Poludela sam od muke juče. Vuka sam pokupila iz vrtića, bio je potpuno u svom fazonu, veseo, raspoložen, brbljiv, nestašan. Nema mi lepše slike nego kad ga presvučem i ostavim da se šetka po kući u "medinim hulahopkama" sa velikim medom na guzičnom delu, pa kad Vuk krene da hoda, pelena krene levo-desno i taj meda zajedno sa njom.... maaaaaaaaaa, divota! Popodne je Vuk imao "zakazano" viđenje sa Velikim Bratom, pa sam ga smestila u krevet, malko da dremne pre velikog uzbuđenja.... ali....
Probudio se oko 6, potpuno mokar od znoja, bled, mlitav, nevoljan, hladnih šaka i stopala, mokre kose kao da sam ga tuširala. Bodić mokar potpuno. Presvučem ga, dam vode, mleka - on zaspi. I tako nekoliko puta. Pozovem našeg Dr. Trišu (pedijatra koji je bio i moj lekar kad sam bila kao Vuk) i objasnim mu šta se događa.
Ono što mi je rekao me pokosilo, Potpuno sludelo. Izbezumilo. Soba počela da mi se vrti ukrug, počela sam da plačem (ja sam paničar prve vrste, nema gore od mene) - doktor sumnja da nešto nije uredu sa Vukovim šećerom, jer to nije prvi put da mu se ovo dešava. Analize krvi i šećera, rano ujturu, kontrola u 14h, sa analizama. I da mu dam nešto jako slatko da pojede ili popije, odmah.
Pošaljem mamu u prodavnicu pa se setim da mu nisam dala sirup za iskašljavanje.
Ljudi moji, nisam mogla da verujem da dete kroz samo 3 minuta može da se potpuno promeni od jedne jedine kašičice slatkog sirupa!!! Ustao, traži da mu sipam još (što sam i uradila, sirup je od belog sleza), sišao sa kreveta. Kuma, koja je došla čim sam joj javila, otrči kući da donese čokoladu jer ja nikada to nemam u kući, u međuvremenu stigne moja mama sa voćnim jogurtom i smokijem. Popio je ceo jedan vočni jogurt od maline, trećinu kesice Smokija i dve štanglice Milka čokolade. Kažem vam, potpuno drugo dete! Ono, sa početka ovog posta. Zaspao je oko devet, i probudio se jutros u 7.30. Brbljajući i pevajući. Moj Vuk.
Krenemo u laboratoriju, guram kolica do ivičnjaka trotoara, zamalo da spustim točkove na pešački prelaz a onda sa leve strane vidim autobus sa narandžastim znakom "prevoz dece" kako ide pravo na nas.
Imam i ja svoje "kanale"... naćiću ga...
Probudio se oko 6, potpuno mokar od znoja, bled, mlitav, nevoljan, hladnih šaka i stopala, mokre kose kao da sam ga tuširala. Bodić mokar potpuno. Presvučem ga, dam vode, mleka - on zaspi. I tako nekoliko puta. Pozovem našeg Dr. Trišu (pedijatra koji je bio i moj lekar kad sam bila kao Vuk) i objasnim mu šta se događa.
Ono što mi je rekao me pokosilo, Potpuno sludelo. Izbezumilo. Soba počela da mi se vrti ukrug, počela sam da plačem (ja sam paničar prve vrste, nema gore od mene) - doktor sumnja da nešto nije uredu sa Vukovim šećerom, jer to nije prvi put da mu se ovo dešava. Analize krvi i šećera, rano ujturu, kontrola u 14h, sa analizama. I da mu dam nešto jako slatko da pojede ili popije, odmah.
Pošaljem mamu u prodavnicu pa se setim da mu nisam dala sirup za iskašljavanje.
Ljudi moji, nisam mogla da verujem da dete kroz samo 3 minuta može da se potpuno promeni od jedne jedine kašičice slatkog sirupa!!! Ustao, traži da mu sipam još (što sam i uradila, sirup je od belog sleza), sišao sa kreveta. Kuma, koja je došla čim sam joj javila, otrči kući da donese čokoladu jer ja nikada to nemam u kući, u međuvremenu stigne moja mama sa voćnim jogurtom i smokijem. Popio je ceo jedan vočni jogurt od maline, trećinu kesice Smokija i dve štanglice Milka čokolade. Kažem vam, potpuno drugo dete! Ono, sa početka ovog posta. Zaspao je oko devet, i probudio se jutros u 7.30. Brbljajući i pevajući. Moj Vuk.
Krenemo u laboratoriju, guram kolica do ivičnjaka trotoara, zamalo da spustim točkove na pešački prelaz a onda sa leve strane vidim autobus sa narandžastim znakom "prevoz dece" kako ide pravo na nas.
REGISTARSKI BROJ BG-611-007
Ne koči, nastavlja ka nama. Povučem kolica unazad i počnem da se derem koliko me grlo nosi da je ovo pešački prelaz, zar ne vidi da mi je dete u kolicima, na šta on samo prođe pored mene sa nekakvim debilnim osmehom na licu tipa "jbga, što ne paziš?" Neki pešaci počnu da viču za njim, a ja lepo upišem broj tablice.Imam i ja svoje "kanale"... naćiću ga...
Objavio
VukMaslacak u 10:47 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
