POKOJ MU DUŠI...

Da li je potrebno vraćanje Chata na Blogoye?

Kada sam došao na ovaj blog, nisam znao ništa o blogovima, ali naravno, videli ste da sam se uklopio.

Tada je postojao chat.

Bio je potpuno prazan.

Eventualno je ulazilo po njih par i to kada se dogovore da proćaskaju malo...

Ja sam na ovdašnji chat ušao samo nekoliko puta, i uvek je bio prazan, tj. par puta sam sa nekim ćaskao, čisto iz zezanja...

Dakle zvrjao je prazan i kada je počelo opterećenje Blogoya novim posetiocima, poglavica ga je sklonio jer je opterećivao server bez potrebe.

Da ne kažem- bio je promašena investicija...

Elem, da se vratim na temu...

MOJE JE MIŠLJENJE DA JE CHAT APSOLUTNO NEPOTREBAN KAO DEO BLOGOYE-A...

Moja je prognoza, da ako se ipak izglasa da se on vrati, jedno vreme će biti posećen i onda će opet da zvrji prazan..........

A zašto???

Pa evo..

Nekoliko meseci sam ovde i upoznao sam mnogo blogera na ovaj ili onaj način.

Saznao sam čime se većina blogera bavi, kakva su im interesovanja, karakter, obrazovanje i slično........

Ovo je moja analiza....

Blogoye je blog.

Ovde svako dodje u cilju pre svega da napiše svoj post.

Svako se trudi da da najbolje od sebe.

Svako želi da se nadje na naslovnoj strani.

Svako voli da vidi što više komentara na svom blogu.

Ko god kaže da nije tako - ne govori istinu...

POSTOJE IZUZECI..

To su blogovi koje pišu odredjene kategorije blogera.

Na primer oni koji blog koriste kao reklamu i ništa više..

Postoje još neki izuzeci, ali nije to sad bitno...

Poenta je da 90 posto blogera dodje ovde da bi napisalo post, pogledalo nove postove, dalo komentare i odgovorilo na komentare...

Sve to zahteva mnogo vremena, i samo jedna poseta Blogoyu i pisanje posta i malo razgledanje, potraje prilično...

Sledeća stvar...

Veliki broj Blogera piše blogove sa radnog mesta.

Konektuju se, stalno su online, pišu i komentarišu..

Svako se dakle trudi da napiše što bolji post i da da komentar onim osobama koje čitanju njegove postove, kao znak uzajamne pažnje.......

BLOGERI OVDE DOLAZE DA BI PISALI POSTOVE, I TO IM JE OSNOVNI RAZLOG DOLASKA OVDE....

CHAT JE NEŠTO SASVIM DRUGO!!!

Ko ne zna Chat potiče od reči chit chat što znači: brbljanje, neobavezno ćaskanje.....

Ovde jednostavno nema osoba koje će da vise na chatu i da "čavrljaju"!!!

Ako ih i ima, ima ih jako malo...

Ko je imalo pratio statistiku posete blogoyu, i ko je malo obratio pažnju na balkon (kako ja to nazivam),video je da retko kada ima više od 30 blogera online....

Dakle, od tih 30 kada je špic, šta mislite koliko će njih da ide da chatuje???

Nekoliko!!!

Mana chata na Blogoyu, je u tome da kada udješ na chat, više praktično nisi na blogu već na chatu, i ulaziš u jedan potpuno drugi svet...

Sa chata ne možeš da pratiš koji su novi postovi izašli, a takodje - boravak na chatu je veliki gubitak vremena...

Kome je do chata i chatovanja, taj će otići na neki chat and date sajt, gde ima bar 30-40 članova, pa će sa nekim i da ćaska i nekog novog da upozna...

Dakle, još jedna svrha chata je upoznavanje putem komunikacije u realnom vremenu...

Ovde da bi smo se upoznali, nije potrebno da idemo na chat.

Dovoljno je da komuniciramo komentarima i lako se može videti ko sa kim može da nadje zajednički jezik.

Nakon komentara, ako neko oseti potrebu, kontaktira na privatne poruke i tamo se dogovara o eventualnom daljnjem poboljšavanju komunikacije...

Dakle, još jednom, chat je nepotreban........

Za razliku od chata, kada sam došao na Blogoye, izuzetno mi se dopao Shoutbox:))..

Zbog njega sam nekoliko puta banovan.

Njegova izuzetna prednost nad chatom je, što se nalazi na naslovnoj strani.....

Na taj način, svako može da "chatuje" a da ne ide u neku posebnu prostoriju.

Na taj način svaki bloger može da kuca u Shoutboxu, i da u isto vreme prati nove postove i da daje komentare..

Shout box je nešto što odvaja Blogoye od svih drugih blog sistema koje sam ja posetio, a posetio sam verovatno bar 15...

Shoutbox je duša blogoya, i preko njega su blogeri prisniji, i tu se vidi da ima nekog, da je neko prisutan, da je neko tu...

Na drugim blog sistemima toga nema, i kada udješ na najveće blog sisteme, imaš utisak kao da se nalaziš u ogromnoj biblioteci u kojoj si potpuno sam, sa starom bibliotekarkom!!!

I da završim, mada bih mogao još o ovome da pišem..

Chat ne treba vraćati, a Shoutbox treba učiniti fleksibilnijim za komunikaciju..

To  u prevodu znači, dozvoliti komunikaciju svima koji to hoće, mada bi bilo mnogo bolje kada bi se izbeglo na neki način lažno predstavljanje...

Dobra opcija bi bila da na Shoutboxu mogu da kucaju samo oni koji su logovani.....

Elem, možda sam još nešto bitno preskočio, ali da zaključim:

Vraćanje chata će biti nepotrebno poglavičino maltretiranje i trošenje njegovog dragocenog vremena, radi nečijih hirova......

REČE DANILOVIĆ, A VI SAD IZVOLTE OTVARAJTE!!!

PS.

Voleo bih da nisam u pravu, jer sam izuzetan chater:)))

Kao što mnogi znaju, danas je tačno dve godine kako je iznenada preminuo Slobodan Milošević.

Bio je kontradiktorna ličnost.

Jedni su ga obožavali, drugi su ga mrzeli.

Jedni su mislili da je mesija, spasilac, prorok, vizionar.

Drugi ga smatraju ubicom, komandantom eskadrona smrti i slično..

Ja lično mislim da treba napraviti vremensku distancu, da bi se neki pravi zaključak doneo o ovoj ličnosti koja je ušla definitivno u našu istoriju i iz koje nikada neće biti izbrisana...

Lično mislim da je Milošević bio dobar čovek, ali je bio okružen huljama, lopovima, ubicama i svakom vrstom ološa koja ga je koristila za svoje lične interese..

Čak mislim da je živeo u nekom nerealnom svetu, gde su ga njegovi poltroni lažno obaveštavali i hvalili ga kako je samo on jedan i jedini, najbolji..

Zato je jadnik i raspisao one famozne izbore pre vremena...

Da se odmah ogradim i da kažem da nisam nikada bio pristalica njegove politike , niti programa njegove stranke, ali - GLASAO SAM ZA NJEGA JEDAN JEDINI PUT, i to IZ INATA NARAVNO, jer nisam želeo da na vlast dodju oni koje sam tada smatrao izdajnicima (a i sada)..

Dakle, mnogi ovde znaju da sam desničar po opredeljenju (umereni), ali sam eto glasao za levu opciju.

To govori o tome da nisam vezan ni za jednu partiju.

Nisam član ni jedne partije, već odluke donosim na osnovu svojih opažanja i svojih razmišljanja..

Imam svoj izgradjeni stav o svemu, i mogu da ga branim...

Mogu ovde da dodam na primer, mada to mogu u posebnom postu pisati, da nikada, ali nikada nebih glasao za Borisa Tadića, Čedu Jovanovića, Čanka i još neke Koraće, Ljajiće i da ne nabrajam...

Jednostavno, stvar principa...

Dakle, kakav god da je bio Slobodan Milošević.

Imao on svoje eskadrone smrti ili ne.

Ubijao neprijatelje ili ne.

Pravio genocid ili ne.

Pokrao državu ili ne.........

ON JE IPAK DEO NAŠE NOVIJE ISTORIJE, BIO JE PREDSEDNIK U NEKOLIKO MANDATA, I ZASLUŽIO JE DA MU SE MAKAR NA GODIŠNJICU SMRTI POSVETI BAR JEDAN POST SA MOJE STRANE......

Iskreno, zabole me uvo da li ću izgubiti nekog simpatizera nakon ovog posta.

Ja sam politički tolerantan.

Nisam tolerantan samo prema izdajnicima koje bih vešao ili streljao.

Imam svoj stav.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ JE ISTORIJSKA LIČNOST.

UMRO JE KAO MUČENIK U HAŠKOM KAZAMATU POD NE RAZJAŠNJENIM OKOLNOSTIMA.

AKO NI ZBOG ČEGA DRUGOG, ZASLUŽIO JE OVAJ POST, JER MISLIM DA JE ON BIO DOBAR ČOVEK, ALI U LOŠEM DRUŠTVU (POČEVŠI OD NJEGOVE ŽENE PA DALJE).......

NEKA POČIVA U MIRU SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

20. avgust, 1941. - 11. mart, 2006.

Oni koji prate ovde moje piskaranje, znaju da više volim prozu od poezije.

Ali naravno, ni poezija mi nije strana, a i pisao sam u ranijim postovima da sam nagradjivan za pisanje pesmica još kao osnovac......

Ovu poruku sam dobio od predivne osobe pre izvesnog vremena, i voleo bih da je podelim sa vama.

Pitao sam je da li zna ko je autor ne zna.

Možda su ovi stihovi čak i poznati, ali meni nisu.

Sve u svemu, predivni su i zato ću ih podeliti sa vama:

...........................................

AKO JEDNOG DANA OSETIŠ DA TREBAŠ PLAKATI,

ZOVI ME.

NE OBEĆAVAM DA ĆU TE NASMEJATI,

ALI MOGU PLAKATI SA TOBOM.

AKO JEDNOG DANA OSETIŠ DA TREBAŠ POBEĆI OD SVEGA,

ZOVI ME.

NE OBEĆAVAM DA ĆU TE MOLITI DA OSTANEŠ,

ALI MOGU BEŽATI SA TOBOM.

AKO JEDNOG DANA NE BUDEŠ ŽELEO DA IKOG ČUJEŠ,

ZOVI ME.

JA OBEĆAVAM BIĆU SA TOBOM I U TIŠINI.

ALI,

AKO ME JEDNOG DANA ZOVEŠ I NEMA ODGOVORA,

DODJI,

POSETI ME.

MOŽE BITI DA SI TI MENI POTREBAN........

Definitivno i neopozivo sam zaključio da se ne isplati biti dobar ni u kom pogledu.

Znam ja izreke: "Dobar i budala braća rodjena", i ostale koje opominju da ne valja biti previše dobar, da te drugi koriste, da bolje prolaze oni loši, al džaba..

Hoću ja da budem dobar.

Hoću da budem sa svima dobar.

Hoću da poštujem.

Hoću da pomognem.

Hoću da se nadjem.

Hoću da posavetujem.

Hoću da se žrtvujem ako treba.

Hoću i satima nekom nešto da objašnjavam ako treba mu je zaista potrebno da shvati..

Hoću i da žrtvujem sebe da bi drugom pomogao....

Ali čemu sve to??

Šta imam od toga???

Tapšanje po ramenu..

Ma ne..

Čak mnogi misle da nisam dobar...

Dakle, em sam dobar, em od toga nemam koristi i plus neki misle da nisam dobar pa treba da dokazujem da sam dobar iako od toga nemam koristi , a ni od dokazivanja..

Kako god okreneš - NE VALJA DA BUDEM DOBAR...

Pišem ovo sa razlogom.

Pišem ovo iz puno razloga..

Biću i ja bitanga.

Barem ću pokušati, pa ću vremenom i to naučiti kao i sve ono drugo što me zanimalo do sad..

Ako sam mogao da učim knjige i sveske na pamet, pa valjda mogu da naučim da budem bitanga jel tako??

Šta tu ima da se uči i šta tu ima neke nauke..

Budeš suprotno od onog što je dobro i eto te bitanga si.

Samo gledaš da te ne uhvate..

Dakle, i ja ću da varam.

I ja ću da lažem.

I ja ću da obećavam.

I ja ću da iskorišćavam.

I ja ću preko tudje muke da se bogatim.

I ja ću preko tudjih ledja da gazim.

Lagaću, muljaću, varaću, iskorišćavaću i obrnuto...

Ne vredi.

Zaista ne vredi biti dobar..

DJUBRAD I BAGRO LJUDSKA GDE STE???

PRIMITE ME U SVOJE REDOVE, DA BUDEM OD GOREG GORI, DA BUDEM OD KVARNOG KVARNIJI!!!

PA NEKA SVAKO KO MISLI DA SAM LOŠ I DA SAM VARALICA U BILO KOM POGLEDU, KONAČNO IMA I MATERIJALNE DOKAZE ZA TO!!!

KAO ŠTO NA PRIMER GENARALA LUKIĆA OSUDIĆE ZA GENOCID, NA PRAVDI BOGA.

PA, DA GA JE BAR NAPRAVIO, I DA SADA SA RAZLOGOM ROBIJA DOK JE ŽIV, I JOŠ DESETAK GODINA POSMRTNO..

NE.

DEFINITIVNO SAM ODLUČIO..

NEĆU VIŠE DA BUDEM DOBAR, I KO GOD ME SMATRA LOŠIM, OD DANAS IMA OVDE MATERIJALNU POTVRDU!!!

Po defaultu, a i po horoskopu, nisam konformista.

Ne poštujem autoritete, a i nametnute stvari koje mislim da nisu u redu.

Čak i ako su dobre, ja ću da imam uvek dozu skepticizma, dok ja sam ne utvrdim da to jeste ili nije dobro , po mom mišljenju..

Ne poštujem dan zaljubljenih, jer neću da mi zapadnjaci odredjuju kada ću ja da poklanjam poklone i kada ću to da obeležavam. Meni je svaki dan - dan zaljubljenih.

Ne poštujem praznik rada, jer takodje neću da mi zapadnjaci odredjuju kada ću da slavim rad ili nerad..

Kada hoću da radim, onda radim. Kada neću da radim, ne možeš me puškom naterati.. Dakle meni je svaki dan praznik rada koji god ja radim..

Takodje, godišnji odmor mi je svaki put kada ja to odlučim da je tako.. Ne kada mi neko da, već kada ga  dam samom sebi...

Ne poštujem ni osmi mart, dan žena, jer neću da mi tamo neko odredjuje zbog nekog protesta ili ne znam čega, kada ću da poklanjam cveće, poklon, ili ljubim drage ženske osobe..

Za mene je svaki dan dan žena, jer poštujem žene i nije potrebno da se odredjuje poseban dan, kada će se eto to praznovati...

Ali, kao znak pažnje prema damama, i pro forme, ipak čestitam mojim dragim damama praznik tj. dan žena.

I samo da znate drage dame da mislim na vas i ostalih 365 dana, ne samo ovaj dan;)...

I tako.............. ljubim vas puno sve.....

Na jednom mestu na netu, sam upoznao jednu prepametnu devojku iz Beograda.

Nismo se nikada videli.

Videli smo slike ja njene ona moje.

Dobro je pamtim po tome, da kada sam joj poslao slikice kaže ona meni: Čije su ovo slike??

Pa moje čije bi bile...

Ajd ne zezaj..

Pa što -- rekoh ja..

Ovo je kaže neki klinac...

I naravno nakon kraćeg objašnjavanja, konačno je ukapirala da sam to ja, al sam mladolik pa to zbunjuje.

A inače nikada nisam slao lažne slike, jer devojka je malo mladja od mene, a i kad bih se sreo sa nekom i videla da sam joj poslao lažne slike, naravno da bi to bio prvi i poslednji susret... Sasvim logično zar ne??

Elem...

Čuli smo se telefonom, pisali porukice, kuckali na msn, ali se videli nismo nikada kao što rekoh- uživo...

Izuzetno je pametna.

Izuzetno obrazovana i načitana...

Bavi se izmedju ostalog i slikarstvom, a uvek je vesela i sa njom je svaki razgovor odmor i smeh...

Jednostavno, apsolutno pozitivna devojka koju treba imati u svojoj blizini...

..............................

Dakle, juče sam nešto radio i oko osam uveče mi se javlja ona na msn.

Nakon normalne razmene pozdrava;), ona mene pita: Jesi li ti to mene pozvao na kafu???

Ili je neko drugi..

Joj, kaže, pobrljavih brojeve!!!

Ja naravno po svom običaju okrenem na šalu..

Pucnem je onim pendrekom na msn, uputim joj još nekoliko prigodnih emotikona, i kažem : E tako, jesi se sad smirila:)))..

Ajd sad reci šta te muči, kažem ja...

A ona meni opet: Daj bre reci da znam???

Ja naravno misleći da se šali nešto, opet pošaljem koji škakljivi emotikon, i pravim se naivan, i naravno prihvatm igru misleći da je zaista igra:))..

Ona mene pita jel ovo tvoj broj moba???

A ja kontriram: Koliko ja znam ovo je msn:)))..

A ona opet meni : Daj reci jesi li me ti pozvao na kafu, da ne izadjem sa nekim imbecilom:)))..

I ja , ne znajući pozadinu svega kažem:

Ajd izadji samnom na kafu.

Popićeš i moju:)).

E, nakon ovih mojih reči ona se nasmeja i reče:

E dobro.

Nisam bila sigurna......

Aj ćao , vidimo se...................

..................................

NASTAVAK U SLEDEĆEM POSTU

Predivna crna duga kosa.

Prelepe oči braon boje.

Andjeosko lice bez bora.

Usne kao pupoljak.

Osmeh kao u deteta.

Pogled koji obara.

Telo kao Boginja.

Duša kao nebeska.

I DODJE MOJA DRAGA

I dodje moja draga,

Pogleda statistiku,

I u sebi promrmlja,

Izem ti politiku..

Mačke nije bilo,

Miši kolo vodiše,

Ali mačka dodje,

Miši se razbežaše..

Maca odmah prionu,

Da nastavi poslove,

Al pre no što započne,

Navali na postove...

Pesmica namenjena mojoj dragoj...

....(prepoznaće se sama:))

Ovaj post je prepun psovki tako da je zabranjeno čitanje svima koji ne ispunjavaju uslov naveden u naslovu.

Dakle, onaj ko ovde udje mora da ima najmanje 78 godina.

Lepše je sa kulturom.

Ima ovde mnogo dece, i ne moraju da čitaju sve naše gluposti.

Ne moraju da čitaju šta neko piše u nedostatku pažnje.

Ne moraju da čitaju šta neko piše kada mu opadne popularnost.

Ne moraju da čitaju šta piše neko kada primeti da više nije aktuelan.

Ne moraju da čitaju šta neko piše kada postane frustriran zato što su došli : pametniji, obrazovaniji, elokventniji, bolji u svakom pogledu..

Ne mora svako baš da čita takve postove..

I kao što rekoh ovo je samo za 78+.

Nadam se da niste čitalo ovo, ako imate manje od 78 godina;)

U protivnom, sami ste snosili posledice od stresa koji ste ovde doživeli čitajući ovaj, do krajnjih granica, vulgaran post

Pre par dana, bio mi je prijatelj koji retko dolazi, pa smo se ono ispričali o svemu i svačemu.

Lep, divan dan pa smo ćaskali prelazeći sa teme na temu, jer svako je žurio da nastavi svoj posao...

Sve u svemu, iako sam planirao da popričam kratko, naš je razgovor baš potrajao...

Kao što rekoh pričasmo o svemu i svačemu, i jednog momenta je spomenuo nešto u vezi posla....

Da, u razgovoru je učestvovala i treća osoba (moj rodjak), koja je tu temu spomenula...

I ja ga upitah: Šta zar više ne radiš??

Ne. Dobio sam odkaz.

Zašto? Upitah opet ja...

Objasnio mi je da su ga ostavili na cedilu oni sa kojima je radio dugi niz godina..

Napravili su neku vrstu štrajka, protesta, i jedina žrtva je bio on, jer su svi ostali podvili repove, povukli se, a kola se slomila na njemu...

Bup. Ostade čovek na ulici bez posla i plate, a ima svoju porodicu koju treba da hrani...

Inače, radio je u firmi koja je privatizovana, i u kojoj gazda radi šta hoće, ne po kapitalističkim principima, već robovlasničkim...

Nema šanse da neko tuži tog gazdu, jer ima veze na sve strane u nekoliko država, tako da  svaka tužba protiv njega ili firme, može samo da rezultira propašću onog koji tuži........

Tako bar trenutno stoje stvari...........

Ok, tako dakle taj ekstra čovek, više nigde ne radi..

Pitao sam ga ima li kakve planove, šta sada radi??

Bukvalno mi reče: NIŠTA!!!

A čovek je kao od brega odvaljen, izuzetno dobar, pozitivna ličnost, i ne sumnjam da će se snaći vrlo brzo.

Uspeo sam da izvučem neku informaciju, koju je očito krio, da će početi neki privatni biznis..

Nije hteo da priča očito, da "ne urekne"......

Pitao sam ga šta mu radi brat???

DA li se vidjaju??

Vidjaju se naravno...

Zašto je sada to relevantno?

Zato što je i brat ostao bez posla i to prošle godine...

Takodje čovek koji je kao od brega odvaljen (Bosanci su moji;)), sada je što se kaže- na ulici...

Jednostavno, privatizacijom se pojavilo neko lice koje je odkupilo firmu.

Radnicima je ponudjeno da biraju:

Ili da uzmu simboličnu odpremninu u vidu par hiljada evra..

Ili da rizikuju da budu tehnološki višak kada novi gazda preuzme firmu..

Naravno, skoro svi zaposleni su išli na sigurniju varijantu, uzeli te pare, i razišli se svako na svoju stranu..

Dakle, i brat je sada bez posla..

Takodje ima porodicu, jednog sina, ekstra je čovek i drug - ostao bez posla...........

Kuriozitet je da se još uvek ne zna ko je odkupio ovu firmu!!!!!

Koga god pitaš nema odgovora....

Čak su radnici toliko ne zainteresovani, da se nešto ni ne raspituju, a i ta grupa koja je to sve uradila, je to očito uradila vrhunski i u vezi sa nekim "odozgo"....

Sve u svemu, dva čoveka u punoj snazi ostadoše bukvalno na ulici sa neizvesnom budućnošću........

A IMA I DRUGA STRANA MEDALJE.......

Jedan moj rodjak se zaposlio kod jednog mog poznanika, ili bolje reći , druga iz detinjstva..

Taj drug iz detinjstva nije imao ništa naročito..

Bio je prosečan djak.

Nije bio nešto inteligentan.

Ali momentalno taj moj nekadašnji drug (i sada je) ima veliku firmu, sa velikim brojem teških mašina i bavi se delatnošću koja je jako tražena.......

Obrće miliione i milione godišnje...

Ima veliki broj zaposlenih radnika, i čujem da je fer prema njima.............

A KAKO JE POČEO, I KAKO GA JA PAMTIM???

Gledao sam kako kao klinac, dovodi svog druga da išamara nekog takodje druga, koji mu se nešto zamerio.

Kada su nastale teške godine, sa ogromnom inflacijom, švercovao je sve i svašta...

U tim godinama, znam i da je krao naftu, i znam i odakle..

U tim godinama je čak i struju krao..

U tim godinama je da bi izbegao vojni rok- promenio državljanstvo i otišao u Republiku Srpsku..

Uzeo je državljanstvo RS, i izbegao vojni rok...

Dakle, bio je vidra odkad znam za njega, a znam ga od malena...

Naravno , kao i svaki Bosanac, ima rodbine u inostranstvu..

Uložio je svoj novac, neko ga je pogurao odande, i sada ima zaista reprezentativnu firmu.......

Inače, dečko ili čovek je jako dobar...

Ima decu i ženu koja je izuzetno pametna i koja mu je bila podrška (oboje me inače jako cene)...

Dakle, okreće se kolo sreće kako rekoh na početku....

Oni koji su imali sigurna mesta u državnim firmama, sada su na ulici..

Oni koji su bili ne zaposleni, boreći se, postadoše neko i nešto, zahvaljujući trudu, i ponekad šetajući na ivici zakona..........

NE SUMNJAM DA ĆE SE NI OVA DVOJICA MOJIH POZNANIKA SNAĆI - SPOSOBNI SU ZA SVE...

NE SUMNJAM DA ĆE I OVAJ NASTAVITI USPEŠNO DA POSLUJE...

POENTA JE, OKREĆE SE KOLO SREĆE..

Ako je neko danas nesrećan, ne znači da sutra možda neće biti najsrećniji na svetu..

Takodje, ako je neko danas srećan, ne znači da će sreća da ga prati čitav život......

Poena je - BORITI SE, i NE ODUSTAJATI NIKADA, jer...

SVET VOLI POBEDNIKE....

Ma, pogledajte samo te zvezdice...

Nešto moja pesma od jutros nije naišla na prihvatanje, vidim ja da moram opet da se okrenem mojoj staroj ljubavi- prozi:)).

Eh,kako je to divno.

Volim da pomognem ljudima kad mogu i koliko mogu..

Volim da posrnule podignem, da gladne nahranim, da smrznute ogrejem, da uplakane oraspoložim.

Volim da pomognem ljudima, mada se to kada se ovlaš gleda na moje pisanje, ne može zaključiti.

Čak neko može da stekne i potpuno drugačiji utisak..

Drago mi je što sam opet napravio lepu stvar i što sam nekoliko osoba uputio na pravi put.

Što sam njihovu negativnu energiju preusmerio, aikido tehnikom, u pozitivnom pravcu.

Vidim kod njih drastičnu promenu za samo nekoliko sati.

Vidim u njima druge ljude..

Vidim kod njih opet onaj tračak svetlosti na kraju tunela.

Vidim kod njih opet nove želje, nade , motive, inspiracije.

Vidim kod njih opet- SAN...

Sanjajte ljudi.

Volite se ljudi.

Tu je Danilović da vas usmeri na pravi put i da vam pomogne kada posrnete.

Ne košta Danilovića ni da popije neku uvredu, navikao je u virtuelnom svetu..

U realnom životu , on to naravno drugačije sankcioniše;).

Elem.

Čudo se opet desilo.

Haleluja.

Brave The Lord........

Ne daj se druže doći će dan,

Kada će java postati san,

Ne daj se druže još šanse ima,

Da se dopadneš Bogu i ljudima,

Ne daj se druže ne tuguj još,

Nije taj život baš tako loš.

Ne daj  se druže dok dišeš znaj,

Pakao može postati Raj.

Ne daj se druže sačuvaj jed,

Nije na tebe došao red.

Znam da na ivici provalije stojiš.

Znam da ti život bejaše gorak.

Znam da u sebi proklinješ, brojiš.

Učini ipak odlučan korak..........