Добар дан, то сам ја. Малер.
Тражила сам на Wikipedii објашњење за овај појам, и једино што је "избацила" је - Густав Малер. Ма не, није рођен на петак 13.  већ се човек тако презива. Онда пустим претрагу у једном фином тулбару тј. алатки за претраживање (може се скинути са www.groowe.com, само за оне који користе FireFox) и на сасвим другом сајту, www.vokabular.org нађем лек за моју бољку. Каже овако:

malerozan (fr.malheureux)
nesreæan, zlosreæan, baksuz

Е јесте, та сам ја. У петак сам се просула по улици колико сам дугачка и тешка  што не би било толико страшно да нисам у рукама носила Вука. Нисам могла да уђем у парк и тако стигнем до куће јер се неки "дивни" комшија паркирао на сам пролаз, па сам морала да идем улицом. Даље, улица је недовољно осветљена - а говорим о улици која се налази у строгом центру града, и за крај - тротоар је пун рупа. Које ја нисам могла да видим (сад би моја мама рекла, "све - само да ти ниси крива").

Како сам пала, немам појма. Искривила сам леви зглоб и пала на десни кук, а поставила сам руку да се Вук не удари па ми је страдала и рука, и раме. Богу хвала, њему није било ништа. Почео је да вришти, наравно, јер сам ја почела да јаучем. Не сећам се искрено ни како сам дошепала до стана мојих родитеља, само знам да је ЈАКО болело. И онда, класика, облоге, кукање... Вук ми је цело вече показивао своју шаку, па сам се уплашила да га не боли, да се није ударио, огребао, било шта... али није, све је ок.

Пошто сам лежала то вече, он се играо по стану и мало-мало па ето га да ме обиђе. Приђе и загледа ми очи, склања косу са чела а онда, сав балав и слинав (а да, обоје смо опет болесни ВРЛО) брзо ме цмокне.

ЈУПИИИИИИИИИИ! ТОПИМ СЕЕЕЕЕЕЕ!

Не знам ко га је научио да љуби образе, можда у вртићу? Научио је да показује кад му нешто фали, кад нешто хоће. Дозива баку, деду, маму, тату и нешто што треба да буде "тето" а па звучи као "дето". Сад разговетно каже "маца" (опседнут је мацама, још од летовања у Бару), вода ("ода"), аутомобилима (које тета и ја зовемо "кар" ), лоптама, оловкама, и бакиним фићом. Некако му је згодан, све му на дохват руке, па кад се тај дохвати волана, сирене, мењача, упали сва 4 мигавца очас посла, па брисаче, некад чвакне и радио....

Ма, дивота! У четвртак сам цео дан са хором у Манасији, певамо литургију... само не знам како ћу то да изведем, грло ме баш боли...

п.с. ко хоће да погледа слике са гостовања у Бачкој Паланци, ево линка http://www.esnips.com/web/BranicevskiCrkveniHor