13/12/2007 - Da li da je zovem?
Ona je došla ovde da dovrši studije. Kada god kažem drugarima da se družim sa studentkinjom više od deset godina mladjom od mene, odmah krene zajebancija na moj račun. Izvodim je na neka mesta koja volim, njoj je ceo grad nov i zanimljiv. Pomognem kada treba nešto da se obavi, vozio sam je u Ikeu da nabavi neke sitnice i tako to. Lepo nam ide druženje, ali ja nikako da provalim da li se mi samo družimo ili se i muvamo. Čini mi se da ima dečka koji nije tu, ali ga ona ne spominje. A i ja sam preozbiljno shvatio tu razliku u godinama, ona nije dete.
Zamolila me da joj pomognem da okači ogledalo, jer nema bušilicu. Predložim da donesem bušilicu sa posla.
Stignem tamo, ona pohvali moju garderobu, ja skromno uzvratim da je to (samo) kancelarijska garderoba. Sednemo da se ispričamo, popijemo po čašu vina.Tek tada se setim da nisam doneo poklon, čak ni cveće, a noj je bio rodjendan prethodnog dana. Tešim se da ću da kačim ogledalo, i to je nekakav poklon.
Dohvatim se bušilice. Ona pomaže pri merenju. Izušim rupe (dve), okačim ogledalo, sve ispadne kako treba. Krene neki razgovor, zazvoni joj mobilni. Javlja se njen kolega sa studija, dogovaramo izlazak. Pokazuje mi neke stvari po sobi, nemarno je hvatam oko struka, oboje ubrzano dišemo, ali sa njene stane ne osećam nikakvu povratnu spregu. I ne mogu da provalim da li smo se oboje zbunili ili sam se ja istripovao.
Odemo da se vidimo sa tim momkom. Nalazimo se na Božićnoj pijaci, kod nas bi to zvali vašar. Atmosfersa svečarska, ali umerena. Kao i svuda gde se slavi katolički ili protestantski Božić, tu je veliki broj drvenih kućica koje simuliraju planinske kućice. Pije se kuvano vino i jedu lokalni specijaliteti, ovde mahom kobasice. Ima i malo klizalište. Napolju je četiri-pet iznad nule, led se polako topi, ali to ne sprečava najupornije da klizaju.
Pojedemo po kobaju, popijemo kuvano vino, vetar duva, postaje hladno. Njen kolega objašnjava da se preporodio od kad je došao ovde. Kad god ga nagon potera, on ode u gay saunu i nadje sebi zabavu. Prepričava neke masne viceve sa interneta, ona se prikljuđuje. Pijemo drugu turu kuvanog vina, opuštam se i ne želim da zaostajem. Krenem da se eksplicitno šalim sa njenim kolegom, njih dvoje malo zbunjeni.
On bi hteo da se prošeta, krenemo kroz pešačku zonu. Vetar duva, a on prepričava dogodovštine iz saune. Vetar duva sve jače. Prolazimo pored sex shopa. On bi hteo da udje, nije nikad bio. Kažem, shop ne radi, ali je na spratu bioskop, a ima i kabine. On pomisli da su kabine da se parovi osame. Objašnjavam da su to video kabine, imaš par minuta nasamo, biraš od nekoliko stotina kanala, svako tu nadje nešto za sebe. On ne razume iz prve, mene mrzi da objašnjavam, pa ih povedem da pokažem kako to izgleda.
Karte za bioskop se kupuju na šanku, ali nam tip nudi da uzmemo po piće, pa ne moramo da platimo karte. Uzmemo po pivce i ulazimo u salu broj 3. Unutra je ona jedino žensko koje nije na platnu. A na platnu, kako da su znali, ide neko prmpačenje u sauni. Glavni glumac obradjuje rupe (dve) glavnoj glumici. Sednemo, gledamo malo, cirkamo pivo i komentarišemo. Nismo dovršili piće, ali meni bilo dosta. Izadjemo, pogledamo malo garderobu i utenzilije u izlogu i to je bilo to.
Krenemo nazad, kolega bi kući, ja nju odbacujem. Atmosfera dobra, svira prvi album od St.Germain, pričamo normalno, šalimo se kako smo gledalo porniće “kao u bioskopu Partizan”. Na kraju se izgrlimo, obećavam ću da se javim uskoro. Ona se tu nešto zbunila, kao vidimo se pa se ispričamo…
Sad me nešto blam da je zovem.
|
