Oni koji prate ovde moje piskaranje, znaju da više volim prozu od poezije.

Ali naravno, ni poezija mi nije strana, a i pisao sam u ranijim postovima da sam nagradjivan za pisanje pesmica još kao osnovac......

Ovu poruku sam dobio od predivne osobe pre izvesnog vremena, i voleo bih da je podelim sa vama.

Pitao sam je da li zna ko je autor ne zna.

Možda su ovi stihovi čak i poznati, ali meni nisu.

Sve u svemu, predivni su i zato ću ih podeliti sa vama:

...........................................

AKO JEDNOG DANA OSETIŠ DA TREBAŠ PLAKATI,

ZOVI ME.

NE OBEĆAVAM DA ĆU TE NASMEJATI,

ALI MOGU PLAKATI SA TOBOM.

AKO JEDNOG DANA OSETIŠ DA TREBAŠ POBEĆI OD SVEGA,

ZOVI ME.

NE OBEĆAVAM DA ĆU TE MOLITI DA OSTANEŠ,

ALI MOGU BEŽATI SA TOBOM.

AKO JEDNOG DANA NE BUDEŠ ŽELEO DA IKOG ČUJEŠ,

ZOVI ME.

JA OBEĆAVAM BIĆU SA TOBOM I U TIŠINI.

ALI,

AKO ME JEDNOG DANA ZOVEŠ I NEMA ODGOVORA,

DODJI,

POSETI ME.

MOŽE BITI DA SI TI MENI POTREBAN........