ОК, овако, брзо ћу да пишем а ви брзо и читајте, можда ми коначно успе да га завршим! Пети пут га пишем, 'оћу да полудим! Требала сам да пишем о суботи и изненадној посети блогера који су на зимској варијанти "Тур Д Сербие", адреналниским манијацима који крећу за Пожаревац по највећем кијамету, што би рекла моја бака "да им дупе види пут", лудаци путују по леденој киши па путују уместо сат - три сата, са стајањем да замене брисаче, свећиће и шта ти ја све знам...

Дош'о нам је Чачки! А за другог члана двојца не знам да ли смем да пишем, пошто није хтела ни да се слика за моју архиву, а о постављању сличке на блог да не говоримо! ОК, поштујем туђу приватност па је нећу "качити"... ал зато, ево нас у елементу "удри ме до зоре, од зоре ћу сам!"

Чачки, Вукова Мама и Вук

Волим кад са неким "кликнем" од старта, а такав је ЧЧ! Неколико пута смо комуницирали очима, што ми је сасвим довољно да прође квалификације, почетне тестове и положи ПСП из прве! Сад мора да ради на А категорији, па да учи за Б... и тако