glupi ljudi...
u ogledalima...
u kravatama...
s poznatim tatama...
i slavnim mamama...

tupih pogleda..
stavova krutih...
s pitanjem kamo se to uputih?

strpljivo čekam da oni odu...
lako u hodu
dok svijet gledam govorim si:
pameti moja... nikom te ne dam!

Još jedna neprospavana noć... tok misli... vrijedi li? Hoće li to promijeniti? Mene? Teško, glupost je konstanta. Nju? Još teže, godine su učinile svoje. Koliko još? Jesu li dvije drugačije? Ili pak je dovoljna jedna ali prava?

Hrpa upitnika a samo patetika kao logika.

I pitam se... zašto je volim?

... da mi je da i ja pređem... i (P)ostanem...  dio slavne...

ma ne... sram ga bilo!

:)

u kutiji...

u glavi?

u svetu...

Kraftwerk - The Robots

1111 0000 1111 0000

vi ar d robots?

Mej Bi.

 Polako su prišli mečki. Mirko je malo ćušnu nogom. Mečka se tek malo pomerila i nekako ih molećivo pogledala. Svima kroz glavu prođoše stihovi: ''Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo...''.

Pusti je da bude ono što jeste...

Da istraži sebe na način na koji joj to odgovara...

I samo.. budi blizu...

Doći će...

I pohvaliti se...

Što je naučila?

vikend zajedno?

Kako objasniti da sve što znaš je tek dio Prošlosti koje postaješ?