8 februar 2009

Post je posvećen nekom ko će se, nadam se, prepozati:)…

Voleo ju je.

 Upoznali su se još dok je bio mladić.

 Prvo ju je nekako sramežljivo gledao, kad ju je stvarno poželeo, prvi put, drhtao je od straha.

 Nežno joj je prišao, lagano dotakao drhtavom rukom. Pomilovao je njeno telo

Bojao se da ga neko ne primeti, kao da je hteo da se sakrije, da ga niko ne vidi sa njom.

Nije ga bilo sramota, jednostavno ga je bilo strah nepoznatog.

Neki njegovi drugovi su imali već iskustva, neki su davno zagazili u te vode.

On je još uvek bio nevin.

Rukom ju je dohvatio, sad već energično, malo je zastao kad joj se približio, a onda ju je dotakao usnama.

Bila je drugačija nego što je mislio, ponovo je drhtao. Bio je muškarac, znao je da mora, da treba da proba.

 I probao je.

Gorela je u njegovim rukama, na njegovim usnama, zavrtelo mu se u glavi. Uvek će pamtiti taj prvi put.

Voleo ju je, a ostavio ju je.

Ne zna zašto, jednostavno je jednog dana rešio i odbacio ju. Godinama su bili zajedno, a sad, ništa.

Sanjao ju je noćima, nervoza se uvukla u svaku njegovu poru. Izazivala ga je, vidjao ju je i na javi i u snu. Ponekad ju je želeo do bola.

Ne, rešio je, neće, i tačka.

Može bez nje. Nema toga čega se on ne bi mogao odreći.

Zašto je onda toliko želi?

Znao je, ako popusti samo jednom, ako samo jednom dotakne njeno telo, oseti slast njenih poljubaca, biće ponovo njen rob…

Izmišljao je poslove, zamarao se do krajnih granica, kopao, riljao, cepao drva,  samo da ne misli na nju, svoju vernu cigaretu.

Verujte, nije mu lako…želi je…

 Ko će pobediti?

 Ja navijam za njega…