lepo, ali znala sam da je on imao drugu devojku- Danicu i da su raskinuli pre neki sedam dana! Kada sam ga preko poruke dan ranije pitala ima li devojku rekao je da nema ali da je video jednu koja mu je 'ukrala dushu' i da pokushava da je nadje...

Nakon prvog susreta videli smo se josh nekoliko puta i sve je bilo ok, ali nismo se smuvali, iako mi je preko sms-a par puta rekao da mu se mnogo svidjam, da bi zeleo da me poljubi al i da se plashi da ne povredi ni njega ni mene...i to mi je davalo veliku nadu... bili smo zajedno na koncertu Bajage i prichali smo opet normalno kao drugovi, chak me i pozvao da idemo zajedno u drugi kafic, ali ja nisam mogla....i nakon nekoliko dana on mi priznaje da je ona devojka shto mu je ukrala dushu ustvari bivsha devojka, Danica, i da moze da mi pruzi samo prijateljstvo, jer ne zna kako bi reagovao da se ga pita da se pomire! Tri dana posle toga ja ih zatichem zajedno, pomirili su se...

Onda nashe dopisivanje prestaje jer on navodno nema kredita jer se posvadjao sa kevom i ne da mu pare (a u medjuvremenu muva moju poznanicu, drugaricu moje drugarice, i to preko TELEFONA sms-om, a ona ga ne podnosi i nece da bude sa njim)... sve dok ga ja nism pitala da porazgovaramo o nashem 'prijateljstvu', jer mi nije bilo jasno da li on svim svojim drugaricama, a ima ih mnogo, govori da mu se svidjaju, kao shto je meni govorio? I da li planira da mu ja budem rezerva? I on mi ponovo kaze da mozemo da razgovaramo ako hocu ali da on moze da mi pruzi samo prijateljstvo...

Onda ga jednog dana sretnem u gradu i on me lagano iskulira kao da me nikad u zivotu nije video!!! Ja se tu iznerviram i nisam htela ni da ga cimam ni da mu shaljem poruke...

I posle toga odem na svirku i ono on tamo! I to sa novom devojkom, koja ima crvenu kosu, crven kaput, starke i mindjushu u obrvi...i to je „vazno", a to shto je sva debilna i izgleda kao glupacha nije vazno, vazno je da ona slusha tu muziku! A ja je slusham stvarno nisam samo pozerka kao ona! Ja sam sedela ispred kluba i on je prolazio i javio se ali samo sa 'cao', ranije je uvek prishao i porazgovarao samnom...A da inache on ne pije, ali pushi ponekad, kad je nervozan i „ne gotivi" devojke koje piju.... i tako traje svirka, i u jednom trenutku vidim Darka kako bukvalno unosi svoju novu devojku u klub!!! Ona je komirana od alkohola, ne zna gde se nalazi, ne moze sama da ode u WC....i tako se ja razocharam u njega (mislim trebalo bi da se razocharam, ali ja i dalje gajim neke nade)!!!

I sada skoro odem u nash lep gradic, i on me ponovo iskulira, a pre jednom me video na skroz drugoj strani ulice i javio mi se! Ako je nekada mogao da me iskulira, mogao je tada. Nije mi stvarno jasno shta se mota po njegovoj glavi, jer on se ponasha kako „vetar duva” nekad je super a nekad se pravi lud. Josh vishe mi nije jasno zashto mi je govorio da mu se svidjam, da bi zeleo da me poljubi, da ne gubim nadu, kad nije zeleo nishta vishe od prijateljstva. Jedino logichno objashnjenje je da sam mu se u pochetku svidela, a posle ne... I ‘ajde to sve, nego shto je lagao da nema kredita, mogao je jednostavno da mi kaze da ne zeli nishta samnom, tako bi mi bilo lakshe.

Prvi utisak obichno vara, jer sam ja mislila da je on bash dobar, i da ne menja tako chesto devojke jer je sa Tijanom bio pola godine, ali posle toga, sve su dolazile jedna za drugom svaki mesec drugu sheta! Ali koliko mi se svidja ne bi mi smetalo da budem jedna od njih, pa kad raskinemo valjda bih se konachno razocharala...

Moje drugarice ga ne podnose, a i mene nervira ali shta cu kad sam prsla za njim...josh uvek. Sada na raspustu ga skoro i ne vidjam, nadam se da cu se konachno „ohladiti” od njega, mada chisto sumnjam.

Imena sam promenila, jer ko zna ko moze prochitati ovo, mada ona su i nebitna. Mozda ste videli ovu prichu kod moje drugarice na blogu, ali to je ustvari moja pricha, i nije vazno da li cete je shvatiti, pishem je zbog sebe u nadi da cu se jednog dana smejati dok je budem chitala, ali sad mi se najradije plache.

"My Happy Ending"

So much for my happy ending
Oh oh, oh oh, oh oh...

Let's talk this over
It's not like we're dead
Was it something I did?
Was it something You said?
Don't leave me hanging
In a city so dead
Held up so high
On such a breakable thread

You were all the things I thought I knew
And I thought we could be

[Chorus:]
You were everything, everything that I wanted
We were meant to be, supposed to be, but we lost it
And all of the memories, so close to me, just fade away
All this time you were pretending
So much for my happy ending
Oh oh, oh oh, oh oh...

You've got your dumb friends
I know what they say
They tell you I'm difficult
But so are they
But they don't know me
Do they even know you?
All the things you hide from me
All the shit that you do [CD version]
All the stuff that you do [radio edited version]

You were all the things I thought I knew
And I thought we could be

[Chorus]

It's nice to know that you were there
Thanks for acting like you cared
And making me feel like I was the only one
It's nice to know we had it all
Thanks for watching as I fall
And letting me know we were done

[Chorus x2]

[x2]
Oh oh, oh oh, oh oh...
So much for my happy ending

Oh oh, oh oh, oh oh...

E, juche ja po obichaju odem sa drugaricom da visim malo na centru… I pochnemo mi prichu o momcima... naravno shta bismo mi drugo prichali! Ona je moje godishte i najbolja mi je drugarica, znam je od vrtica! Nikada nije imala dechka, ali ne zato shto je ruzna, vec zato shto je uzasno probirljiva, i trazi neshto idealno shto nikada nece naci. Vrlo lako se razochara u ljude... I kaze ona da se plashi da ce prvog dechka imati sa 20 god. I da ce je biti blam da mu kaze da joj je prvi dechko ali da ce morati... Druga drugarica pricha kako kod nje u internatu ima dosta devojaka za koje se pricha da se kurvaju, a moja najbolja ce na to „pa iako se kurvaju, devetorica od njih deset ce ponovo da bude sa njom”. Ja joj kazem da je bolje da ga nema uopshte nego da bude sa njih 30 i da svashta prichaju o njoj...i ti shto bi bili sa njom da je takva, bili bi da je iskoriste jer znaju da je „laka riba”. Najlakshe joj je naci dechka, ako hoce bilo kakvog, ali ne treba da bude sa bilo kojim samo da bi imala dechka. I ona kaze da nikad ne bi bila sa bilo kojim i to joj verujem jer, trazi idealnog. Ali chini mi se da ona i nije to bash shvatila kako sam ja htela, i ostala je pri tome da ce joj biti glupo za nekoliko godina kada bude imala dechka...  I krivi sebe shto stalno hoce neshto nedostizno i shto stalno odbije neshto shto joj se „nudi na tacni”, vec voli da se muchi da bi neshto nashla. Bojim se da ne postane opsednuta time.

Ja sam donekle slichna njoj, ne trazim idealnog, vec uvek nadjem neku budalu, i zalepim se za njega iako vidim da od toga nema nishta, meni nema pomoci jer sam vec opsednuta njime. Devojka mog druga mi je jednom rekla da joj licim na jednu od devojaka koje nece da budu ni sa jednim dechkom osim sa onim shto im se svidja! Prochitala me je u potpunosti, upravo sam takva... Moze se meni ponuditi i Johnny Depp, ako se meni svidja neko drugi, ja ne mogu biti sa njim... That sucks!!!

Gledam juche film..."Duhovi u nama"...i na kraju filma kad svatih poentu, dosta misli mi se motalo po glavi! Ako ste gledali film bice vam jasno a, ako niste...pogledajte! However, pitala sam se da li stvarno postoji paralelan svet? Da li na istom mestu, u isto vreme zive neki drugi ljudi ili duhovi, kako god, chijeg prisustva mi nismo svesni? Mozda bash u nashem krevetu lezi neka druga osoba koju naravno ne znamo...

Takodje sam se zapitala da li zaista postoji zivot posle ovog... Shta se deshava kada umremo? Shta, umremo i tu je kraj... e pa ja ne verujem u to! Samo se pitam da li postoje raj i pakao ili kada umremo postajemo neko drugi ko se tek rodio, tj. reinkarnacija... Prichala sam jednom sa drugaricom i ona mi je isprichala jednu veoma zanimljivu prichicu (navodno istinitu):

"Bila jednom jedna baka koja se takodje pitala postoji li zivot posle smrti. Njena deca su takodje htela da znaju to. Obecala im je kada umre ako postoji neshto posle, da ce im dati znak. Nakon nekoliko godina kada je baka umrla njena porodica je ruchala za stolom i iznenada je bakina slika pala sa zida, iz chista mira... To je bio znak!"

Ali mislim da ce ova dva pitanja ostati tajna zauvek...ili mozda do smrti!

Diaries sucks, but... mislim na dnevnike tipa: danas sam radila ovo, danas mi se desilo ono... takvi dnevnici su stvarno sranje, ali trudicu se da ovaj ne bude takav... U njemu cu pisati neke svoje nedoumice i stavove, koje naravno mozete komentaricati! I hope you like it!!!

Evo pochecu sa jednim svojim bash chvrstim stavom o jednoj zanimljivoj stvarchici (tachnije o veoma ozbiljnoj stvari)- EUTANAZIJI! Za one koji mozda ne znaju eutanazija je ubistvo iz sazaljenja ili milosrdja. Omogucava veoma laku i brzu smrt naizlecivim bolesnicima koji trpe nepodnoshljive bolove. Neki meshaju eutanaziju sa samoubistvom, ali to nije isto jer eutanaziju vrshi lekar, obichno po pristanku pacijenta, ako je on u stanju da pristane.  Ja u potpunosti podrzavam eutanaziju... smatram da je to najbolje uchiniti u takvoj situaciji. Ja prva kada bi se nashla u situaciji da trpim nepodnoshljive bolove, a da se ne mogu izlechiti trazila bih da me ubiju. Zashto bi neko ziveo, ako taj zivot predstavlja muchenje. Ne znam da li bi bash mogla da uchinim uslugu nekome i da ga ubijem, ali kada bi toj osobi to toliko znachilo verovatno bi smogla snage i uchinila to... Mozda neki ljudi smatraju zivot dragocenim, da ga se ne treba nikada odreci, i po hrishcanima je to neoprostiv greh, ali u ovom sluchaju ja bih sigurno...