Jedna svadba, dva rodjendana, i jedna jaka glavobolja (moja)
Takav je bio ovaj vikend! Jako smo se uplašili za naše drage na Peloponezu kada su počele da nam stižu vesti o požarima, čak je pao i predlog da se presele kod nas na neko vreme (
) al' ti Grci su tako snažni i jaki, a tek što su hraaabri!
U svakom slučaju, u subotu smo bili na svadbi brata moga kuma, u prostoru koji sam posetila prvi put... Radi se o KPGTu - pogađajte koliko puta sam pogrešno skrenula dok nisam pogodila GDE je to ustvari? Ljudi, aman, zar niste nikad čuli za putokaze?! JAAAAKO smo se lepo proveli, Vuk se ponašao kao da je svoj na svome, a pri tom i kao da je ceo dan bio priljučen na visokonaponsku struju, pa nije imao mira. Ni minut. Jurcao je kroz svatove, uletao u kolo, dirigovao "ritam da te pitam" mami, teti i baki a kao najmlađi član svadbe - naravno da je pobrao sve simpatije. Bilo je tu i nekih "finih" (ali previše velikih za njega) curica koje nisu htele da dele njegovu flašku sa njim.... pih.... čudna mi čuda. Tu noć, ili bolje reći jutro, je zaspao posle 1h. Ili tako nešto, jer mama više nije mogla da čeka da on zaspi.
Sledećeg dana, nasledila je glavobolja (mamina) i dvanaestosatno oporavljanje (spavanje, dremanje, leškarenje). Baka je priskočila u pomoć, O HVALA BOGU ZA TAKVE BAKE, a u 18h smo otišli na prvi rođendan. Ustvari, Irinin drugi rođendan, a nama prvi za to popodne.
Vuk je tu negde, više ga je interesovao koš od bilo čega...
A onda... Aleksin takodje drugi rođendan. Aleksa je Vukov brat od ujaka. Opet je bio najmlađi, ali su se svi prema njemu odnosili zaštitnički što me je na kratko opustilo - ne znam ZAŠTO je starijoj deci toliko bitno da guraju i ćuškaju mlađe od sebe? A onda je na scenu stupilo njegovo visočanstvo - TOBOGAN!
Takav je bio ovaj vikend! Jako smo se uplašili za naše drage na Peloponezu kada su počele da nam stižu vesti o požarima, čak je pao i predlog da se presele kod nas na neko vreme (
) al' ti Grci su tako snažni i jaki, a tek što su hraaabri!U svakom slučaju, u subotu smo bili na svadbi brata moga kuma, u prostoru koji sam posetila prvi put... Radi se o KPGTu - pogađajte koliko puta sam pogrešno skrenula dok nisam pogodila GDE je to ustvari? Ljudi, aman, zar niste nikad čuli za putokaze?! JAAAAKO smo se lepo proveli, Vuk se ponašao kao da je svoj na svome, a pri tom i kao da je ceo dan bio priljučen na visokonaponsku struju, pa nije imao mira. Ni minut. Jurcao je kroz svatove, uletao u kolo, dirigovao "ritam da te pitam" mami, teti i baki a kao najmlađi član svadbe - naravno da je pobrao sve simpatije. Bilo je tu i nekih "finih" (ali previše velikih za njega) curica koje nisu htele da dele njegovu flašku sa njim.... pih.... čudna mi čuda. Tu noć, ili bolje reći jutro, je zaspao posle 1h. Ili tako nešto, jer mama više nije mogla da čeka da on zaspi.
Sledećeg dana, nasledila je glavobolja (mamina) i dvanaestosatno oporavljanje (spavanje, dremanje, leškarenje). Baka je priskočila u pomoć, O HVALA BOGU ZA TAKVE BAKE, a u 18h smo otišli na prvi rođendan. Ustvari, Irinin drugi rođendan, a nama prvi za to popodne.
Vuk je tu negde, više ga je interesovao koš od bilo čega...A onda... Aleksin takodje drugi rođendan. Aleksa je Vukov brat od ujaka. Opet je bio najmlađi, ali su se svi prema njemu odnosili zaštitnički što me je na kratko opustilo - ne znam ZAŠTO je starijoj deci toliko bitno da guraju i ćuškaju mlađe od sebe? A onda je na scenu stupilo njegovo visočanstvo - TOBOGAN!
Objavio
VukMaslacak u 14:02 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
))))