Na nekoliko "nacionalnih" televizija,
večeras je objavljena štura vest
da je poznati pevač Aca Lukas, ranjen u pucnjavi
i da se trenutno nalazi u urgentnom centru. Ostali detalji još nisu saopšteni,
a TV Košava saopštava da će intervju
koji im je Aca Lukas dao večeras
neposredno pre ranjavanja,
emitovati sutra.
...................
Dragan Janković, alias Antonelo Sata, sleteo je na aerodrom u Beogradu malim privatnim avionom.
Kombijem su ga odveli po ledenom januarskom danu u rodno selo Prćilovicu.
Tamo su ga već po mraku dočekali familija i bivše komšije.
Kuća u kojoj je živeo, više nije postojala jer je srušena nakon smrti oca.
Ušao je u jednu od kuća da se upozna sa rodbinom.
Onako sav zbunjen, pod stresom i ne znajući srpski, ljubio se sa osobama koje su mu prilazile.
Sestra je znala malo Italijanski (gle čuda:)), i tako su se sporazumevali.
Doneo je neke poklone bratu i ostalima.
Bio je sav zbunjen, medju nepoznatim ljudima, u selu gde ni asvalta nema.
Sirotinja na sve strane oko njega.
Baš ona od koje je pobegao pre 35 godina.
U intervjuu je otvoreno rekao - da ne može ovde da živi.
Pitali su ga zašto?
Rekao je da mu se ovde ne svidja i da se vraća nazad za Italiju, jer ionako ima Italijansko državljanstvo.
Vratio se Dragan - Antonelo nazad za Italiju, ostavivši svoju rodbinu ponovo.
Eto za svih tih 35 godina nije uspeo ništa da napravi od svog života.
I dan danas spava u svratištima.
I dan danas jede u javnim kuhinjama.
Na licu mu je neki podsmešljivi izraz lica koji ne skida.
Tužna sudbina dečaka koji nikada nije našao svoju sreću.
Samo on zna šta je sve prošao za ovih 35 godina.
Deo toga se vidi i po njegovom hodu.
Teško breme, preteško breme je bilo na ledjima ovog jadnog Cigana, sada Roma, sada Italijana.
Svoju priču je završio pevajući poznatu staru pesmu koju je možda zapamtio ili ga je neko podsetio:
"Siroma sam siroma sam al volim da živim,
Dok poslednji dinar imam neću da se smirim".
Lagao je 35 godina da ne zna odakle je.
Lagao je jer se nadao da će mu tako bolje biti.
Lagao je jer se nadao boljem životu od onog koji je zatekao prošlog meseca u Prćilovici.
Lagao je i slagao je samog sebe.
Na žalost nije mu se posrećilo do sada.
Možda ova emisija nešto promeni konačno u njegovom jadnom životu.
Možda ovi besni lovatori koji prave emisije o tudjoj nesreći i od toga dobro zaradjuju, učine nešto da ovog jadnog čoveka konačno zbrinu.
Njemu treba samo jedan mali stančić i neki skroman posao, da ima da samog sebe izdržava.
Naravno, ukoliko on uopšte želi išta da radi, ušta iskreno - SUMNJAM....
Medjutim, za redakciju "Potrage" to nisu bila Ciganska posla.
Sa mnogo dokumentacije, fotografija i video zapisa, zaputili su se za Italiju.
Tamo su kontaktirali medije koji su ovu emisiju objavili, i stupili u kontakt sa Antonelom Sata.
Pokazali su mu slike, video zapis govora njegove sestre po materi, i saopštili mu da je njegovo pravo ime DRAGAN JANKOVIĆ.
Takodje su mu rekli podatke o njegovoj rodbini, i poželeli da ga odvedu u rodni kraj nakon 35 godina.
Tada je "Antonelo" prvi put priznao, da je svo vreme znao odakle je, ali se pravio naivan.
Znao je da je iz Srbije, iz okoline Aleksinca, ali je mudro ćutao.
Očito je hteo negde da se udomi i skrasi konačno.
Da ga neka imućna porodica primi za svoga.
Dakle, lagao je svo vreme.
Čak je i zapamtio neke srpske reči i prvi put ih pred kamerama rekao.
Proradile su emocije.
Krenule su mu suze dok je gledao slike pokojnih roditelja i ljubio ih.
Ekipa "Potrage" ga je nagovorila da podju za Srbiju.
Pošto je medijskim lešinarima odavno postalo profitabilno da se bave ljudskim sudbinama i da od toga prave show, jedna ekipa iz Srbije se zainteresovala za ovaj slučaj.
Krenuli su u "Potragu"!
Pošto se prostim računskim operacijama sabiranje i oduzimanje, došlo do podatka koje godine je dečak nestao, kontaktirali su svoje veze u MUP-u da bi saznali za sve dečake koji su nestali odredjene godine.
Elem, dobili su kompletan spisak nestalih dečaka u Srbiji sa početka 70- ih godina i došli do jednog zanimljivog slučaja -
nestanak šestogodišnjeg dečaka Dragana Jankovića iz mesta Prćilovice (ako me pamćenje još služi:)).
Otišli su u Prćilovicu i počeli svoju istragu.
Sakupili su dovoljno informacija, a lokalni Cigani - sada Romi, na fotografiji iz novina koju su im pokazali "istražioci" - nedvosmisleno su prepoznali svoga malog nestalog Dragana Jankovića.
Saznali su da su otac i majka imali četvoro dece.
Jednoga dana jedno od te dece je nestalo.
Nije to ni prijavljeno policiji.
Na pitanje novinara - istražioca :"Zašto to nije prijavljeno policiji", jedan od predsednika lokalnog udruženja roma je rekao:
"Nije vredelo. Ako bi neko i otišao za nešto, samo bi to bilo prokomentarisano kao CIGANSKA POSLA, i na tome bi ostalo".
Dakle, za policiju su takvi slučajevi smatrani za "CIGANSKA POSLA"....
Neki dan (kao i neki od vas) odgledah emisiju valjda beše "Potraga" naziv.
Elem.
U Italiji je nedavno na Tv objavljeno da postoji jedan čovek za koga se ne zna ni ko je ni odakle je.
Cela Italija se digla na noge da otkrije misteriju.
Počeli su se javljati roditelji koji su nekada davno izgubili decu, u nadi da je to baš njihovo dete.
Inače, znalo se da je on šeste godine na ulici i da za 35 godina nije uspeo da sazna za svoje poreklo.
Počeli su ljudi da se javljaju.
Jedan imućni Italijan se javio i rekao da je to "sigurno njegov nestali sin" i primio ga je u svoju kuću.
Bio je toliko ubedjen da nije tražio ni DNK analizu.
Nakon godinu dana, isterao je svoga "sina" zbog toga što ga je ovaj potkradao i stvari iz kuće su nestale.
Zatim se javila neka Hrvatica puna nade.
Došla je u Italiju da vidi čoveka koji se sada zove Antonelo Sata (po ulici u kojoj je pronadjen).
Bila je puna nade i ona takodje.
Govorila je da je to njen sin, sve dotle dok rezultati dnk analize nisi bili uradjeni.
Oni su definitivno pokazali da Antonelo Sata ne može biti sin dotične gospodje.
Uplakana i razočarana vratila se nazad i "lijepu njenu".
