Telefon
1/25/2009
Još jedan divan dan ... Otvaram oči i lenjo bacam pogled na drugu stranu kreveta... Mali medvedić kao da hoće da se protegne i kaže *Dobro jutro idiote opet si se uspavala!*... Mrzovoljno i u bojkotu mu okrećem leđa ne bih li ... ***ZE JE ZA ZELENU ALGU NA DNU MORA ZA JE ZA ZABAVNI ŽUUUR...***
**Ah da, pomislih, baš ću spavati...**
Javljam se.. Sa druge strane paničan glas drugarice pišti kao da je progutala pištaljku... Slušam, odgovaram, a ne čujem i ništa je ne razumem ... Prekidam vezu... Sedam na krevet i bacam pogled ka vratima od kupatila... Otvorena su... Nema ga... Opet san... Kako mrzim te glupe snove... I zašto uopšte moramo da sanjamo??
*** Ponovo telefon ***
***** Ej mala, još koji dan... Jedva čekam... *****
Još koji dan?? A ja ne znam ni koji je to dan, ni koji je danas dan ... Ne znam ni šta čekam ...
Ah, da ... Ispiti ... Biće pozitivnih rezultata!
