7/2/2009
RECESIJA - KAKO TO DIVNO ZVUČI
Malo "ozbiljniji"blogeri znaju šta znači reč recesija, a ako ne znaju neka pogledaju na google-u.
Whatever.
Recesija - pa šta....
Možeš misliti.
Porast nezaposlenosti.
Usporen privredni razvoj.
Pad potrošnje.
Kriza na više nivoa sa nepredvidivim posledicama-- pa šta...
Kada na ovu temu razmišljam, mislim se - mamu vam jebem kapitalističku, da ste živeli u Srbiji sve ove godine, recesija bi vam bila kao grozan kišni dan za prvi maj.
Samo bi se lako iznervirali zato što je propao roštilj...
Šta smo mi sve proživeli, i nadživeli i još živimo, pa pakao nam neće teško pasti.
Recesija.
Možeš misliti.
Eno onaj ludi amerikanac ostao bez posla on i žena mu, i šta je uradio???
Ubio ker petoro dece, ženu pa sebe.
Pa jel to rešenje?
Missim možda i jeste.
Da se svi amerikanci bez izuzetka pokokaju, možda i jeste rešenje, ali samo privremeno.
Došlo bi neko novo govno umesto njih da vlada kuglom zemaljskom.
Recesija, pa šta.
Možeš misliti.
Ja sam radio za deset maraka, pa za još manje, a onda za toliko da više nije vredelo ni da se dobija plata, već smo dobijali namirnice.
I preživeo sam i ja i svi moji - pa šta....
Recesija.
Serem vam se na Wall Street i brokere kojima ste se dičili i hiljade filmova o njima snimili.
Malo ste para uzeli na nekretnine i na prodaju automobila pička vam materina.
Ajd sad ubijajte se što ne možete da kupujete kola svake četiri godine i kuće svakih 10 godina.
Recesija.
Ma samo neka potraje.
Sećam se da sam u jednoj fenomenalnoj knjizi pročitao sledeće:

KINEZI REČ "KRIZA" PIŠU SA DVA ZNAKA.
JEDAN OD TIH ZNAKOVA U PREVODU ZNAČI "ŠANSA"!!!!!!!

MISLITE O TOME...

RECESIJA - PA ŠTA...
posted by DANILOVIC at 17:47 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (5) | Posalji komentar
7/2/2009
SMRT U DISKOTECI - NIJE, AL SMRT U BUTIKU - SKORO DA JESTE..
Ko misli da će biti reči o poznatom koktelu  " Smrt u diskoteci" - pogrešio je.
Može odmah da ide dalje da čita nešto gluplje od ovoga.
Elem.
Odavno su "naučnici" utvrdili da je kupovina za ženski deo populacije - zabava, a za muški deo populacije - težak stres.
Naravno, ima izuzetaka, ali u globalu je tako.
Evo moga primera.
Kada idem da kupim nešto odredjeno, onda problema nema.
Znam šta hoću, proučio sam cene na drugim mestima i znam mnogo detalja o onome što ću kupiti.
Pošto obično kupujem neku tehničku robu, naravno da sam unapred jako verziran, čak često i više od prodavaca.
Upravo mi se to desilo letos kada sam kupio jedan uredjaj.
Dva prodavca nisu znali osnovne stvari o njemu, a ja sam znao jer sam to sve proučio na internetu, i naravno zapamtio.
Nisu znali ni kolika je memorija, ni koliko se može proširiti, ni još neke osnovne stvari, koje ja eto znadoh tada.
No da se vratim na temu.
Dakle, ako znam šta hoću kupovina ide lako i glatko.
Čak stignem i da se ispričam sa prodavcima o nekim detaljima, ili dodatnoj opremi i slično.
ALI...........
Kada idem da kupim nešto "neodredjeno", na primer neki poklon za nekog, E ONDA NASTAJE HAOS:)...
Haos je srazmerno proporcionalan količini robe koja se oko mene nalazi.
Ako sam na primer u butiku gde je manje robe -stres je manji.
Ako sam pak u nekom većem butiku, ili nedaj Bože mega marketu - totalni je haos...
SVE VIDIM A NIŠTA NE VIDIM:))..
Ali, pošto ja znam odavno da kupovina neće glatko da ide, onda teško onome ko se zatekne u prodavnici da mene usluži:))
A naravno, to su obično prodavačice:)).
Elem.
Kada udjem na primer u neku prodavnicu gde ima robe, i ne znam šta ću da kupim, a treba da kupim, odmah tražim prodavačice:).
Onda kada me ona malo orijentiše, krenem u pretragu:).
Ako kupujem neku igračku, nešto od odeće, neke patike - ja naravno pitam - GDE JE TO.
Kada ja to nadjem, i kada vidim da na primer majica ima na stotine, ja opet zovem prodavačicu da joj objasnim za koga je i onda ona počne da vadi i traži i da mi sugeriše...
Pošto ja naravno skoro nikada ne znam konfekcijski broj koji treba uzeti, mere se uzimaju odokativno:).
Ako je prodavačica sitna, a ja kupujem neko odelce za bratanicu na primer, može da mi dodje kao orijentir, mada ja kažem da je to za dete od toliko i toliko godina  - žensko naravno...
Ma haos.......
Smehotresna olimpijada nastaje kada udjem kod Kineza:)..
E tu kada nešto pitam, kinezi obično moraju da konsultuju pomoćnike Srbe, Srpkinje...
Engleski naravno ne zna ni jedna Kineskinja.
Ja je bar ne upoznadoh do sad:).
Sreća bar imaju cene pored artikala, pa ne moram i to da zapitkujem:)
ZATO,
AKO KUPUJEM SEBI NEŠTO I AKO KUPUJEM NEŠTO OD TEHNIČKE ROBE KOJU ODUVEK OBOŽAVAM, TO OBAVEZNO RADIM JA I TO ME ISPUNJAVA........
ALI..
AKO KUPUJEM ZA NEKOG DRUGOG NEŠTO, BOLJE JE DA IMAM ASISTENTA UZ MENE, ILI DA TAJ NEKO DRUGI KUPUJE, A JA SAMO DA GLEDAM I DA DAM NOVAC:)....

posted by DANILOVIC at 15:19 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar