данас
3/6/2007
Преживела сам и то. Још један одлазак. Кад сам први пут добила отказ било ми је тешко, али некако - логично и разложно. Начин на који сам сазнала да су ми нашли замену је био сељачки. Шапутало се по зборници и стварно, учинило ми се пар пута да сам ухватила понеки чудан поглед, некад усамљен а некад у групи... нисам капирала док нисам једном остала нешто дуже у школи. Прегледала сам Годишњи програм (који сам ја радила и састављала) и схватила да ме нема у списку запослених. Нема мог коефицијента. Нема процената, нема имена, нема... неко ме је преко викенда обрисао, као да никада нисам постојала.
Кренем кући сва збуњена, испред фиће ме чекају четвртаци (иду поподне у школу) и питају "Педагогице, а јел истина да више нећете да радите овде?" Уфффф. Ударац у плексус. Задржавам сузе. Несвесно им кажем: "Не знам, рећићу вам сутра..." и док се возим кући са отвореним прозорима пуштајући врео септембарски ваздух унутра говорим себи "Није истина, то је нека грешка..."
Да је бар тако било. Ускоро сам сазнала и да сам трудна. Тако да сам после две недеље дошла по своје ствари - све је стало у једну овећу кесу и кутију. Сви дечји цртежи, поклони, радови, тестови... оно што су ми деца сама доносила. Срца разних боја на обичним папирима, на страницама истргнутих из свезака, неки на листовима "блока 5" - принцезе, пољане, Млава... сунцокрети, руже, бројеви, имена... оно дечје "волим те..." много пута. Све сам однела. Баш све. Очистила сам и хард-диск, СВЕ сам преснимила на ЦД и однела, обрисала из рачунара да о мени не остане никакав траг. Поздравила се са децом, неколико наставника, пружила руку "директору" који је журио на неки састанак у општини, "креснула" фићу и - отишла. Никада се више нисам вратила у ту школу - "Моша Пијаде" у Малом Црнићу.
Желела сам много пута, али ми је тешко. Моји четвртаци су сада шестаци. И ко зна да ли ме се сећају. Наставници ме никада нису прихватили како треба јер сам имала несвакидашњи приступ настави и необичне ставове. Деца би ми се можда обрадовала, мада неке срећем сада по граду - не јављају ми се. Тј, неки се малтене залете у загрљај, неки само прођу поред мене... тако је то. Била сам спремна на такве ставове. У мојој породици све жене су биле или јесу професорке, наставнице, учитељице и педагози. Ја јако добро знам како ово функционише.
Јутрос сам устала са једном идејом - СРЕДИТИ СВОЈ ЖИВОТ. Знам да ћу у среду очи да исплачем јер више нећу седети испред микрофона. Али... како кажу, тамо где Бог затвори врата, остави отворен прозор. Па... искористићу то.

п.с. извините због дугог поста. ово ми је било на души већ неко време. Морала сам да избацим из себе...
Objavio VukMaslacak u 14:17 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

Hrabro kroz sredu, čeka te neki lepši dan i neki bolji ljudi...
Ljub!
:*********************************
Poslao BIBA u 14:59, 3/6/2007 | Link | |
Želim ti puno, puno sreće, nadam se da ćeš brzo pronaći nov posao
Poslao Sonatica u 16:46, 3/6/2007 | Link | |
Ma ja znam da ces ti uskoro biti srecna na novom i boljem poslu,jednostavno znam ))
Poslao mungos u 18:28, 3/6/2007 | Link | |
Ja bih im oborio sistem, ne bih samo pokupio podatke iz kompjutera. )
Sto da ne, jako je ruzno kada ti na takav nacin vrate za sav rad i trud koji si ulozila u tu skolu.
Samo napred, hrabro.
Poslao blamko u 18:35, 3/6/2007 | Link | |
znas sta mislim - niko nije zasluzio da mu se da sve i da se ne dobije nista, pokupi vec jednom tu diplomu i Bg-u i j.. im majku svima
Poslao Nidza u 19:11, 3/6/2007 | Link | |
novi dan nova sreća, a za tebe ponajveća. ljub.
Poslao limunada u 21:43, 3/6/2007 | Link | |
BIBA, хвала драга
Sonatica, и ја се надам... не могу да не радим, нисам таква...
mungos, јао хвала Мунгић мој
blamko, ееееее, па не умем ја толико да владам рачунарима.нисам написала, а требало је, да сам званичну информацију о свом отказу добила - поштом.
Nidza, добро мислиш и паметно збориш. јебаћу. да простиш.... волим кад ми тако лепе задатке дајеш
limunada, "... и додај свету мало боје, чудо моје...!"
п.с. приметила сам да после мог коментара нико више ништа не коментарише... хммм... зар сам тако дефинитивна?
Poslao ВукМаслачак u 22:19, 3/6/2007 | Link | |
Evo ja opet ostavljam komentar ))
I cekam da se javish sa novog radnog mesta ))

Izmenio mungos dana 4/6/2007 u 01:50
Poslao mungos u 01:50, 4/6/2007 | Link | |
Taj radijski mikrofon je mnooogo jaka droga. Zato je tako teško okačiti slušalice o njega i staviti tačku. Toga su svesni i oni što na jezik cifara prevode vrednost tvog rada, i to obilato koriste. Ali, neke stvari prerasteš i shvatiš da je vreme je da kreneš dalje. To mi je bio jedan od najtežih rezova u životu. Verovatno zato što sam bila vrlo mlada. Nisam se pokajala.
Poslao elfish u 02:00, 4/6/2007 | Link | |
Mungi, videcemo, tesko da nesto ima za mene
Elfiš, vidiš - moj bivši poslodavac je uvek govorio da to "jedenje govna u gluvaj sobi" nije nikakav posao, već zajebancija i da to može svako. Zbog tog stava je za 2 i po godine, koliko sam ja bila tamo, kroz radio proslo 19 ljudi!!!! Kad su svi otišli, a ostalo nas samo dvoje pomislila sam - mora da sam ja neka VELIKA budala kad sam ostala???
Mikrofon jeste droga, i kod svakog voditelja radi sujeta, al enough is enough!
Poslao VukMaslacak u 08:43, 4/6/2007 | Link | |
Brzo da si obrisala zadnji odgovor za mene!!!
To nisi ti!!
Ima da nadjesh posao ,ja sam kazla i tacka,znam da cesh ga naci )))Ako nista drugo,naucicu te ja da pravish cipelice i radicesh kod mene ))
Poslao mungos u 08:50, 4/6/2007 | Link | |
Ne brinem se ja za tebe, ti si zena zmaj!
Poslao Oluja u 09:53, 4/6/2007 | Link | |
Мунги, ципелице???? МОЖЕ! ионако за мене тешко може да се нађе нешто лепо и удобно. 41, женска сандала, ГДЕ ТО ИМА?
Олујо, хвала :о дај Боже :о
Poslao Вукова Мама u 11:03, 4/6/2007 | Link | |
Osecam se po malo glupo jer saznajem na vrlo cudan nacin da vise ne radis i da si odlucila da uvedes red u svoj zivot ali tako sto ces prestati da radis, po meni red se uvodi malo drugacije ali sto ljudi sto cudi,
Poslao Anoniman u 23:18, 4/6/2007 | Link | |
"Osecam se po malo glupo jer saznajem na vrlo cudan nacin da vise ne radis i da si odlucila da uvedes red u svoj zivot ali tako sto ces prestati da radis, po meni red se uvodi malo drugacije ali sto ljudi sto cudi" - претпостављам ко је ово написао. На овај потез сам натерана, јер су ми од дужних 24000 платили 10000, са речима да "они не осећају грижу савести" будући да ја малтене нисам ни долазила на посао... (??????)
Ако ја испуњавам СВЕ своје обавезе договорене пре 3 месеца - а газдина ЈЕДИНА је била да ме исплати 01. у месецу, онда се поставља питање - ЗАШТО и ЗА ШТА ја радим? Пристала сам да радим, и наговестила да ЈЕДИНО зашто ја нећу испунити свој део посла је кад је Вук болестан или кад сам ја болесна. Тако је и било.
О осталим ружним и увредљивим стварима изреченим на мој рачун овде - нећу. Живот покушавам да средим у смислу да тражим нов посао и неког послодавца СА грижом савести.
Poslao Вучица u 23:32, 4/6/2007 | Link | |
za mene su prijatelji uvek prijatelji, i nikad ne zaboravljam sve dobro i lose sto su podelili sa mnom, ruzne reci i misli ne zelim ni pod razno, ukoliko sam direktno za nesto kriva zaista sam spremna da snosim svu odgovornost od toga nikada nisam niti cu bezati.
Poslao Anoniman u 23:46, 4/6/2007 | Link | |
ма неееее, ово се не односи на тебе (препознала сам те по рукопису :о ), никако. да сам имала са тобом проблема, теби би се обратила.
ти ми ЈЕСИ пријатељ и надам се да ћеш увек бити. само ме више нећеш слушати са 964. ајд прекосутра на кафу код мене? си?
Poslao Вучица u 23:52, 4/6/2007 | Link | |
vidim budna si pozovi me
Poslao Anoniman u 00:08, 5/6/2007 | Link | |