Окрећем број који сам нашла на интернет страни Железница Србије који се зове ЈУ РЕЈЛ. КО ЈУ. Врло симпатично, ваљда су чике програмери мислили да ће и неки странци пожелети да путују југосло... мислим, српским пругама. Брзим.

ОНА - Молим? (пази, стварно не разумем дрскост - радиш у ДРЖАВНОЈ фирми, и то на шалтеру за информације... са "МОЛИМ?" се ја јављам на мој приватни телефон, кад сам у пиџами, разгаћена, гола или шта већ јер ми то није посао, већ приватна ствар... елем...)
ЈА - Добар дан, железничка станица? (Јесте.) Можете ли да ми кажете колико кошта карта (зајебем се па не кажем повратна, него само - карта) за одраслу особу од Београда до Бара, за куше. (кад сам била клинка била нека група Spandau Balet - врло занимљив репертоар су имали али није то сад битно. Елем ја сам то изговарала како се чита док ми мама није објаснила да је то француски и да се Т пише али се не чита. Дакле, Спанду Бале. Исто је и са куше. Каберне. Пети. Не знам тачно како се пише на француском, али је ова тета то научила као - кушет. Нисам ја учила тај француски, али... ово знам.)
ОНА - Карта до Бара је 1350 динара и кушет је 450 (заокружила сам изоносе, немојте да ме баш држите за реч...)
ЈА - А реците ми, да ли се резервација посебно наплаћује?

НАПОМЕНА - Последњи пут сам путовала возом априла 2004, кад смо Сандра и ја ишле у Загреб. Неки интернационални воз, нисам баш загледала. Купиле карте, сместиле дупета у купе и - отишле. Није био куше. Није било ни ресторана, ни бифеа, цркле смо жедне до ЗГа. А у кушеу сам спавала последњи пут, па... пре једно 30 година.

ОНА - (производећи звук какав се испушта када се неком руга) Па куше је резервација....
ЈА - (не верујући да чујем ово својим ушима, стишавајући се да не почнем да псујем) Па госпођо, јел мој посао да знам то? Ја да знам не бих вас звала него би радила на Вашем месту.
ОНА - Па то је општа култура...

Јел'? ТО је општа култура? А није општа култура да се на фирмин телефон јавља са "Информације, изволите" него се јављаш са "молим" па сам те замислила у циклама кућној хаљини и попилотнама на глави? Није општа култура да се не подсмеваш мутеријама јер ОД ЊИХ ЖИВИШ, краво једна!?  А шта би било да је звао неки стренџер, онај једник за кога је доман писан на енглеском и да си се јавила са "Молим?"

И онда се мислим, добро бре, како мени увек западну овакве некултурне шалтеруше? Част свакоме, ал' мајку му, посао ти је да дајеш информације а не да ме учиш бон-тону!