Уффф, није ми било лако! Једва сам чекала да напуним ту 34. годину па да ми падне камен са срца. Знате како оно има момената у животу, па ти дође тешко да 'оћеш да пукнеш и помислиш "кад би само знао/ла шта ће да се деси за две три године, да ми не буде овако..." Имала сам и ја ту фазу, фебруара 96те. Тај тип који је гледао у Тарот се звао Топлица и становао је у приземљу једне зграде, одмах до Тријангла. Неколико њих који су знали да сам "заказала" код њега су ме упозорили - да је овакав и онакав, али да углавном "погађа" (ово су сад стручни термини, без смејања).

Топлици се нисам допала, сад кад вртим филм уназад схватам да то није тако битно кад је тарот у питању, али је било пресудно због његовог тумачења моје судбине. Већину ствари из моје прошлости је погодио до невероватних ситница, па и доста тога из "тадашњости"-садашњости. Сећам се тог момента, када је наборао чело и рекао: "Видим ти овде... несрећа... у ауту... у  33. години. Једва ћеш да се извучеш, дуго ћеш да се опорављаш али - преживећеш."

Рекао је тај још да ћу имати једног мужа, брадатог и бркатог који ће да има неке везе са реком и да није из Пожаревца (изузезно тачно), да ћемо се узети ван града али да ћемо живети код мојих (тачно). Да ћемо имати два сина - старијег који ће бити врло, врло успешан и другог који ће бити "иста ја" (како то да схватим???). Да ће ми брак бити пун трзавица, свађа, туча и прељуба, да ћемо се неколико пута растајати и поново састајати. А као, после те саобраћајке... све ће да се поправи, смириће се све моје буре и гледање је завршио речима "видим те окружену унучићима."

Плакала сам два дана после тога... није баш била слика мог живота каквој сам се надала и замишљала. Ипак, испоставило се да је баш та 1996. год била од пресудног значаја за мој живот... у позитивном смислу, наравно.

Донекле, тај Топлица је био у праву. Видео је мој живот како сам га и живела - до тренутка када сам одлучила да "нећу више овим шором". Када сам одлучила да се разведем, мој живот је кренуо потпуно новим путем. Бољим. Плодоноснијим. Жао ми је што није све функционисало, није мој бивши лош човек... једноставно, нисмо били једно за друго а дуго смо се трудили да докажемо супротно. За ружно и лоше сам опростила. Не треба да се живи са тим сећањима. Кваре квалитет.

Сад могу мирно у кола.
ВАЉДА....?