9.7.2011 - Brak
Sedeli smo tako, jedno preko puta drugog, i gledali se. Reci su nestale,a oci su cutale. Osvrnuvsi se odjednom,kao kada u filmu vidite glumcevu naglu retrospektivu, na ne tako davnu proslost, shvatila sam da sam nesto izgubila, malo dobila ali neato sam ispustila. Misleci u sebi dok jos tako nemo cutis i pusis zagledam u oblak dima koji se dize iznad pepeljare, nastavih da kopam po proslosti.
Secam se onih dana kada sam ja zivela tamo ,a ti ovde. Joj, Boze koliko sam patila za tobom i sada se sva najezim kada se setim svih tih beskrajno dugih i bolnih trenutaka. Secam se poruka i dugih telefonskih razgovora. Ne, nije tu bilo srce parajucih poruka i sms-ova:) nego ozbiljnih razgovara, zrelih i spontanih.
Da, tada smo pricali o svemu, a sada....? Nasla sam delic izgubljenog.
Popih gutljaj kafe i povukoh dim cigarete, nastavih da tragam. Kopajuci po tako, sada vec osvezenoj proslosti, setih se svih onih ludorija koje sam cinila za tebe,a i bogami i za svoje zadovoljstvo. Ne volim kada neko kaze: ,,Sta sam ja sve radila, cinila, ucinila za tebe,,, valjda sam i ja negde u svemu tome uzivala:), zar ne? Posto smo bili udaljeni oko dosta km, nije bilo izvodljivo da se vidjamo, a i trebalo je svaki put reci objasnjenje zasto idem na takav put a vracam se uvece ili cak sutra ujutru, bilo je potrebno razraditi strateske planove za begstvo:) Bilo divno osecati svu onu tremu, dok sam putovala busom i onu nevericu i iscekivanje sta ce biti..,uff a bilo je mnogo dobro, sve je bilo prelepo.
Ova retrospektiva sada vraca osmeh na lice. Pitas zasto se smejes, ma ja to onako, kazem mu ja:)
One dane koje sam provodila bez tebe za mene su bili kao duga vecnost i muka. Ali najlepse sam tada izgledala, bila sam mrsava, zgodna lepa, ma prelepa, sa takvim iskrama u ocima, da su to svi primecivali.....
Sada sam buca, trudnoca je na mene ostavila pozitivne efekte...:) Ali sam i dalje lepa:)
Nema  one strasti vec duze vreme, mada je nema bas u onoj meri kao pre vec dosta dugo, ali cini mi se da u poslednje vreme nema je u opste. Ma koga ja zavaravm nema je vec vise od dva meseca:(
Sve sam pitala, i propitala , i uzduz i popreko, i na lep i na gadan nacin, i kako god da sam okrenula kazes da je sve OK. Hm? Ne verujem.
Sta da radim? Osvrcem se oko sebe, pa razmisljam. Da li da ja pokusam opet prva? Ma ne to mi je vec dojadilo. Da se pozabavim sobom, pa da se sredim, oslabim , ali i to nije resavanje u korenu.Sta mi je ciniti? Nekada je najbolje pustiti da stvari idu svojim tokom.
Sta li on misli, kada toliko cuti? STA se desava, tamo gde ja ne mogu ni da pomislim da udjem? Jel i on razmislja, kao i ja? Da li se seca? Svega? Gledam ga pa sve ckiljim ocima, a zubima grizem usnu, kao da cu procitati sta pise na celu, ali bas ne vidim dobro:)
Pita me sto ga tako gledam? Kazem ja, ma nista onako, lep si. On se nasmeje , pa kaze: Ti si meni najlepsa:) i uhvati me za ruku i poljubi je....
:: Obavesti prijatelja!

O meni

Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama izcezava, a ono što je dobro ustostrucuje se.


Poslednje objavljeno
Meni

Prijatelji
Linkovi

Post 4 od 84
Prethodna strana | Sledeća strana