Јуче ми се смучило све - и време и политика и људи, а посебно ја сама себи. Болесна сам, пуна личних демона. Требало ми је мало воде у покрету. И ваздуха, док је још слободан. Спаковала сам Вука и отишла на Дунав. Морава јесте река најближа Пожаревцу, ал' је она љута. Брза. Непредвидива. Тренутно Нервозна за мој укус.
Мало сам фотографисала. Мало се играла са Вуком. Мало се шетали. Дисали.

Не знам како ви, драги блогери, али једва чекам да одем одавде. Гушим се. Треба ми море. И Сунце. И плажа. И заласци. Топла јутра. Прва кафа са стопалима умоченим у таласиће. Далеко одавде... само да прође мај.