Ovaj predivni glas slušam otkako znam za sebe. Pričala sam sa mojima skoro kako me kombinacija tamburice i pesme o Vojvodini, madjaricama, konjima, salašima nepogrešivo asociraju na moje pokojne baku i deku, koje sam neizmerno volela. I na sneg. Prvi sneg. "Kada padne prvi sneg..." - moja omiljena. Ne znam zašto.
A onda kroz život, Zvonko me je uvek pratio i nosio sećanje na ta dva draga bića. Otkako sam skinula sa interneta sada već siguran evergreen, "Ko te ima, taj te nema" u njegovom izvodjenju - nema dana koji mi ne počne rečima
"Ne može se uhvatiti senka
od života što ko Dunav teče
Jer je život i svetlo i tama
nekad jutro a nekada veče
Jer je život i svetlo i tama
nekom jutro a nekome veče
Neki žive al daleko
kao kamen ne mogu se maći
i kad se za ruke drže stalno
u mraku se ne mogu pronaći
i kad se za ruke drže stalno
u mraku se ne mogu dotači
Al dotaknu se linije života,
dve sudbine kao jedna traju
il' se dirnu - il' se ne dodirnu
al' jedna za drugu dobro znaju...
Ko te ima taj te nema
Ko te nema taj te sanja
Ko te sanja taj te ljubi
A ti o tom pojma nemaš"
Za nekoliko dana idem sa mojim vernim prijateljicama na Beer Fest. Ne toliko da bih pila pivo, koliko njega da slušam. Da uživam. Da plačem, da pevam, da igram. Da živim.
Ko će samnom?
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
