Јуче ми се смучила телевизија, а кад се то деси окренем се свом другом (од три) облика забаве у седећем ставу - интернету. Муку мучим са Линуксом, али се борим, шта ћу? Полако улазим у неке штосове... то ти је оно, као јесте Виндоуз, а није. Посебно кад треба да се инсталира гомила неких плуг-ин апликација а ни то нисам провалила како иде. Али добро, има и Хелп сајт, и Форум за Убунту и народ ми помаже. Свака им част.

Елем, угасила сам ТВ, мука ми је било да гледам свог кандидата да се дерња са говорнице... кажу ми да су га саветовали да се енергичније понаша...ок, све у корист борбе. Онда се на МСН појави Филип, средњошколац који ми помаже око Линукса (јбга, такво време дошло...) и каже ми да су радили некакво истраживање у школи - од 33 ученика, 20 и нешто би гласало за Радикале, остали за Демократе. И ја га питам, а шта их је то определило за једне и друге. Каже Филип, ваљда родитељи.

То што Филип говори има смисла, јер кад сам погледала блог млађаног Уроша, који препознаје простаклук као вербалну супериорност - да парафразирам, "разбио Тома Бориса" - тек онда ми је дошло да бљувнем. Чини ми се да већина грађана Србије, урачунавајући ту и оне који се још увек не брију/нису добиле ни прву менструацију, на изборе гледа као "Изборни Гранд Шоу Србије". Или, утакмицу. Да, баш тако, утакмицу. У недељу му дође финале, како се оно каже ...? ... Вечити Дебри, right? Е, клинци то тако капирају. У недељу ће бити макљаже - наши да разбију ваше, у понедељак ћемо да славимо , а у уторак ћемо да наставимо животе у клупама... бринути о чему већ клинци данас брину (не знам, Вук је сувише мали да бих била у току шта је данас актуелно.) Клиници не капирају (?!) да се ту не ради о речнику, гестикулацији... да је изборна кампања велика представа. Ту се ради, драги моји, о томе да ли ћете изаћи из Србије следећих неколико година у иједну суседну државу...

... уморна сам од објашњавања... преживљавам 96/97/99/2000ту по ко зна који пут... Нећу бре више да јурим возове, последње возове, последње шансе да постанемо нормална држава. Нећу да ми сваки јебени избор буде СУДБИНСКИ, ПРЕСУДАН, "СТАНИ ИЛИ ПАНИ"... нећу, дајте људи да положимо те испите, да добијемо ћетабе и да кренемо у нешто сасвим обично и нормално.

У функционалним, а Бога ми и у оним мање функционалним, продицама родитељи (не)посредно утичу на децу својим коментарима... и то је сасвим нормално. Ови који мисле да ће Тома Николић учинити добро за њихову децу, нека запамте трећи фебруар као датум кад су потписали бланко уговор са ђаволом. Како ће нам бити, време ће рећи....