Jutarnja razmišljanja

Ne znam kako ko, ali ja ne živim kad je temeratura ispod nule.

Ura!

Jutros je krenulo nagore... temperatura... a nekima možda i nešto drugo... plate sam sigurna da nisu... možda cena moralnosti... nije lako biti čovek... skupo... oskudacija...

Ma, nije važno, svako diže šta može, neko cene u prodavnicama, neko raspoloženje... daj šta daš...

I toplo je...proleće samo što nije došlo... skinula sam onu glupu skijašku opremu  koja je održavala moju toplotu... u kojoj sam izgledala kao da me interesuje jedino da ne padnem na nos... nos sam podigla u vazduh, isturila šta treba, uvukla kad treba  i opet sam obučena tako da svi dolaze da mere pritisak ... 

Kad ih onako sabajle isposkidam u sred apoteke, pa isprepipam, pritisak im se baš ne stabilizuje, a za ponekim  i ja dobijem tahikardiju. Šta da se radi, udje bata od trideset leta, naviknut na Viagru, ja mu objasnim prednosti  Cialisa... i njemu se digne od samih mojih reči... pritisak.... onda da mu ga ipak proverimo... i...  dobro jutro svima... prijatan vam dan... nekom šaljem cmokić u ovo predivno jutro...

Ma ne mogu ja bez vas, iako ima i brljivih, još sad kad je Poglavica ograničio pristup novimblogovima... osećam se kao neka elita... Nije mi samo jasno šta će biti sa onim obrisancima... da li će se moći brisati i vraćati u nedogled???

Živi bili pa videli...

Šuška se šuška da Poglavica nabavio kamion toalet papira... da se nadje nama blogerima posle pisanja nekih ...postova...