Sanjam svake noci. Pamtim ih , ali nikada u potpunosti. Sinoc sam  sanjala jedan san , iz kojeg sam se prodila sva mokra i uzrujana.

Sanjala sam da je lep letnji dan, da je neko drustvo samnom, i da komentarisemo kako je tesko vreme proslo iza nas, i kako cemo od sada ziveti  bar malo normalnije. Bio je neki rat ili nesto tako slicno.Zapamtila sma i neko drvece i behare na njima, i veoma topa nocni vazduh. Ubrzo zati su se cule sire i poceo je neki napad. Avioni su leteli kao u onim filmovima iz II svetskog rata, veoma nisko, cak sam mogla da vidim i kakvi su. Pomislila sam , kako moram da pozurim da se sakrijem jer ce nas bombardovati. Ovaj avion iznad mene je vec bacio bombu i videla sam je veoma jasno. Osetila sam neki uzasan grc u grudima jer sam znala da necu moci da stignem da se sakrije, i rekla sam Boze, oprosti mi za sve, i bomba je eksplodirala, a ja sa,m poginula.

Uf, ne mogu uvek da protumacim svoje snove, a tako ih zivopisno sanjam i dozivljam u glavi, kao neki film.Svesno, podsvesno, nesvesno, koji li je?