Mogu da zamislim gomilu euforičnih postova…. sneg… sneg… kao da padaju krofne…
Samo kad pomislim da moram da krenem u to mokro, hladno… antipatično…
Lepo je meni neko sinoć rekao, ali ja bandoglava ne slušam, a šta I da sam verovala, kao da ovaj baksuz ne bi pao?
I kome je uopšte potreban u gradu?
Neka pada po poljima, pšenici, krompiru, boraniji da budu veliki I rastupo skijalištima da se nerod raduje, a ne na moju glavu…
Sve če planove da mi pokvari, taj, taj, snegurina…
I onaj tamo što mi piše svaki dan da se smrzo, ko ga terao d aide na severnio pol da živi… ja kao poštena ženska, poslala mu malo toplote juga, ja pružila prst, a on šćapio celu ruku…samo kad mi dodje…
Moćikontrolisana...
drži...
pruži ruku ka monitoru....
ja pravila krofne...
i uspele mi...uraaaa...
meke su ,ogromne...
sa sirom i sa džemom... hvataj...
pazi da ti ne poflekaju te papire....
tek da podijelim s vama kako je u Zagrebu jutros suncano iako ne mirisi na krafne ,osvanuo je lijep dan ..... evo AnaM neka rastopi taj snijeg ovo sunce koje saljem ti ))
Kontrolisanamoći sve se može kad se hoće Dobre krofne, zar ne... a džem?...
ma, naučiću ja još i da kuvam)))
kad imam inspiraciju))
i žrtve koje će da jedu
Trojkice.....
spavaš... spavaš...
evo ti natrag tvoje grudve.... fiiiiiiiiiiiijuuuuuuuuuuuuu... fiiijuuuuuuuuuu...
i dodatak... fiijuuuu... fiiiijuuuu))))))))))))))))))))))))
