Kratke priče bazirane na istinitim dogadjajima. https://www.blogoye.me/2magistar/ sr Fri, 26 Jun 2026 14:55:15 +0200 BlogOye! Ona otvara vrata u plavoj satenskoj pidzami. Drma je grip što joj se vidi na licu.   -Super da si navratio, odmah ću da te pošaljem u prodavnicu. -Ajde, važi. -Udji da popijemo čaj. Taman da se ispricamo, a ja da napravim spisak. Idi u kuhinju, moram nazad u krevet pre nego što se srušim.   Odlazim u kuhinju i čeprkam po ormarićima trazeci čajeve, šolje i lonče.   -Ajde pliz donesi to blokče i olovku sa stola. -Kog stola? – dovikujem -Tu, iza tebe.   U dnevnu sobu ulazim sa poslužavnikom kao da sam room service. U sobi je kao u furuni.   -Što je ovde ovako toplo? – malo sam zatečen. -Ma ležim tu pored grejalice već tri dana, od kad je ovo počelo. Nisam imala snage da se pomerim. Tu mi je telefon, TV i komp, imam šta da radim – kaže mi krijući se ispod ćebenceta. -Kako ti je sad? -Bolje, skoro da nemam temperaturu.   Sipam čaj, po njenoj želji stavljam jednu kašicicu meda u šolju i pružam joj.   -Nego, šta je to sa tobom i Marijom? – pita me dok joj ispod ćebeta i dalje viri samo nos. -Misliš sa Marijom ili mojim kolegom Marijom? -Znaš ti dobro na koju Mariju mislim. -hehe bili smo na moru pre par nedelja. -Pa to te i pitam. Šta je to? -Ništa, čujemo se i viđamo povremeno. -Opaaaaa, pa da li ste ponovo zvanično zajedno? -E, neću da pričam o tome. Daj mi taj spisak, idem u prodavnicu.   U obližnjem supermarketu pronalazim sve osim izvesne egzotične sorte soka na mućenje. Vraćam se nazad, ona je i dalje pod ćebetom. Leži na boku i pridiže se na jednu ruku. Kaže:   -Moram da ti pokazem dečka. Pogledaj tamo na kompu, vec sam ulogovana na taj sajt. -Opet neki nov? -Šta bre nov, ovo mi je drugi dečko od razvoda. -Čekaj, prvi je onaj što si mu našla kokain. -Da, zato smo i raskinuli. A pre njega sam godinu dana apstinirala. -Ovaj nije loš, biće vam lepa deca. -Pomeri se s mesta! -Pa gde ti je sada dečko? -Hteo je da dođe da me mazi i pazi, ali sam mu po boji glasa prepoznala da bih morala da dajem protivusluge. Stvarno ne mogu ovakva.   Na fotografijama je bio momak od tridesetak godina. Na nekima je bio go do pojasa i videlo se da je u top formi. Saznajem da je sportista koji radi u obezbeđenju u banci.   -Koji ti je ovo sajt. -Nešto kao Facebook.  E, srela sam ti onu bivšu iz Francuske. -Da, bila je tu dok sam bio na moru. -Šta ima sa njom? -Znaš da me je ostavila zbog nekog bivšeg, a nikad prežaljnog. -Da. -E pa, preselila se kod njega u Pariz, ali su ubrzo raskinuli. -Pa šta sad radi tamo? -Baš ništa. Zove mene da joj dođem u goste. -Svašta. I jel‘ hoćeš? -Ne pada mi napamet. Hoću bre devojku koja nije nenormalna! -Nek‘ ti je sa srećom. – kaže i okreće se na drugi bok.   Gledam fotke nekih cica na tom sajtu.   -Vidi, moram da krenem. -Isprati se sam, ne mogu da ustanem. -Čujemo se. -Ćao! Wed, 30 Jan 2008 20:45:00 +0100 https://www.blogoye.me/2magistar/33193/ Kakav je Amsterdam bez droge? Neverovatan! Stigli smo uveče, dosta kasnije nego što smo očekivali. Ostavljamo auto na obodu grada i prevozom se upućujemo ka centru. Dolazimo do Domaćina, pozdravljamo se, ostavljamo stvari. Burazer vadi domaću rakiju, doneo iz otadžbine. Nazdravljamo sa Domaćinom i pretresamo šta se sve izdogađalo od poslednjeg susreta. Izlazimo svaki sa svojom pljoskom. Na Overtoomu jedemo nešto između surinamske i indonežanske kuhinje. Na Leidsepleinu uzimamo pofertjeskraam sa buterom i šećerom u prahu da zasladimo. Radni je dan i čak ni u Amsterdamu nema neograničnog izbora zabave. Završavamo u nekom malom klubu. Publika mešana, od rejvera i nekoliko šminkera, preko pankera i ostalih tetoviranih revolucionara do rastafarijanaca i njihovih simpatizera sa dredovima. Muzika r'n'r, kao da ga je pravio depresivni Elvis posle neprospavane noći na amfetaminima i burbonu. Svi pristuni, ali baš svi, đuskaju kao da su uzimali kurs plesa od Baneta Bumbara. *************************************** Narednog jutra ustajemo rano i krećemo u turistički obilazak. Odrađujemo začuđujuće mali broj turističkih fotki. Hodamo koliko dozvoljava tih par stepeni ispod nule, srećom bez padavina. Ručamo u Knoflook restoranu. Knoflook znači beli luk i svako jelo je začinjeno njime. Ponekad i u zastrašujućim količinama. Tokom popodneva preživamo i smrdimo u Van Gogovom muzeju. Uz izvanredno Palm pivo sačekujemo Domaćina u pabu u širem centru, koji izgleda prilično holandski, što po meniju, što po publici koja se okuplja. Spremamo se za žurku zbog koje smo i došli: videćemo DJ Fatimu. DJ Fatima je rođena u Amsterdamu. Roditelji su joj iz Irana. Zalaže se za rasnu i versku toleranciju uz uzajamno poštovanje. Pušta najnovije hitove sa plesnih podijuma Libana, Kaira i Kuala Lumpura sečene elektronikom, u rasponu od dub-a do breakcore-e. Svaki njen nastup izaziva oštre reakcije radikalnih islamista koji redovno priređuju demonstracije ispred klubova u kojima nastupa. To obično izazove razne anarhiste i ultra-levičare da prirede kontra-miting. Na kraju obično interveniše policija, razdvaja zavađene strane i žurka biva otkazana. Pred klubom saznajemo da smo imali sreće. Zahvaljujući niskoj temperaturi i vetru, nije bilo demonstracija. Ulazimo u klub gde je atmosfera već zakuvana, a podijum lepljiv od piva i znoja. Burazer nam skreće pažnju da je i Ana Ivanović tu i da se ošišala i tetovirala. Ubrzo otkrivamo da je to samo optička varka klupskog osvetljenja. Ovo mesto je uglađenije od jučerašnjeg, a odeća ispirisana osamdesetima. Sve je tu, od new wave-e i dark look-a, do futurustičkih kreacija na tragu neo-romantizma i jeftinog SF-a. Nekoliko dečaka stidljivo pokušavaju da budu devojčice. Jedini branim boje hard'n'heavy scene, nosim majicu sa motivom sa  EP-ja «Emperor's Return» sastava Celtic Frost. Rulja je u ekstazi dok DJ Fatima izlazi na binu. Kao i uvek, u crnom čadoru koji otkriva samo lice i šake. Sa njom nekoliko devojaka obučenih na isti način. To su njene najvatrenije pristalice, devojke iz doseljeničkih porodica koje je uvek prate na nastupima. Na setu od organizatora ne traže piće, već same donose sokove bez konzervansa, negaziranu vodu, ponekad i sitne orijentalne kolače. Već posle prvih par pesama postaje jasno da se Fatima odlučila za sporiji i tvrđi ritam. Burazer priča sa studentkinjom iz Izraela, domaćin se muva sa nekom curom iz Norveške, dok ja na šanku častim pićem izvesnu Holanđanku. Visoko podižem plastičnu čašu sa pivom i krećem da se probijam kroz masu. Nalazim mesto na podijum gde ima najviše žena. I đuskam za sve moje prijatelje koji su 30+. ****************************************************** Na povratku kući pronalazimo na ulici kožni trosed i prenosimo ga par kilometara do Domaćinove gajbe. Fri, 04 Jan 2008 14:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/2magistar/30096/ Ona je došla ovde da dovrši studije. Kada god kažem drugarima da se družim sa studentkinjom više od deset godina mladjom od mene, odmah krene zajebancija na moj račun. Izvodim je na neka mesta koja volim, njoj je ceo grad nov i zanimljiv. Pomognem kada treba nešto da se obavi, vozio sam je u Ikeu da nabavi neke sitnice i tako to. Lepo nam ide druženje, ali ja nikako da provalim da li se mi samo družimo ili se i muvamo. Čini mi se da ima dečka koji nije tu, ali ga ona ne spominje. A i ja sam preozbiljno shvatio tu razliku u godinama, ona nije dete.   Zamolila me da joj pomognem da okači ogledalo, jer nema bušilicu. Predložim da donesem bušilicu sa posla.   Stignem tamo, ona pohvali moju garderobu, ja skromno uzvratim da je to (samo) kancelarijska garderoba. Sednemo da se ispričamo, popijemo po čašu vina.Tek tada se setim da nisam doneo poklon, čak ni cveće, a noj je bio rodjendan prethodnog dana. Tešim se da ću da kačim ogledalo, i to je nekakav poklon.   Dohvatim se bušilice. Ona pomaže pri merenju. Izušim rupe (dve), okačim ogledalo, sve ispadne kako treba. Krene neki razgovor, zazvoni joj mobilni. Javlja se njen kolega sa studija, dogovaramo izlazak. Pokazuje mi neke stvari po sobi, nemarno je hvatam oko struka, oboje ubrzano dišemo, ali sa njene stane ne osećam nikakvu povratnu spregu. I ne mogu da provalim da li smo se oboje zbunili ili sam se ja istripovao.   Odemo da se vidimo sa tim momkom. Nalazimo se na Božićnoj pijaci, kod nas bi to zvali vašar. Atmosfersa svečarska, ali umerena. Kao i svuda gde se slavi katolički ili protestantski Božić, tu je veliki broj drvenih kućica koje simuliraju planinske kućice. Pije se kuvano vino i jedu lokalni specijaliteti, ovde mahom kobasice. Ima i malo klizalište. Napolju je četiri-pet iznad nule, led se polako topi, ali to ne sprečava najupornije da klizaju.   Pojedemo po kobaju, popijemo kuvano vino, vetar duva, postaje hladno. Njen kolega objašnjava da se preporodio od kad je došao ovde. Kad god ga nagon potera, on ode u gay saunu i nadje sebi zabavu. Prepričava neke masne viceve sa interneta, ona se prikljuđuje. Pijemo drugu turu kuvanog vina, opuštam se i ne želim da zaostajem. Krenem da se eksplicitno šalim sa njenim kolegom, njih dvoje malo zbunjeni.   On bi hteo da se prošeta, krenemo kroz pešačku zonu. Vetar duva, a on prepričava dogodovštine iz saune. Vetar duva sve jače. Prolazimo pored sex shopa. On bi hteo da udje, nije nikad bio. Kažem, shop ne radi, ali je na spratu bioskop, a ima i kabine. On pomisli da su kabine da se parovi osame. Objašnjavam da su to video kabine, imaš par minuta nasamo, biraš od nekoliko stotina kanala, svako tu nadje nešto za sebe. On ne razume iz prve, mene mrzi da objašnjavam, pa ih povedem da pokažem kako to izgleda.   Karte za bioskop se kupuju  na šanku, ali nam tip nudi da uzmemo po piće, pa ne moramo da platimo karte. Uzmemo po pivce i ulazimo u salu broj 3. Unutra je ona jedino žensko koje nije na platnu. A na platnu, kako da su znali, ide neko prmpačenje u sauni. Glavni glumac obradjuje rupe (dve) glavnoj glumici. Sednemo, gledamo malo, cirkamo pivo i komentarišemo. Nismo dovršili piće, ali meni bilo dosta. Izadjemo, pogledamo malo garderobu i utenzilije u izlogu i to je bilo to.   Krenemo nazad, kolega bi kući, ja nju odbacujem. Atmosfera dobra, svira prvi album od St.Germain, pričamo normalno, šalimo se kako smo gledalo porniće “kao u bioskopu Partizan”. Na kraju se izgrlimo, obećavam ću da se javim uskoro. Ona se tu nešto zbunila, kao vidimo se pa se ispričamo…   Sad me nešto blam da je zovem. Thu, 13 Dec 2007 22:36:00 +0100 https://www.blogoye.me/2magistar/28312/