Moji svakodnevni pogledni nemivno su upreti u prozore i tarese drugih ljudi tj. komsija iz druge zgrade. N e bih ja gledala da se ta zgrada ne nalazi ipak na svega par metara od moje.S va sreca pa nismo u nivou. Izadjem tako na terasu,kao i svakoga dana i zapalim. Ovde bas uvek zna da duva,a i ne znam sto ovaj nas gazda nije malo ogradio ovu tersu. Elem, preko puta mene, jedan stan, uvek spustene roletne, ili mozda , malko tek na pola, jedan prozor. Cesto se pitam , kako to da ne dizu roletne a zive na suncanoj strani, koja bi to usteda struje bila, ali jbg. valjda ljudi ne vole sunce. Par puta se desilo, jednom dok je pljustala kisa, i jednom dok je vejao sneg, da je doticna zena iz tog stana na apola spustenih roletni, provirila kroz prozor. Gleda, sta se desava pa sva u cudu. Kada me spazi, da je gledam pobegne sva u nekom cudu. Jedno je provirio neki muskarac, muz, decko, ko zna, i on je slicno odreagovao. Danas im je roletn aopet na pola spustena, a vrata od terase do zemlje, sto bi se reklo. A da ima neke cudne stipaljke  na zavesi, valjda da se ne vuku po podu. Terasa im je cista nema nista, cak ni ,,magarca,, za susenje vesa. Sad bacih pogled imaju jos jedan veliki prozor onako do zemlje, i on je zatvore a roletna spustena. Ljudi jednostvano vole mrak.