Stajala je na samom kraju dvorišta.
Neko bi pomislio da je odbačena.
Razmišljala je šta će sa njom biti u životu.
Bila je puna planova. Volela bi da je odvedu na more, da juri talasima, da se raduje Suncu dok je zapljuskuju talasi.
Bojala se i nadala. Šta će od nje biti?
Pored dvorišta gde je bila nalazila se šuma . Gledala je svoje rodjake kako dolaze i odlaze. Nju niko nije dirao.
Već je bila nestrpljiva, želela je da krene u život.
Zapaljiva kakva je bila mogla je da sagori čekajući, a da ne oproba život.
Onda se on pojavio jednog dana.
Gledala ga je malo uplašeno.
Šta će se sad dogoditi?
Bio je sa nekim drugom, taj je izgledao kao kriminalac, vitkog tela, a neke tvrde četvrtaste glave. Stalno su bili zajedno. Cerekali su se, i kao imali neke tajne.
I tad se to dogodilo.
Osetila je bol, oštar, jak, jauknula je dok se zabijao u nju. Htela je da mu kaže da uspori, da ide polako, ali njegov drug je bio još silovitiji. Tu je i njena drugarica, i još jedna.
Boli
Krenula je u život!
Drugačije je to zamišljala, pa ona je samo daska, od koje se moglo napraviti svašta, daska za vodu, štap, sanke, šibice, ali čekić je pomogao svom drugu ekseru da je prikuju za drugaricu dasku, i evo je, stolica je skoro gotova.
22.2.2009
))
)