23.2.2009

Počela je da dolazi kod mene u kasno proleće.

Prvo tek poneki dan, a kasnije, sve više i više.

Nisam ni primetila da kako leto odmiče, sve češće mislim na nju.

Otišla sam na more, jednom, drugi put, naljutila se.

Htela sam da je odbacim, da je valjala ne bi se tako ponašala.

Došla je jesan.

Što bi rekli, došla maca na vratanca, počela sam da mislim na nju.

Od rane zore sam trčkarala oko nje. Mislila sam kako da je privučem.

 Došla je.

Intezivno smo se družile. Mislila sm da mi ne treba, da preterujem, ali potsvesno, znala sam da ne mogu da nadjem drugu. Nisam htela drugu, želela sam samo baš nju. Hoću da bude samo moja, neću zamene.

Kad je jesan zavšila, odahnula sam

Tu je.

Doselila se kod mene.

 Dala sam joj sobu sa terasom.

Bunila se da je to najtoplija soba u stanu. Radijator je bio na zidu od kupatila, drugi na zidu od kuhinje. Obe smo grdile arhitektu, ali šta je tu je.

Otvorila sam prozor, pa neka se luftira.

Ne znam šta se sad dogadja.

Neprimetno  odlazi, malo po malo.

Nestajala je.  Njena sobica postaje sve veća.

Volim naša večernja druženja kad sednem u fotelju, podignem noge na kauč, nešto grickam i čitam ili gledam TV, a ona pored mene.

Tu sam je izgleda i izgubila.... nekako je utanjila, sve manje je zimnice koju sam kao veverica skupljala...